“Tesline munje” u malim oglasima
http://www.revija92.rs/upload/images/izdanja/2009/04/677/01tesla.jpg Nikola Tesla Piše: Jasna Jojić U štampi Sjedinjenih Američkih Država pojavio se oglas kojim “Agfa kompani” za 1, 65 miliona dolara prodaje šest hektara imanja Vonderklif, gde je sagrađena i dalje stoji, čuvena Teslina kula i laboratorija. Imanje je u Šoramu, na Long Ajlendu u Njujorku pa je cena prihvatljiva da se kupi čak i sam plac. Amerikanci međutim, nemaju da čuvaju uspomenu na Nikolu Teslu, uostalom odavno su mu podigli spomenike pa je jedini način da se sačuva zdanje u kome je Tesla radio na svojim fantastičnim projektima, da imanje kupi Republika Srbija. Ili, da se bar angažuje na inicijativi i definitivno iskoristi najbolju priliku i pokaže kako se ponosi svojim naučnikom koji se rodio na ovim prostorima i celog se života deklarisao kao Srbin. Zato je “Memorijalno društvo Nikola Tesla” iz Njujorka, u čijem se Upravnom odboru već decenijama angažuje naš diplomata i književnik Miloje Popović, pokrenulo ovu inicijativu, kojoj se sada pridružuje i “Revija 92”. Ideja je jednostavna i s obzirom na novac koji se zbog raznoraznih namena poslednjih meseci šalje u SAD, (poput “slučaja” Miladina Kovačevića), državi Srbiji sigurno nije neizvodljivo da otkupi imanje i na njemu osnuje etnički naučni centar i Muzej Nikole Tesle. Uz pomoć, naravno, SAD, i iseljeničkih organizacija, koje se inače već desetak godina zalažu da se kula obnovi i postane Muzej velikog Srbina na američkom tlu. I sada su “glasni” da to ostvare na imanju Vordenklif. - Ovih nedelja pašće odluka da se zemlja na Long Ajlendu otkupi. Posebno što u ponudi za prodaju piše da je moguće i rušenje svega što se na tom prostoru nalazi i pripremanje zemljišta za neku drugu namenu – kaže za “Reviju 92” Miloje Popović i objašnjava - Posed je privatan, zgrada nije istorijsko - kulturni spomenik, i može se rušiti. Ipak to zdanje je vrlo važno jer je tamo isprobavana Teslina vizionarska ideja o transmisionom prenosu bez žica kroz jonosferu - tu su dakle sevale i njegove veštačke munje. Naš sagovornik kaže da se Amerikanci saglasni da se Vordenklif, i bez državne inicijative u vladi Srbije, uvrsti u spomen - prostor od nacionalnog interesa. - Džejn Alkorn, predsednica neprofitne organizacije u Šoramu koja nosi Teslino ime, smatra da se snage trebaju ujediniti jer da je u pitanju Edisonovo zdanje, bilo bi lakše. Ona naglašava da iako su Tesline zasluge i dela ogromni, okolnosti iz njegovog života i vremena u kome je živeo nisu ga stavili na pijedestal slave koji zaslužuje. Ona nam je, posredstvom Miloja Popovića, odgovorila da je “Long - Ajlend pres” objavio da su Stiv Levi i Danijel Loskado, istaknuti predstavnici Okruga, uspeli da lokalnu vlast privole da se lokacija u Šoramu sačuva. Predstavnici svih političkih struja odluku su doneli jednoglasno. Suština je da Okrug uzme pod svoju ingerenciju Teslinu lokaciju i nameni je za budući muzej i kulturni centar. Ali se ne zna da li bi je pod ovim uslovima i otkupili. - Predstavnici Safolka su čak uputili molbu predsedniku “Agfa kompanije” da Vordenklif, koji je ova multinacionalna kompanija napustila još 1987. godine, pokloni opštini. - objašnjava Popović i dodaje, - I grupa zastupnika Teslinih ideja poslala je otvoreno pismo njujorškom senatoru Čarlsu Šumaheru, a 20. marta i gradonačelniku Njujorka Majklu Blumbergu. Pored Ljube Vujovića, dugogodišnjeg sekretara Teslinog Memorijalnog društva u Njujorku, koji se već petnaest godina zalaže da Šoram postane Teslino svetilište, u grupi su i autor poznate knjige o geniju iz Smiljana Mark J. Sajfer, ekspert za Teslu fizičar Džems Korum, predsednik Teslinog naučnog centra u Šoramu Džejn Alkorn i Pol Kosić, predsednik Tesline fondacije iz Ohaja. Svi oni računaju na podršku