Sumrak srpskog buvljaka
Ekipa "Novosti", 25.04.2009 19:25:01
Više se gleda nego što se kupuje
BUVLJACIMA u Beogradu polako se bliži kraj. Poseta i promet sve su manji, pa se
prodavci žale da su im pazari manji i 70 odsto nego ranije. U otvorenom tržnom
centru "Novi Beograd" ove godine zakupljeno je tek 45 odsto tezgi, a mnogi
najavljuju da će uskoro sami staviti katance. Ekonomska kriza i otvaranje
velikih tržnih centara uskoro bi mogli da označe kraj tržišne utakmice iz koje
će pijačna prodaja izaći kao - gubitnik.
Većinu metalnih tezgi na novobeogradskom buvljaku prekriva sloj prašine i
pokoji golub. Grobna tišina danas vlada mestom na kome je nekada u graji kupaca
cvetao posao malih trgovinskih radnji - glavnih snabdevača najvećeg dela
stanovništva. Samo od 2005. godine do sada, broj zakupaca tezgi smanjio se za
35 odsto - dažbine su velike, treba platiti zakup pijačnoj upravi, a posla je
sve manje.
Popunjene su sve tezge samo u prvih deset redova. Petak je oko podneva. Oko 300
potencijalnih kupaca, uglavnom, šeta pijacom. U prolazu između dve kolone
čeličnih štandova, prodavačica garderobe uvezene iz Turske Ljubica Simonović
baca kockice za jamb na kartonsku kutiju za kojom sede dvojica njenih kolega.
- Vikendom još neko i prođe, ali radnim danima je pusto - priča nam dok sabira
rezultat u igri. - Nemaju ljudi pare, kad ih vidiš da šetaju bez kesa u rukama,
znaš kakvo je vreme došlo. Poslednjih godina, samo u krugu od kilometar odavde
otvorilo se bar pet velikih tržnih centara. Lakše je narodu da tamo plati
"praznom" karticom, pa da otplaćuje dug u ratama. Ako ovde budu hteli da zidaju
nešto, neće morati da nas raseljavaju. Dobrovoljno ćemo otići, samo ne znam gde.
Perspektiva
Novobeogradski buvljak otvoren je 1994. godine da bi se prodaja robe sa kutija
na gradskim trotoarima donekle regulisala. U "srećnim" danima, svih 1.712 tezgi
bilo je gotovo dupke puno. Priča Ljubica kako je nekada od posla izdržavala
muža i dvoje dece. Sada, ipak, iz meseca u mesec njena radnja ulazi u gubitke.
- Nekada za ceo dan ne prodam ništa. Budem srećna ako mi promet iznosi trećinu
od onoga što je nekad bio. Komšija do mene, prodaje šrafove i eksere. Često
nema ni 1.000 dinara pazara, a to mu nije dovoljno ni za osnovne namete.
Prema mišljenju stručnjaka, ovakva mesta za trgovinu ne predstavljaju budućnost
poslovanja. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Stipe Lovreta, jedan od
autora studije o strategiji razvoja trgovine u Beogradu, smatra da su buvljaci
deo ranijih perioda blokade i zatvorenog tržišta.
- Perspektiva trgovine u Srbiji nije u ovakvom poslovanju, već u modernim
trgovačkim mrežama kao u Evropi - kaže Lovreta. - Mi smo krenuli dobro sa
izgradnjom tržišta i razvojem, pa nas je zadesila kriza, u kojoj propadaju
najslabiji. U trenucima kada se sužava siva ekonomija, teško je nabavljati
takvu vrstu robe što ugrožava opstanak ovakvih trgovina. S druge strane, cene u
velikim diskontima nisu visoke. Gašenje buvljaka nije iznenađujuće, jer se mali
trgovci inače teško održavaju, a pogotovo u trenucima krize.
"Žuta" kriza
LoŠije poslovanje oseća se kod prodavaca kineske robe. Iako se broj zauzetih
lokala u starom i novom delu tržnog centra u Bloku 70 na Novom Beogradu ne
smanjuje drastično kao na buvljaku, poseta nije mnogo veća.
- Kriza je došla i kod nas, ljudi manje kupuju robu, pa su neki od kineskih
vlasnika počeli da se vraćaju u domovinu - priča jedna od prodavačica u ovom
centru. - Drugi su, pak, ranije zakupili lokale u gradu, pa pokušavaju da
razviju posao na drugom mestu.
