SRBIJA JUČE PREDALA DOKUMENTACIJU MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU Istina o Kosovu na 1.000 strana
BEOGRAD - Predstavnici pravnog tima Srbije predali su juče Međunarodnom sudu pravde u Hagu pisani podnesak u kojem se iznosi stav o zakonitosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Pravni dokument, koji čine dve knjige od po 350 i 600 stranica, kao i veliki broj mapa i prikaza terena, sadrži sve neophodne elemente i pravnu argumentaciju relevantnu za dokazivanje stava da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom. Pored toga, srpski tim će u ovom procesu dokazivati da je na Kosovu i Metohiji došlo do povrede režima privremene uprave koji su uspostavile UN radi obezbeđenja mira i sigurnosti, kao i povrede nadležnosti najvišeg tela svetske organizacije - Saveta bezbednosti. Prema nezvaničnim informacijama, do sada je oko 20 država dostavilo svoje mišljenje o ovom pitanju, ali se očekuje da će to učiniti još nekoliko zemalja do danas, kada ističe rok za dostavljanje podnesaka. Prema oceni srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića, dobro je i „veoma važno da što više zemalja učestvuje u ovom procesu, jer se tako smanjuje mogućnost pritisaka na sud od onih država koje podržavaju jednostrano proklamovanu kosovsku nezavisnost“. Međunarodni sud pravde trebalo bi da se izjasni da je u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo, ocenila je profesorka prava na američkom univerzitetu Notr Dam Meri Elen Okonel. Ona je u izjavi za Bi-Bi-Si istakla da je taj sud u ranijim, sličnim slučajevima teritorijalnih sporova uvek donosio odluke koje su išle u prilog zemlji kojoj je sporna teritorija istorijski pripadala. - Granice u Africi, u Centralnoj i Južnoj Americi, kao i većina pomorskih granica, povlačene su u skladu s tim pravilom, a istim principom rukovodio se i Međunarodni sud pravde u najmanje desetak teritorijalnih sporova. Zaista ne vidim kako bi u slučaju Kosova mogao da se opredeli drugačije - navela je profesorka sa Notr Dama. Ona je dodala da bi zastupnici Kosova mogli da se pozovu na savetodavno mišljenje Vrhovnog suda Kanade o tome da li Kvebek može da dobije nezavisnost. - Kanadski vrhovni sud je ocenio da je u slučajevima teškog kršenja ljudskih prava moguće da se princip teritorijalnog integriteta zanemari u korist aranžmana koji bi obezbedio poštovanje ljudskih prava. Sud je, međutim, naglasio da to ne mora nužno da bude nezavisnost, nego i neki oblik autonomije. U tom kontekstu, valja se prisetiti da je Srbija ponudila Kosovu najširu moguću autonomiju - ocenila je Okonelova. Na primedbu da je mišljenje suda neobavezujuće i da, čak i ako bude u korist Srbije, to neće navesti zemlje koje su priznale Kosovo da svoju odluku ponište, američka profesorka je kazala da su mišljenje i odluka suda smernice za delovanje država. - Tačno je da njegove odluke nisu obavezujuće, ali one državama postavljaju određene obaveze. Ako sud oceni da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u skladu s međunarodnim pravom i da o njegovom statusu treba ponovo pregovarati, sve države bi to morale da poštuju. Zaista se retko događa da se države oglušuju o odluke Međunarodnog suda pravde - zaključila je profesorka sa američkog univerziteta Notr Dam. Šef pravnog tima koji je odredila Vlada Srbije je Dušan Bataković, a koordinator Saša Obradović. U timu su još profesori Malkolm Šou, Marčelo Koen i Andreas Cimerman, kao i advokati Vladimir Đerić i Igor Olujić. Autor: Ekipa Glasa javnosti <http://www.glas-javnosti.rs/autor/106> http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-18-04-2009/istina-o-kosovu-na-1-000-strana
