Intervju <http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=categories&op=newindex&catid=12> : Svi separatisti čekaju stav MSP-a http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif <http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14> PREDRAG SIMIĆ, PROFESOR MEĐUNARODNOG PRAVA Ma kakavo mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije bilo, ono će u svakom slučaju biti istorijsko jer se najveća sudska instanca Ujedinjenih nacija prvi put izjašnjava o legalnosti akta secesije, pa će, samim tim, on ubuduće tako biti i korišćen – kaže za „Dnevnik” prof. dr Predrag Simić, stručnjak za međunarodno pravo i donedavni ambasador Srbije u Francuskoj. – Na Kosovu je stvorena faktička situacija činom jednostranog proglašenja i priznavanja nezavisnosti. U takvoj situaciji Srbija je imala samo ovu mogućnost, da zatraži pravno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Alternativa tome bila je samo primena sile – objašnjava profesor Simić. Da li je Srbija rizikovala time što je tražila mišljenje MSP? – Srbija ovim zahtevom ništa nije rizikovala jer je faktička situacija takva kakva jeste i ništa osim međunarodnog prava nije je moglo izvesti iz ćorsokaka a da se ne sukobi s drugima. S druge strane, nigde veće šanse od međunarodnog prava u pogledu Kosova i Metohije, nakon proglašenja i priznavanja nezavisnosti, Srbija nije imala. Upravo zato i smatram da je odluka Srbije da se diplomatskim sredstvima izbori za podršku o stručnom mišljenju Međunarodnog suda pravde jedino što je bilo moguće a što u isto vreme ne narušava odnose sa zemljama EU i SAD. Dakle, Srbija se na ovo odlučila jer zaista drugog izbora nije ni imala. Samim tim, ovaj korak nije rizik već pokušaj da se situacija, stvorena silom, vrati na teren pravde. Pri tome, Srbija je pametno odlučila da ne ide u otvoreni sukob sa zemljama EU, već da na pravnom terenu vodi mnogo ravnopravniju bitku a da pri tom ne ugrožava svoje odnose s državama koje su već priznale nezavisnost Kosova. Koliko je meni poznato, u proteklom vremenu mnoge države koje su priznale nezavisnost bile su čak spremne i za vojnu opciju, i to je bila realna opasnost koja je postojala. Dalekosežne posledice – Međunarodni sud pravde očekuje složen i težak postupak, jer se neće raditi samo o tumačenju međunarodnog prava, već i o odluci iz koje će proisteći dalekosežne posledice koje će se ticati svih država u svetu. Kakva god bila odluka, ona će biti istorijska i izvor međunarodnog prava u sličnim situacijama – navodi dr Simić. Šta bi za Srbiju značila potvrda da je u pravu i da li bi to promenilo činjenicu da ona ne može da obavlja vlast na teritoriji Kosova i Metohije? – Tu se sukobljavaju dva pristupa: onaj iza kojeg stoje i oni koji su Kosovo doveli u ovo stanje, odnosno stoje na stanovištu da je to faktička situacija koja se više ne može promeniti. Drugi pristup je da se time, praktično, krše bitne norme međunarodnog prava koje mogu uticati na veliki broj slučajeva u svetu, odnosno da su oči svih separatističkih pokreta uperene u Kosovo. Videli smo da su nedavno i u Kataloniji i na Istočnom Timoru tražene iste mere kao i na Kosovu i da je to posebno došlo do izražaja posle sukoba na Kavkazu, kada se Gruzije pocepala jer su se stanovnici Abhazije i Osetije prosto pozvali na kosovski presedan. Zato su između onih “za” nezavisnost Kosova i onih “protiv” pata-karte, i sada je samo pitanje kako će se postaviti MSP u ovoj situaciji. Jer, kako god da odluči, to će biti važan presedan za sve one ostale slučajeve secesioničkih težnji, od Evrope do Afrike. Već neko vreme se pominje da bi uslov za prijem Srbije u EU moglo biti upravo priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije pod plaštom uspostavljanja dobrosusedskih odnosa. Koliko bi svakog sadašnjeg, pa i budućeg političara u Srbiji, “kočilo” mišljenje Međunarodnog suda pravde ako ono kaže da je proglašenje suprotno međunarodnom pravu? – Takve situacije postoje već danas, a ne samo u budućnosti. Tako imamo mogućnost da Srbija, radi dolaska na “belu šengensku listu”, bude vezana za pitanje izdavanja ili neizdavanja pasoša kosovskim Albancima. Znači, biće čitav niz tema na kojima će se prelamati faktička situacija, ali u ovom trenutku ne treba očekivati isključive stavove jer treba imati na umu da neke države u Evropi brane Srbiju zato što brane svoj teritorijalni integritet. Zatim, čak i one države koje su je priznale nezavisnost Kosova, uzdržale su se od glasanja u UN kada je donošena odluka o zahtevu za mišljenjem MSP. Jer one nisu bile protiv srpskog predloga da se čuje mišljenje, i to je i omogućilo Srbiji da stigne do Međunarodnog suda pravde. Dok smo, s jedne strane, imali zemlje koje podržavaju stav Srbije, s druge strane su se članice EU, kao što su Francuska i Holandija, uzdržale od glasanja „protiv” i zahvaljujući tome smo stigli do Haga. Ne treba očekivati radikalne stavove, pogotovo ne u aktuelnim međunarodnim odnosima, jer su se i oni promenili. Za sada ne postoji nekakav jači pritisak da Srbija, zarad ulaska u EU, prizna nezavisnost Kosova i Metohije. LJubinka Malešević http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=53335
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
