BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
DA SE NE ZABORAVI
ZAVRŠNI DOKUMENAT MEĐUNARODNE KONFERENCIJE
održane u Beogradu, 23. i 24. mrata 2009.
Beogradski forum za svet ravnopravnih, u saradnji sa nezavisnim udruženjima u
Srbiji i u koordinaciji sa Svetskim savetom ya mir, održao je 23. i 24. marta
2009. godine u beogradskom Centru „Sava“ Medjunarodnu konferenciju pod nazivom
„Ciljevi i posledice agresije NATO na SR Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru) - 10
godina posle“. Konferencija je održana pod motom – Da se ne zaboravi.
U radu Konferencije je učestvovalo preko 700 naučnika i stručnjaka iz oblasti
međunarodnih odnosa i bezbednosti, medija i medicine, književnici, političari i
druge uticajne javne ličnosti iz Srbije i 45 zemalja sa svih kontinenata, osim
Australije.
Otvaranju Konferencije su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Srbije,
Prof. Dr Slavica Djukić Dejanović, ministar za energetiku Prof. Dr Petar
Škundrić, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, boračkih, omladinskih i drugih
organizacija kao i srpskog rasejanja.
U ime Vlade Republike Srbije, ucesnicima Konferencije se obratio i goste iz
inostranstva pozdravio zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih
poslova, Ivica Dačić.
Konferenciji su prisustvovali ambasadori i visoki diplomatski predstavnici
veceg broja zemalja akreditovani u Srbiji.
Ucesnici Konferencije odali su počast ljudskim žrtvama stradalim tokom 78-
dnevnog bombardovanja i položili vence na spomenike žrvama agresije.
Debata u kojoj je sa svojim referatima ucestvovalo preko 60 govornika, protekla
je u atmosferi prijateljstva, otvorenosti i solidaqrnosti svih organizacija i
pojedinaca koji se bore za mir, razvoj i napredak.
Učesnici Konferencije složili su se u sledecem:
Agresija NATO na Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru) dugo je pripremana osvajacka
operacija sledecih globalnih ciljeva: uspostavljanje presedana za vojne napade
svuda po svetu; rasporedjivanje americkih trupa na Balkanu i ekspanzija NATO na
Istok; vojno okruživanje Rusije; promena medjunarodnog pravnog poretka
ustanovljenog posle Drugog svetskog rata nametanjem sile iznad prava; nametanje
koncepta neoliberalnog kapitalizma; slabljenje Evrope i nametanje NATO iznad
Ujedinjenih nacija. Krajnji cilj je - učvršćivanje americkog koncepta
unipolarnog poretka radi uspostavljanja kontrole nad ekonomskim, prirodnim i
ljudskim resursima na Planeti. Sirenje NATO u Evropi i na drugim kontinentima
demonstrira njegovu želju da bude žanadarm-zaštitnik multikorporativnog
kapitala u citavom svetu.
Agresiji je prethodila kampanja širenja laži i obmana pri čemu su posebno
korišćeni iskonstruisana teza o „izbegavanju humanitarne katastrofe“
inscenirani pregovori u Rambujeu i lažni „masakar civila“ u Račku.
Agresija, sve što joj je prethodilo ili sledilo, je izraz duboke moralne i
civilizacijske krize vladajućih elita Zapada čije se posledice, 10 godina posle
toga, vraćaju u vidu duboke svetske krize kojoj se ne naazire kraj.
Lideri zemalja članica NATO su odgovorni za upotrebu oružane sile bez odobrenja
Saveta bezbednosti, za grubo kršenje Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS-a iz
Helsinkia, Pariske povelje i međunarodnih konvencija čime je izvršen zločin
protiv mira i čovečnosti. Oni su odgovorni za smrt preko 3.500 i ranjavanje
preko 10.000 ljudi, od čega su dve trećine civili, za upotrebu zabranjenih
oružja kao što su projektili sa nuklearnim punjenjem (osiromašeni uranijum),
kasetne bombe i hemijska sredstva, za trajno zagađenje zemljišta, vode i
vazduha, kao i za ekonomsku štetu od preko 100 milijardi USD.