Ovaj centar, koji su Kinezi počeli da "nastanjuju" 1996. godine, doživeo je i
proširenje u 2007. godini. U starom delu nalazi se oko 360 lokala, a natpisi
"za izdavanje" nalepljeni na izloge nisu više retkost. Investitori su, možda,
ishitreno krenuli u razvoj ovog centra, pa je 2007. godine sa radom počeo i
novi deo u kome su danas, doduše, gotovo svi lokali zauzeti.
Profesor Lovreta objašnjava da je pad prometa usledio objedinjavanjem celokupne
ponude u jednom šoping objektu. Prvi veleprodajni centar kineske robe "CTC"
otvoren je prošlog decembra u Zemunu, nedaleko od sedišta kompanije "Ikarbus".
Na površini od 50.000 metara kvadratnih, objedinjen je gotovo celokupan
asortiman robe sa Dalekog istoka, pa kupci iz cele Srbije ovde mogu da se
snabdevaju po povoljnijim cenama.
Trgovina kineskom robom sa leve strane Dunava se, takođe, suočava sa lošim
danima. Upravnik "Pijaca" u Pančevu Petar Filipović kaže da se kriza odrazila i
na njihovu robnu pijacu "Aerodrom", poznatiju kao - "Kineski buvljak". Ipak, od
3.735 tezgi i dalje je zauzeto čak - 95 odsto.
- Primećujemo stagnaciju i blago opadanje u broju ljudi koji kupuju na buvljaku
- kaže Filipović. - Ljudi iz cele zemlje dolazili su ranije ovde zbog Kineza i
njihove robe, ali sada su Kinezi otvorili radnje po celoj Srbiji. Među
posetiocima ima dosta šetača koji više gledaju, ali retko kupuju. Ipak, ne
očekujemo da će Kinezi otkazivati zakupe tezgi, ali osetiće se manji promet.
Petar Janjatović
* * * * *
NOVI SAD - NAJLON PIJACA POSETIOCIMA NUDI SVE - OD IGLE DO LOKOMOTIVE
SVEGA IMA OSIM KUPACA
AJMO žene...! Kod Dane je sve jeftinije deset odsto! Ori se iz grla mlade
crnpuraste prodavačice ispred hrpe raznih krpica, na improvizovanoj tezgi
dugačkoj oko tri metra na betonu. Pedesetak žena, mladih i starih, ali i
muškaraca, čučnuli i preturaju po košuljama, pantalonama, majicama, jaknama...
Lepuškasta crnka, koja se predstavlja samo kao Dana, kaže da već godinama svake
subote dolazi iz Beograda, gde ima butik i donosi "firmiranu" robu na
novosadsku Najlon pijacu. Ona i suprug, u dva automobila napune gepeke i bez
obzira na to da li prži ili je ciča zima, svake subote su na istom mestu za
svojom "tezgom". Od toga žive i ne žale se.
Uticaj svetske ekonomske krize oseti se i na buvljaku, ali je kupovina polovne,
pa i nove garderobe i drugih potrepština, neznatno opala. Kupaca i onih kojima
je odlazak na Najlon subotom neka vrsta razonode, ne nedostaje, ali prodavci
priznaju da kući odlaze sa manjim pazarom. Ponuda je i dalje šarenolika i za
svakoga ima ponešto. Ono što ne može da se pronađe u drugim prodavnicama, na
Najlonu, kako Novosađani vole da zovu svoj buvljak, sigurno ima.
- Gotovo svake subote sam ovde - priča Milica Matavulj, domaćica, dok prebira
po velikoj gomili raznih krpica. - Jeftinije je nego u buticima i kineskim
prodavnicama, i za dve, tri hiljade dinara mogu da za ovu sezonu obnovim
garderobu mojoj porodici. Godinama dolazim i ovde kupujem, zato što može da se
nađe kvalitetno, a jeftino. U odnosu na prošlo proleće, cene su veće, ali je i
dalje povoljno.
Prodavačica Silvija G. ima svoju stalnu tezgu, prostrt najlon na platou i uvek
je na istom mestu na Najlon pijaci već pet godina. Priznaje da se kriza oseti,
ali da se još isplati i prodavcima, ali i kupcima, jer je sve jeftinije nego u
prodavnicama. Komplet posteljinu prodaje za 300 dinara, a veliki peškir za
kupanje je duplo jeftiniji.
Lj. P. - J. L.
