Pojeo vuk magarca, opet?
Ozbiljan posmatrač bi rekao da nam društvo grca u korupciji jer elita daje takav model ponašanja Ovih dana upravo se otvara još jedna velika afera. Novootvoreni tržno-poslovni centar „Ušće“ probija se polako na prve stranice štampe zbog čitavog niza kontroverzi. Urbanistički i arhitektonski stručnjaci ukazuju da se radi o još jednom ruglu, ogromnom magacinu postavljenom na jednu od najatraktivnijih lokacija u gradu. Takvim objektima je u pristojnim zemljama mesto na obodima grada, gde postoji i ogroman prazan prostor za parkiranje. Ovako čitavom kraju preti kolaps, a monstruozna, široka građevina neprirodno zatvara prilaz i pogled. No, da je to izgleda tek vrh ledenog brega čuli smo pre neko veče od samog predsednika države, koji inače i dalje protivustavno obavlja posao predsednika Demokratske stranke. Saznali smo, naime, da je parceli od nekoliko ari odlukom gradske skupštine, nakon tajnovite promene namene zemljišta, dodato još tričavih nekoliko hektara. Na pitanje da li je time prosto vraćena usluga finansijeru njegove stranke, predsednik Tadić je odgovorio da on to ne zna (!?) i da treba pitati Dušana Petrovića, koji se bavi finansijama u stranci. Ali smo saznali da je predsednik pitao gradonačelnika o čemu je reč, a da ga je ovaj obavestio kako iza čitave mutljavine stoji prethodna gradska administracija iz iste stranke, koja je, srećom, već posmenjivana. I, šta sad, pitamo se. Pa ništa. Eto, ljudi smenjeni i šta hoćete više. Nisu više u politici do daljnjeg, čekaju da se slegne medijska prašina pa da na miru krckaju ono što su „pošteno“ zaradili na ovakvim poslovima, otvarajući privatne firme ili često se zapošljavajući kod onih kojima su završavali poslove dok su bili na vlasti. Ovo je, naime, obrazac „poslovanja“ koji funkcioniše već deceniju. Hajde da se podsetimo nekih zaboravljenih „asova tranzicije“. Seća li se neko ona dva fina momka, Janjuševića i Kolesara, koji su mesecima punili naslovne strane štampe koja ih je dovodila u vezu s nekim sumnjivim privatizacijama? Pa, sećamo li se one fine ministarke saobraćaja Marije Rašeta-Vukosavljević, nekih stanova koji su se tu pominjali ili afere VIP salona na beogradskom aerodromu? A šta bi sa privatizacijom „Sartida“, šta sa aferom prepakivanja šećera? Šta su policija i tužilaštvo uradili po bilo kom od ovih pitanja, da li su ove stvari podvrgnute sudskom postupku ili ih je prekrio zaborav, kao što će verovatno da prekrije i ovo sa „Ušćem“? Ima još toga na svakom koraku. Evo beogradskog naselja Karaburma koje je uništeno kriminalnom divljom gradnjom. Na jednospratne zgrade nasađeno je još po četiri do pet spratova, kompletna infrastruktura je zagušena, postoje stalni problemi sa strujom, kanalizacijom, nema mesta za parkiranje. A sve je to rađeno dok je Demokratska stranka imala kompletnu vertikalu vlasti (baš kao i u slučaju „Ušće“). Predsednik opštine Palilula u to doba bio je sadašnji ministar Milan Marković.Tadašnji ministar građevina bio je kadar DS Dragoslav Šumarac itd. I šta je od svega bilo? Ništa. Ali ima toga i u drugim oblastima, gde god se okrenete. U vreme najgore krize kadrovi stranke predsednika države hoće da nam uvale ono sramotno skupo čudo od mosta na Adi. Predsednik se, iako o svemu ima stav, o ovom pitanju nekako ne oglašava. Ili, evo, neko pred očima javnosti godinama planski upropašćava „Crvenu zvezdu“, obarajući joj cenu da bi sutra mogao da kupi stadion za sitninu. A zna li predsednik da u parlamentu već šest meseci sedi stranka sa dvadesetak poslanika koja uopštenije učestvovala na izborima? To je izvrgavanje same suštine parlamentarizma i ništa manji kriminal od ovoga sa „Ušćem“. Uzgred, ono što me još više uverava da ne treba da brinem za sudbinu „Ušća“ i svih onih koji su sa tom pričom povezani jeste to što su u pitanju interesi ne samo jednog verovatnog finansijera vladajuće stranke već i velike američke kompanije „Meril Linč”. A tamo gde se spoje interesi domaćih tajkuna i zapadnih sila, priča se zatvara. Običan čovek je iz svega ovog zaključio sledeće: zapadne kompanije, domaći tajkuni i političari na vlasti čine jednu zatvorenu kastu za koju zakoni ove zemlje ne važe. Svaka prijava protiv njih nestaće u fiokama, a svaka afera koju mediji otkriju trajaće dok se ne pojavi neka druga pikantnija priča. Ozbiljan posmatrač bi rekao da nam društvo grca u korupciji jer elita daje takav model ponašanja. Čoveku iz nižih slojeva ostaje samo da se prikači za neki od tih vozova ili da se očajnički bori da sebe ili svoju decu ugura u tu klasu povlašćenih. Kao i mnogi drugi ljudi u ovoj zemlji, u ovakvim okolnostima ja moram sebi da postavim ozbiljno pitanje: kako da vaspitavam svoju decu? Da li da ih podižem kao poštene, radne, moralne osobe koje ulažu u obrazovanje, kao hrišćane spremne da se žrtvuju za svoj rod, porodicu i zemlju, ili da ih učim da je svaki moralni obzir smetnja, da su učenje i rad gubljenje vremena i da sve što treba da urade jeste da postanu beskrupulozne osobe sposobne da uđu u vrhove domaće politike? Ali ako svi usvojimo ovaj drugi model koji nam politička elita propagira, šta će da bude sa ovom zemljom? Naučni saradnik u Institutu za evropske studije Miša Đurković [objavljeno: 16/04/2009] <http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Pojeo-vuk-magarca-opet.lt.html> stampanje <http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Pojeo-vuk-magarca-opet.lt.html> posalji prijatelju pošaljite <http://www.politika.rs/index.php?lid=lt&show=pogledi&part=new_review&int_itemID=83220> komentar | pogledajte <http://www.politika.rs/index.php?lid=lt&show=pogledi&part=list_reviews&int_itemID=83220> komentare (56) http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Pojeo-vuk-magarca-opet.lt.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