NATO je odgovoran što nije sprečio razaranje i uništavanje spomenika srpske
kulture na Kosovu i Metohiji, uključujući 150 razorenih srpskih crkava i
srednjevekovnih manastira
Neophodno je utvrditi odgovornost za nagli rast obolelih od opakih bolesti, za
ljudske gubitke i patnje u proteklih 10 godina što je posledica radiološkog i
hemijskog zagadjivanja zemljišta, vode, hrane i prirodne okoline uopšte.
Srbija ima pravo na naknadu ratne stete koje joj se ne moze oduzeti, niti se
iko može odreći tog prava.
Vladi Srbije upućen je poziv da utvrdi tacan broj civilnih žrtava agresije
NATO.
O posledicama korisćenja radio aktivnih oružja i hemijskih supstanci
oslobađanih namernim bombardovanjem hemijskih postrojenja ne sme se ćutati, još
manje se to sme prikrivati. Upućen je apel Vladi Srbije da obezbedi nezavisnu
naučno-stručnu analizu svih posledica korisćenja zabranjenih oružja, da usvoji
plan mera za sprečavanje štetnih posledica u budućnosti i da rezultate analize
objavi.
Agresija SAD/NATO/EU predstavlja prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog
rata. To nije bila samo agresija protiv jedne stare evropske države, vec rat
protiv Evrope. Paradoksalno, u kome je sama Evropa ucestvovala.
Agresija je izvršena u nezabeleženom savezništvu izmedju jedne medjudržavne
vojne organizacije (NATO) i notorne terorističke organizacije (OVK/UČK).
Taj rat čije će posledice Evropa osecati tokom čitavog XXI veka predstavlja
veliku istorijsku grešku koju će Zapad, pre ili kasnije, priznati ukoliko želi
da izbegne jos veći moralni i opšti sunovrat.
Zapad duguje izvinjenje Srbiji za ogromne ljudske žetve, patnje i razaranja
izavana imperijalističkom politikom u 20. veku.
Učesnici Konferencije izrazili su divljenje i odali najviše priznanje Vojsci
Jugoslavije, odnosno, Srbije, borcima i komandnom sastavu, na visokom
patriotizmu, profesionalizmu i hrabrosti u odbrani otadžbine i slobode od
agresora.
Agresija protiv Srbije i srpskog naroda nastavljena je proteklih 10 godina
drugim sredstvima: političkim, ekonomskim i propagandnim, razbijanjem Vojske
Jugoslavije (Srbije) i konačno, ukidanjem SR Jugoslavije.
Kulminaciju antisrpske politike Zapada predstavlja ilegalno, jednostrano
proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, 17. februara 2008. godine i
priznavanje te kriminalne NATO tvorevine od strane članica NATO i EU, sa
izuzetkom Grcke, Rumunije, Spanije, Slovačke i Kipra.
Pogrešnom politikom Zapada Kosovo i Metohija kojim upravljaju
lideri terorista i mreže narkodilera pretvoreno je u odskočnu dasku islamskog
ekstremizma i najvecu pretnju miru i stabilnosti u Evropi.
Secesija Kosova i Metohije, njeno priznavanje od vecine NATO/EU
članica predstavlja grubo kršenje osnovnih principa medjunarodnih odnosa, onih
koji su potvrđeni i rezolucijom SB UN 1244(1999). Ta rezolucija kao obavezujući
međunarodni pravni akt ima trajni značaj i zato Srbija treba da insistira da se
izvrše sve njene odredbe koje nisu izvršene, naročito odredbe o pravu
bezbednost i slobodu kretanja preostalih Srba i drugih nealbanaca koji i dalje
žive u enklavama opasani bodljikavom žicom, pravo na povraćaj uzurpirane
privatne i državne imovine, pravo na slobodan i bezbedan povratak 220.000 Srba
i drugih nealbanaca proteranih u kampanjama etničkog čišćenja i pravo na
povratak kontigenata srpske vojske i policije.