PONUDA
NAJLON pijaca je nastala šezdesetih godina prošlog veka na desnoj strani
Temerinskog puta. Premeštanjem na levu stranu, vremenom je izrastala u pravu
buvlju pijacu, sa širokom ponudom raznovrsne polovne robe, antikviteta,
polovnih automobila, nameštaja, drvne građe, kućnih ljubimaca... Danas zauzima
prostor od oko 41.000 metara kvadratnih.
* * * * *
KRALJEVO - BUVLJAK JE, NAŽALOST, POSTAO NAJPROFITABILNIJE PREDUZEĆE U GRADU I
OKOLINI
BEZ PIJACE PRAZNI TANJIRI
Prespora tranzicija i promašene privatizacije koje su opustošile nekadašnje
privredne gigante kao što je "Magnohrom" i mnoge druge manje firme ostavljajući
pri tom bez posla više od 20.000 radnika, pretvorili su pijacu u
najprofitabilnije preduzeće u Kraljevu.
Na površini od pet hektara, sa bezmalo 1.500 tezgi na mlečnoj, robnoj, zelenoj
i kvantaškoj pijaci, kao i stočnoj i auto-pijaci u okviru JP "Pijaca" maltene u
centru grada, hiljade trgovaca, kupaca i nakupaca mesečno "obrne" i po nekoliko
stotina miliona dinara.
Samo na robnoj pijaci, popularnom buvljaku, na oko hiljadu pijačnih i ko zna
koliko još improvizovanih tezgi, na kojima skoro dve hiljade trgovaca prodaje
sve i svašta, dnevni promet kreće se i do milion dinara, a pazarnim danom i
vikendom i dvostruko više!
Legalnim "tezgarošima", među kojima ima i stručnjaka svih profila koji su
ostali bez posla ili čekaju na radno mesto u nekoj firmi, od (pre)prodaje,
međutim, ostaje tek mali deo zarade. Dok plate zakup tezgi i sve ostale
dažbine, za život pretekne samo sića.
- Da ne beše pijace, ne znam kako bih porodici obezbedio hleb svih ovih godina,
još od 1998. kada sam, kao i mnogi drugi, otpušten kao tehnološki višak i to
bez otpremnine - kaže Slobodan Trifunović (63), diplomirani mašinski inženjer i
nekadašnji upravnik proizvodnje u Fabrici vagona.
Na kraljevački buvljak, koji je od prošle godine dobrim delom natkriven i
sređen, roba stiže sa svih strana, a tezgaroši je sami dopremaju ili svojim
automobilima, ili autobuskim šoping turama. A najbolje se prodaje jeftina roba,
sumnjivog porekla i kvaliteta.
G. Ć.
PROŠLA SREĆNA VREMENA
SREĆNA vremena na pijaci odavno su prošla, jer je prodaja poslednjih meseci
opala za gotovo 50 odsto. Ovde kupuju oni sa tankim novčanicima, koje je
najviše i pogodila kriza, dok se imućniji snabdevaju u buticima, koji robu
nabavljaju na istom mestu, a onda lepe etikete poznatih marki i "pumpaju" cene.
Ma, stalo je sve, nema narod para ni za najosnovnije potrepštine, a kamoli za
"luksuziranje" - kaže Dragan Bulatović, koji tezgu sa odećom na kraljevačkom
buvljaku drži skoro celu deceniju.
* * * * *
SUBOTICA - BESPARICA I NA SEVERU DANAS NE ŠTEDI NIKOGA
PREŽIVEĆE TEZGE
Na najvećem megamarketu pod otvorenim nebom u Srbiji, kako su nekada zvali
subotičku buvlju pijacu, besparica ne štedi nikoga. Ali, kako kažu ovdašnji
prodavci, preživeo je buvljak sve nedaće, pa će nadživeti i svetsku ekonomsku
krizu.
Ta prodavnica svega i svačega, na koju je roba švercerskim turama stizala iz
Turske i Mađarske, radila je i danju i noću. Svako ko je ostao bez posla u
nekoj od subotičkih fabrika ili ga je zasedila nemila sudbina izbeglištva,
tražio je novo radno mesto za pijačnom tezgom.
Došlo je drugo vreme, ali buvljak je i dalje ostao najveći megamarket u
Subotici. Istina, dobio je veliku konkurenciju u pravim megamarketima. "Maksi",
"Tuš", "Idea", KTC, "Rodić" i druge veleprodavnice koje imaju bogatu ponudu
robe, pružaju mogućnost kupovine na odloženo plaćanje, organizuju promocije i
akcije pojeftinjenja.
