Dobrivoje Radovanović Ne verujem da će se država obračunati sa građevinskom i finansijskom mafijom, kaže dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Vrh kriminalne piramide i dalje nedodirljiv Nataša Mijatović Dobili smo, može se reći, celu jednu generaciju koja se ponaša prema nagonima, impulsima, ne poštujući mnogo zakone, autoritete, roditelje, nastavnike. Na ovo u intervjuu za NT upozorava Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. - Stasala je generacija rođena između 1980. i 1985. i odrasla u vreme ratnog raspada zemlje. Oni su najviše osetili posledice moralnog i političkog raspada jednog sistema. Naučili su da se ponašaju na način koji nije usklađen sa bilo kakvim normama. Jednostavno, svikli su da rešavaju probleme nasiljem, jer je taj obrazac nametalo samo društvo. Nije samo to razlog, inače bismo mogli terapijski da delujemo na te generacije. To je nadograđeno sa strukturama ličnosti, sa bazičnim agresivnim tendencijama, sa psihopatskom strukturom, kada nasilje postane zadovoljstvo. Da li u ovim kriznim vremenima treba očekivati već viđene pljačke po ulicama, razbojništva? - Promenom društvenog sistema, mi već imamo porast siromaštva. Rani liberalni kapitalizam to već sam po sebi nosi. Čak i kad izađemo iz te faze, mi ćemo imati stravično raslojavanje stanovništva. Ako pogledate pojedine krajeve Beograda, oni blistaju od bogatstva, a s druge strane gledate kako sirotinja živi. U svima koji to vide javlja se bunt, protest i pitanje zašto to nemam i ja, zar se ne rađamo svi jednaki? Pojedinac onda kreće da otima, ne da bi preživeo, već iz socijalnog bunta. Uspostavlja zamišljenu pravdu. O čemu razmišljaju kriminalci, da li imaju svest o kazni, instituciji zatvora? - Oni uopšte ne razmišljaju o tome. Kao psiholog, znam da pravna struka, koja kroji zakone, ne shvata da kazne ne utiču na resocijalizaciju nekog kriminalca, recidiv uvek ostaje. Priča da će zakon doprineti smanjenju krivičnih dela tako što će kazne biti rigoroznije jednostavno ne pije vodu. Poznat je eksperiment u Americi, da se ukidanjem ili uvođenjem smrtne kazne uopšte ne menja amplituda porasta ili smanjenja stope kriminala. Zato što kriminalci, kad planiraju delo, ne razmišljaju kolika je zaprećena kazna. Niti kako funkcionišu institucije, ili da li postoji način da izvrdaju sistem. Kriminalac samo razmišlja da li će ga policija uhapsiti ili ne. Dakle, suština je samo u tome da policija bude efikasnija u otkrivanju počinioca, i tu se lanac završava. Ne može zakon preventivno da utiče na nasilnika, on može samo privremeno da ga izoluje. Kako se boriti protiv organizovanog kriminala? - U sistemu u kome ministar policije može da zaustavi hapšenje ili otkrivanje kriminalne gupe, pa čak i da naredi istragu, nema borbe protiv organizovanog kriminala. To je slabost Srbije unazad sto godina. Međutim, dobro je što ministar Dačić nije podlegao običaju smene svih načelnika svaki put kad dođe do smene vlasti. Setimo se, recimo, prethodnog ministra, koji je po ustoličenju smenio kompletan policijski vrh i postavio partijske ljude. Čime se onda realno danas bavi policija, koga hapsi? - Policija u stvari čeprka i otkriva sitni kriminal i narkomaniju, jer ona svima smeta. Probajte, međutim, da radite sa građevinskom mafijom, stići ćete do nekog nivoa i dalje nećete moći. Probajte da radite sa finansijskom mafijom, desiće se isto. Zbog čega? - Nećete moći da otkrijete vrh kriminalne piramide jer je obično deo neke političke partije. Kad partije budu javno pokazale svoje prihode, imena finansijera, imena tajkuna koji stoje iza njih, onda ćemo moći da kažemo da očekujemo efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Vrtimo se u cikličnim krugovima, otkrivajući niži i srednji nivo kriminala, ne idemo dalje. Pogledajte sve te bogataše i vidite kada su se obogatili. Svi su do bogatstva došli tokom 90-tih. Sve je to „zarađeno“ kriminalom, otimanjem, ali i politikom. Šta je sa bivšim državnim funkcionerima koji imaju ogromnu imovinu? Taj deo organizovanog kriminala nijedna policija, ni u ovoj ni u prošloj vladi, ne rasvetljava. Hoće li naše institucije biti dovoljno jake u predstojećem periodu? - Po prirodi sam optimista i verujem da imamo pametne ljude koji nisu zagazili ni u kriminal, ni u politiku. Mene brine to što smo u prvoj fazi partijskih borbi. Možda grešim, ali smo u fazi grabi pare, pa čak i od nekoga za koga pouzdano znam da je kriminalac. To što će kriminalac od političara već sutra tražiti uslugu, današnje političare ne interesuje. Takva je situacija sada na sceni i ona nas i te kako ometa. Današnji političari smatraju narod lako mentalno zaostalom robom. Ministarka pravde uvodi tužilačku istragu Ministarka pravde išla je u Italiju i sastala se s kolegama. Koliko je korisna takva saradnja? - Ministarka pravde mora da sarađuje sa onima koji imaju veće iskustvo u borbi protiv organizovanog kriminala, a Italija to ima. Ministarka treba da posećuje i zemlje u okruženju. Imamo model istrage koji su svi ostali napustili. Svi imaju tužilački model istrage osim nas. U takvom sistemu policija i tužilaštvo moraju tesno da sarađuju. Ne znam zašto oklevaju da primene taj sistem. Malovićka je na putu da promeni taj model i nadam se da neće odustati. Agenti provokatori protiv mafije Šta mislite o oduzimanju imovine stečene kriminalom? - Država nema mnogo mehanizama za borbu protiv organizovanog kriminala. To je pametan kriminal, kriju dokaze i teško da ćete dokazati bilo šta. Imate šanse samo ako ubacite takozvane agente provokatore unutar njihovih redova, u finansijsku, fudbalsku, narkomafiju. Drugi mehanizmi su svedok saradnik ili specijalno tužilaštvo. Tu je i oduzimanje stečene imovine. Mora se biti jako oprezan prilikom hapšenja takvih kriminalaca, da ne zatvorite još više vrata u otkrivanju organizovanog kriminala. Svi mehanizmi su se pokazali kao delimično delotvorni. S obzirom da je reč o oduzimanju imovine u prekrivičnom postupku, lice može da bude oslobođeno, a vi ste u međuvremenu celu porodicu izložili neprijatnostima. Opasno je kad nasilje postane zadovoljstvo - Veliki je problem kad nasilje postane zadovoljstvo, kad postane toliko bezobzirno da ne poštuje ništa pod milim bogom. Da ubije čoveka kao što neko kaže „dobar dan“. Razmišljati o posledicama, a ne samo o počiniocu - Treba ukinuti mogućnost da se neko izvuče pomoću osobito olakšavajućih okolnosti. Kakav je to zakon koji ne ramišlja o posledicama dela, već samo o počiniocu. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/49/