Srbija nikada nece priznati narušavanje njenog suvereniteta,
teritorijalnog integriteta i nacionalnog dostojanstva.
Srbija ima neotudjivo pravo da brani svoj suverenitet i integritet
svim legitimnim sredstvima kao i svaka druga suverena zemlja.
Deset godina posle potpuno je jasno da je neposredni cilj agresije bio obaranje
sa vlasti legitimnog predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica radi
oduzimanja 15% države teritorije Srbije, rasporedjivanja amerckih trupa,
uspostavljanja vojnih baza (Bondstil) i radi opšteg slabljenja Srbije kao
političkog faktora na Balkanu.
Isti centri moci koji su 1992 – 1995 učestvovali u razbijanju SFRJ, krenuli su
1999. najpre u oružanu agresiju protiv SRJ da bi je, potom slabili i konačno
2006. i formalno ukinuli.
Oni danas prikriveno podsticu separatizme u drugim delovima Srbije.
Paralelno, Zapad je angažovan na reviziji Dejtonsko-Pariskog sporazuma sa
ciljem da se ukine Republika Srpska i silom uspostavi unitarna Bosna i
Hercegovina suprotno Sporazumu ciji je garant Srbija.
Deset godina posle agresije NATO, najveći deo ekonomskih i prirodnih bogatstva
Srbije je u vlasništvu korporacija zemalja ucesnica agresije dok je američkim
i NATO trupama dat diplomatski status, prava koja u sopstvenoj zemlji nemaju ni
vojska ni građani Srbije.
Politikom Zapada dosad je stvoreno 7 novih državica na mestu jedne –
Jugoslavije – koja je kao multinacionalna i relativno prosperitetna država,
postojala preko 70 godina. Nasilna fragmentacija SFRJ i sve što ju je pratilo,
ostavila je hiljade ljudskih žrtava, sporove i zategnute odnose, uništenu
ekonomiju i još uvek nerešen problem problem od preko 500.000 srpskih izbeglica
i raseljenih lica. Srpski narod je proteran, razdeljen a gde je bio
konstitutivan, kao u Hrvatskoj, pretvoren u obespravljenu manjinu.
Ukupna politika Zapada prema srpskom narodu tokom poslednjih 20 godina ima
karakteristike osvete što otvara mnoga pitanja budu’nosti Evrope, posebno
imajuci u vidu cinjenicu da je Srbija u novijoj istoriji Evrope uvek imala
pozitivnu ulogu. Krajem XX veka Srbija je pružila otpor politici okupacije i
kapitulacije, koju je nametao NATO predvodjen SAD-om, kako bi to učinila svaka
suverena zemlja. Svojom agresivnom politikom prema Srbiji Zapad je istovremeno
nastojao da se muslimanskom svetu predstavi kao tobožnji zaštitnik Muslimana na
Balkanu.
Učesnici Konferencije smatraju da „Medjunarodni krivični sud za
bivšu Jugoslaviju“ (ICTY) u Hagu predstavlja produženu ruku NATO, instrumenat
osvetničke politike SAD/NATO/EU. Njihov je cilj da zaštite agresore i opravdaju
njihove zločine proglašavajući žrtvu – celi srpski narod - krivcem. On nije
pokazao interes niti spremnost da razmotri neoborive dokaze o zločinima lidera
albanskog terorizma i lidera NATO.
Učesnici su zatražili ukidanje Haškog tribunala kao političke a ne
pravne tvorevine koja postoji izvan i iznad zakona (Povelje) UN. Ne postoje
nikakve osnove da se Srbija, srpski narod i njeni lideri propglašavaju
odgovornim za građanske ratove u bivšim jugoslovenskim republikama, niti za
posledice albanskog separatizma i terorizma i agresije NATO.
Učesnici Konferencije su zatražili sprovodjenje nezavisne istrage
o okolnostima i uzrocima smrti bivšeg Predsednika Srbije i SR Jugoslavije
Slobodana Miloševića i svih drugih Srba, zatvorenika, Haškog tribunala, kao i
utvrđivanje individualne odgovornosti.