uticajnih ljudi, podsećajući na njujoršku biografiju Tesle. Navode da bi podizanje Teslinog memorijalnog centra u Šoramu donelo korist svima, pa i gradu na obalama Hadsona i Istočne reke, u kome je Tesla proveo najveći deo života i u gde je umro. Ali, potpisnicima je, sudeći po tekstu apela, sasvim jasno da se čitava akcija samo delimično završava pokroviteljstvom ili otkupom što bi učinio Safolk ili donatori koji bi se eventualno priključili tom prvom činu. Oni zato mole da se pronađe nekoliko miliona dolara koji bi čitav projekat pokrenuli sa mrtve tačke. – U čitavoj priči, koja ima i očigledan akcionarski prizvuk, mi bismo, eventualno, mogli da ponudimo naš udeo – predlaže Popović. – Da budućem muzeju, ako ga bude, ponudimo od našeg beogradskog muzeja odgovarajuću pomoć. Ili da, pod našim znamenjem, oformimo Teslinu biblioteku ili neki edukativni centar. Naš patriotizam i poštovanje Tesle očigledno su jači od mnogih ovozemaljskih vrednosti i kriza, pa su oni sami po sebi naš veliki početni ulog u spasavanju i oplemenjivanju jedinog prostora koji je ostao iza ovog velikana. Bolju ambasadu naša zemlja nigde ne bi imala. PODRŠKE Državni sekretar kaže: “DA!” Kada je prošle nedelje “Revija 92” od Memorijalnog centra Nikola Tesla u Njujorku dobila fotografije ovog zdanja, snimljene 1905, 1917 i pre desetak dana, pozvali smo nadležne i mnogi su se saglasili da ovu inicijativu treba podržati. A, državni sekretar za nauku, profesor dr Snežana Pajović rekla nam je: - Koliko god da je Republika Srbija danas u krizi, momente poput ovih nikako ne smemo da propustimo. Moramo da iskoristimo sve naše diplomatske veze i pokušamo da uz pomoć ili sami, kupimo to imanje. Na taj način bismo samo zdanje mogli da animiramo kao Srpski kulturno - naučni centar čimo bismo poboljšali rejting naše države u Sjedinjenim Američkim Državama ali i uputili jasan signal, posebno našim naučnicima. Bio bi to znak da Srbija poštuje mlade koji se usavršavaju, da gaji duboke korene naučnog elitizma koji se nalaze pre svega u liku i delu Nikole Tesle, i da će u budućnosti svu energiju usmeriti da potomci budu okrenuti ka kreativnom životu i stvaranju. Jer, ne smemo zaboraviti da su, dok je Srbija preživljavala golgotu, izolaciju, sankcije, gotovo jedini ambasadori njenog dobrog glasa u svetu bili naučnici i sportisti nikli na ovom tlu. - Ministarstvo za nauku će se sa ovom inicijativom sigurno obratiti vladi i ja lično očekujem da će vlada, i pored ekonomskih štednji, imati razumevanja za ovaj veličanstveni projekt – kaže dr Snežana Pajović. Sa inicijativom se saglasio i Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. ISTORIJA Mesto gde je izmaštan i internet Nikola Tesla je kupio Vordenklif na Šoramu, da bi sagradio kulu visoku 57 metara, i namenio joj ulogu prvog telekomunikacionog centra na svetu. Tu, iz njegove laboratorije, stotinjak kilometara udaljene od Njujorka, veliki naučnik je pravio planove o slanju električna energije bežičnim putem, emitovanju radio - talasa, funkcionisanju bežične telegrafije i telefonije... Gradnja kule, mada su u tadašnjim novinama neki sve to nazivali i milionskom ludorijom, počela je 1901. godina. Jedan od glavnih finansijera bio je biznismen Džej Pi Morgan, budući da je dao 150. 000 dolara (u ono vreme vrlo vredna svota), za Teslin projekat. I, sve je lepo krenulo: već sledeće 1902. Tesla je premestio svoj radni prostor iz Ulice Hjuston u Vordenklif (imanje je inače dobilo ime po svom vlasniku) ali, nažalost, četiri godine kasnije, zbog besparice, staju svi radovi na Teslinim izumima. Što je najgore, Američki patentni zavod je u međuvremenu Đuljelmu Markoniju registrovao patent za radio, iako je to bio Teslin pronalazak. http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=74&articleId=317
<<image001.jpg>>
