Sećanje na 6. april
BEOGRAD - U Srbiji se danas obeležava 68. godišnjica bombardovanja Beograda i napada na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. Tim povodom Ministarstvo rada i socijalne politike, u saradnji sa Vojskom Srbije, gradom Beogradom i Narodnom bibliotekom Srbije održaće komemorativne svečanosti u znak počasti poginulim građanima i vojnicima Kraljevine Jugoslavije. Napad Hitlerovog Trećeg rajha počeo je bez objave rata, uprkos tome što je jugoslovenska vlada nekoliko dana ranije Beograd proglasila „otvorenim, nebranjenim gradom“. Prve bombe iz nemačkih teških bombardera pale su na Beograd 6. aprila 1941. u 6.50, dok je većina njegovih stanovnika još spavala. Potom su usledila masovna i višednevna bombardovanja, u kojima je poginulo između 3.000 i 4.000 ljudi, ali se u nekim istorijskim izvorima pominje i broj od 20.000 stradalih u ovom zločinačkom napadu. Više hiljada zgrada u gusto naseljenim gradskim četvrtima, među kojima su bile bolnice, porodilište i Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, potpuno je uništeno. Procenjuje se da je oko 440 tona razornih zapaljivih bombi tada izručeno na Beograd. Agresija nacističke Nemačke, u istoriji poznata kao Šestoaprilski rat, okončana je nakon 11 dana kapitulacijom, posle koje su sile Osovine okupirale i raskomadale celu zemlju. LEŠEVI POSUTI CVEĆEM U povernjivom izveštaju Komandi kopnene vojske 16. aprila 1941. pukovnik Rudolf Tusen, nemački vojni ataše, opisao je tragične posledice bombardovanja Beograda. „Već prilikom prvog bombardovanja nemačkih vazdušnih snaga Beograd je bio onesposobljen za život, uništena su električna i vodovodna postrojenja, a bombe su već do podneva 6. aprila izbacile iz upotrebe sva preduzeća od važnosti za snabdevanje. Leševi koji su se nalazili svuda naokolo pružali su, usled većinom jakih sakaćenja, jezivu sliku, a mrtvi su ostali danima da leže na ulici posuti samo cvećem“, napisao je Tusen, navodeći da je reč o 4.000 poginulih. Venci će biti položeni na mestima najvećih stradanja u Beogradu, među kojima su fontana „Vrelo života“, koja je sagrađena ispred „Beograđanke“ kao simbola pobede života nad smrću u Drugom svetskom ratu, Granitni krst u porti Vaznesenjske crkve, u kojoj je prvog dana bombardovanja ubijeno i ranjeno nekoliko stotina civila, kao i na spomen-obeležje u Karađorđevom parku, gde je direktno pogođeno veliko sklonište kada je stradalo više stotina građana. I na Zemunskom keju, ispred spomenika kod hotela „Jugoslavija“, uz vojne počasti biće odata pošta jedanaestorici pilota 6. lovačkog puka Jugoslovenske kraljevske vojske, koji su herojski izginuli 6. i 7. aprila braneći nebo nad Beogradom od bombardera „luftvafe“. U Aleji žrtava bombardovanja na Novom groblju potomci žrtava, predstavnici udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i predstavnici vlade i Vojske odaće poštu i položiti cveće. Predstavnici Narodne biblioteke Srbije takođe će položiti cveće na ostacima starog zdanja na Kosančićevom vencu, podignutom još 1832, u kojem je izgorelo oko 350.000 knjiga, uključujući vredne i originalne srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti. Nemački feldmaršal Fon Klajst rekao je na suđenju posle rata da je Hitler naredio da se Beograd razori, jer je bio razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu 27. marta protiv potpisivanja Trojnog pakta. - Vazdušni napad na Beograd 1941. imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko s ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete - svojevremeno je izjavio Fon Klajst. Autor: Ekipa Glasa javnosti <http://www.glas-javnosti.rs/autor/106> http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-06-04-2009/secanje-na-6-april