Oni su izrazili indignaciju nedavnim presudama Haškog tribunala
srpskim i jugoslovenskim političkim, vojnim i policijskim rukovodiocima
smatrajuči ih osvetničkim (uz jedan izuzetak), konstatujući da ni u jednom
slučaju nije utvrđena lična odgovornost osuđenih.
Tzv. ’’nezavisno Kosovo“ je proširena američka vojna baza
„Bondstil“ i mostobran za vojnu ekspanziju SAD/NATO na Istok.
Agresija na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, je pokazala da NATO
nije ni odbrambeni, ni regionalni savez već sredstvo globalne dominacije uskog
kruga najbogatijih zemalja, pod vođstvom SAD, nad ogromnom većinom manje
razvijenih i zemalja koje poseduju energente, strateške sirovine, velika
tržišta ili zauzimaju važan geostrateški položaj. Agresivna politika NATO
predstavlja opasnost po mir i bezbednost u svetu.
Širenje vojnih baza na Balkanu, u Evropi i u svetu kojih danas
ima više nego na vrhuncu hladnog rata, stalno povećavanje vojnih budžeta
zemalja članica NATO i EU, dovelo je do militarizacije i nove spiralne trke u
naoružavanju sa nesagledivim posledicama. Militarizacija procesa političkog
odlučivanja ozbiljno ugrožava demokratiju, sputava društveni razvoj, masovno
krši ljudska prava vodeći totalitarizmu i sumraku civilizacije. Takve
degradirajuće tendencije i njihovi nosioci morju se zaustaviti.
Učesnici Konferencije upućuju apel svim snagama koje su za mir,
pravo i pravdu, da se ujedine u zahtevu da se NATO raspusti, da se ukinu strane
vojne baze i da se smanje vojni budžeti u korist rešavanja problema gladi,
bolesti i bede. Oni su odali priynanje i izrazili solidarnost sa svim
udruzenjima i pojedincima koji ucestvuju u odvanju poste zrtvama agresije i
podsecanju na posledice agresije NATO na Jugoslaviju.
Rast vojnih troškova vodi produbljivanju svetske krize.
Smanjivanje vojnih budžeta SAD/NATO/EU i drugih zemalja jedan je od najvažnijih
uslova izlaska iz svetske krize.
Zločini NATO ne smeju se zaboraviti. Pokretanje i
obnavljanje postupaka za utvrđivanje odgovornosti ondašnjih rukovodilaca NATO
pred nadležnim međunarodnim i nacionalnim sudovima za utvrđivanje njihove
individualne odgovornosti - predstavlja moralnu obavezu nadležnih institucija.
Nezavisno od toga, pokrenute su inicijative za aktiviranje
postojećih međunarodnih tribunala kao i za osnivanje Medjunrodnog suda ljudske
savesti (Tribunal International de la Consciance Humaine), sa mandatom da
sprovede postupak protiv vinovnika agresije, utvrdi njihovu odgovornost i pruži
moralnu satisfakciju žrtvama agresije i celom srpskom narodu.
Srbija nikada nije pripadala ni jednom vojnom savezu, uvek je
bila nesvrstana, a ujedno je jedina zemlja u Evropi žrtva agresije NATO.
Izraženo je jedinstveno uverenje da Srbija kao miroljubiva evropska zemlja ne
treba da traži niti da prihvati članstvo u NATO koji je ofanzivna organizacija
sa politikom i praksom izvan i iznad važećeg međunarodnog pravnog poretka i
Povelje UN. Bilo bi u najboljem interesu Srbije da reafirmiše otvorenu i
uranoteženu politiku dobrosusedstva i saradnje sa svim važnijim činiocima
međunarodnih odnosa, uključujući nesvrstane zemlje.
Svoju vojnu neutralnost Srbija bi najbolje učvrstila obnavljanjem
punopravnog članstva u PNZ. To bi ujedno bilo u interesu jačanja drugih pravaca
i prioriteta njene spoljne i unutrašnje politike a ujedno bi predstavljalo
pravi odgovor na podršku koju NZ pružaju suverenitetu i teritorijalnom
integritetu Srbije.