Danas, subotički buvljak ima četiri natkrivene, lepo uređene hale sa 1.400
tezgi, isto toliko butika, kafea... Na buvljaku i od njega živi najmanje 6.000
ljudi, pa se s pravom može reći da je i dalje najveće i najuspešnije preduzeće
ne samo u Subotici već i u široj okolini.
- Sve je jeftino. Snizili smo cene i smanjili zaradu. Ipak, prodajemo sve
manje. Ljudi kupuju samo ono što moraju. Kriza je, nema para - kukaju prodavci,
ali kupci za tu istu robu tvrde da je skupa.
Cela jedna hala na subotičkom buvljaku namenjena je za prodaju hrane. Tezge su
prepune raznovrsne robe, koja uglavnom stiže iz Mađarske.
- Pred Božić, Novu godinu, Uskrs - i ide nekako. Ostalim danima - nikako! Ljudi
nemaju para. Cene hrane u Mađarskoj su porasle, a ovde su na sve strane
megamarketi krcati robom. Njihove i naše cene gotovo su iste, a kupci više vole
da hranu kupuju u prodavnici - žali se Milenko Rakanović, vlasnik tezge,
prepune raznovrsne, kvalitetno upakovane hrane.
Kaže da na subotičkom buvljaku radi punih 12 godina i da pamti bolje dane.
- Nekada su ovde dolazili Mađari. Kupovali su sir, mleko, meso - sve, samo da
je jeftinije. Sada je poskupelo kod njih, ali i kod nas, pa rađe kupuju svoje
ili idu u Rumuniju. Ne dolaze više ni iz Bosne i Hrvatske, kao nekada. Buvljak
radi, ali polako umire - priča Milenko Rakanović.
N. N.
MAĐARI
SVI parkinzi u okolini subotičkog buvljaka, uvek su prepuni automobila. Teško
je naći slobodno mesto i uz plaćanje parking-mesta po ceni od 65 dinara, čiju
uplatu revnosno kontrolišu inkasanti. Među njima su mnogobrojna i vozila sa
mađarskim tablicama, koja svedoče da nas naši susedi još uvek rado posećuju.
* * * * *
NOVI PAZAR TRGOVINA POSLEDNJA ŠANSA DA SE NEŠTO ZARADI
CEO GRAD NA IZVOLTE
Mada je u Novi Pazar svojevremeno, po "kripice iz Turske" i ovdašnji džins
dolazilo i po 20.000 kupaca iz cele bivše Jugoslavije, ovde nikada nije bilo
klasičnog buvljaka, poput pančevačkog ili subotičkog. Trgovalo se uglavnom
tekstilom, na čuvenoj robnoj pijaci, na keju pored Raške, po ulicama,
trotoarima, travnjacima... Ceo grad bio je veliki buvljak na kome su se
okretali milioni evra.
Danas 25.000 Novopazaraca čeka posao, mnogi, da bi preživeli, spas traže u
trgovini i na ulici gde je najlakše početi biznis.
- Supruga i ja radili smo u ovdašnjim tekstilnim fabrikama, oboje smo ostali
bez posla, pa smo bili prinuđeni da se okrenemo ulici i trgovini. Na keju pored
Raške napravili smo improvizovanu tezgu na kojoj prodajemo robu iz Turske.
Prodaja ide slabo, kupaca iz Srbije nema, a naši Novopazarci radije pazare od
Kineza koji nam godinama uzimaju hleb - kaže Mujo Mašović, iz Novog Pazara.
Čuvena robna pijaca, sa više od 1.000 tezgi i butika, uglavnom je prazna,
nedeljom se po nešto i pazari, ali sve je to mnogo manje nego u "srećnim
vremenima" pre deset-petnaest godina.
- Ima tezgi, iznajmljuju se i butici, cene su pristupačne, ima i robe za
prodaju, ali nema kupaca. Danas sam prodao samo jedan džemper za 15 evra i
zaradio dva evra. Nema ni za vodu, ne znam kako ću izdržavati troje dece - žali
se Mumin Muratović.
Pored improvizovanih tezgi na novopazarskim ulicama mogu se sresti studenti,
inženjeri, profesori, kvalifikovani majstori...
M. N.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=144009&search=buvljak