Podsećajući da se približava 70. godišnjica od početka Drugog
svetskog rata, učesnici Konferencije su izrazili zabrinutost zbog sistematskih
pokušaja revizije istorije Prvog i Drugog svetskog rata i jednodušno osudili
oživljavanje fašizma i nacizma u nekim evropskim zemljama. Takve pojave nisu
slučajne, one znače nepoštovanje milionskih žrtava fašizma i nacizma kao i
prizivanje novih sukoba. Zato sve zemlje imaju obavezu da ih zaustave.
Učesnici Konferencije osudju zloupotrebu borbe protiv
međunarodnog terorizma za ekspanziju egoističkih strateških interesa jedne
sile, ili grupe najbogatijih zemalja. U borbi protiv terorizma nisu dopušteni
različiti standardi.
Takozvano »nezavisno Kosovo«, albanski terorizam i organizovani
kriminal predstavljaju najopasniji izvor nestabilnosti na Balkanu i u Evropi.
Stabilnost na Balkanu zavisi od poštovanja univerzalnih principa međunarodnih
odnosa, pre svega, principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, bez
»unikalnih« slučajeva i izuzetaka. Obnova pregovora o statusu Kosova i Metohije
uz puno poštovanje Rezolucija SB UN 1244, predstavlja jedini izlaz iz sadašnje
situacije i vraćanje na put prava, stabilnosti i napretka.
Izražena je solidarnost sa Palestinskim narodom koji ima pravo
na slobodu, nezavisnost i sopstvenu državu kao što imaju i drugi narodi na
Bliskom istoku. Blisko-istočna kriza može se rešiti samo uvažavanjem jednakih
prava svih naroda i striktnim poštovanjem važečih odluka UN.
Okupacija Afganistana i Iraka, nemaju osnova, strane trupe moraju
da se povuku a operacije okončaju bez odlaganja kako bi se tamošnjim narodima
omogućilo da slobodno odlučuju o svojoj sudbini i unutrašnjem uredjenju.
Mir, bezbednost i napredak su nedeljivi. Agresija i tzv. ratovi
niskog intenziteta u bilo kom delu sveta ugrožavaju i druge zemlje, narode i
ljude. Zato se ciljevi mira, bezbednosti i napretka mogu postići samo najširim
povezivanjem i ujedinjavanjem svih miroljubivih snaga, pokreta, intelektualnih
i naučnih snaga. Međunarodna konferencija Beogradskog foruma
predstavlja važan korak u tom pravcu.
Era unipolarnog poretka je na zalasku. U toku su snažni procesi
uspostavljanja multipolarnog svetskog poretka koje treba podržati. Stvaraju se
uslovi za demokratizaciju međunarodnih odnosa na osnovama suverene
ravnopravnosti svih zemalja i vraćanja poštovanju osnovnih principa
međunarodnih odnosa.
Učesnici Konferencije upućuju apel liderima Pokreta nesvrstanih
zemalja da dalje jačaju jedinstvo i akcionu sposobnost delovanja naročito
unutar Ujedinjenih nacija kako bi svetskoj organizaciji povratili autoritet i
ulogu u skladu sa Poveljom.
Produbljivanje svetske krize obavezuje na jedinstvo unutar PNZ
kako se ne bi desilo da bogati ponovo teret svoje pogrešne politike i sve
negativne posledice prebace na svet u razvoju. Vreme je za jedinstvo,
odgovornost prema budućnosti i uskladjeno delovanje snaga mira, napretka i
ravnopravnosti.
Konferenciji je prethodila izlozba knjiga i fotografija kao i
Revija dokumentarnih filmova u organizaciji Kluba generala i admirala Vojske
Srbije.
Učesnici Konferencije odali su priznanje i izrazili zahvalnost
Beogradskom forumu za svet ravnopravnih na inicijativi za održavanje
Konferencije, visokom nivou organizacije i gostoprimstvu.
UČESNICI BEOGRADSKE MEDJUNARODNE KONFERENCIJE
