Нема белог шенгена пре лета 2010? „ДНЕВНИК“ САЗНАЈЕ:
ВИЗНА ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА ЋЕ КАСНИТИ ЗБОГ ИЗБОРА У НЕМАЧКОЈ И ИЗДАВАЊА ПАСОША КОСОВСКИМ АЛБАНЦИМА (Од нашег дописника из Брисела) Визна либерализација ће каснити три до четири месеца у односу на оптимистичке изјаве европских званичника. Наиме, Европска комисија је све ближа одлуци да стављање Србије, Црне Горе и Македоније на позитивну шенгенску листу предложи тек после парламентарних избора у Немачкој, крајем септембра – пренели су „Дневнику“ извори у Европској комисији. То значи да српски грађани не би могли путовати у ЕУ без виза пре почетка лета 2010. године. – Оптимизам у Европској комисији у погледу давања већ у јуну препоруке за визну либерализацију прилично је спласнуо и сви су постали много опрезнији у давању прогноза. Кључни разглози за обазривији приступ и чак стискање кочнице су сигнали који су стигли из Берлина да се сачекају избори за Бундестаг у септембру. Уз то, кривац су и велике резерве које Немачка, али и неке друге државе чланице ЕУ, имају према издавању српских пасоша Албанцима с Косова. Постоји на том пољу одређена конфузија, јер српски званичници једно причају на састанцима са званичницима ЕУ, а друго у јавним наступима – каже за „Дневник“ извор у Европској комисији. Други разлог је свест у ЕК да је практично само Македонија испунила готово све услове за визну либерализацију, док Србији и Црној Гори мора да се прогледа кроз прсте да би се покренула процедура, а за то је потребан политички консензус свих држава чланица ЕУ. У супротном, експерти држава чланица за визе у Комитету за унутрашње послове и правосуђе Савета ЕУ пронашли би на десетине мерила из “мапе пута” који нису задовољени. – Српски политичари морају да схвате озбиљност претње да због издавања пасоша косовским Албанцима не само што угрожавају могућност грађанима Србије да путују без виза у ЕУ, него Србија може бити враћена и на негативну шенгенску листу, јер ће фактички бити одговорна за велики број лица која траже азил, остају дуже од три месеца у државама ЕУ, баве се криминалом, трговином људима, дрогом и илегалном емиграцијом – објашњава за „Дневник“ експерт из ЕУ укључен у процес одлучивања о визној либерализацији с државама западног Балкана. Азил тражило 13.600 грађана Србије Европска унија је током прошле године добила 240.000 захтева за азил, од чега је највише Ирачана – 29.000, док су становници Србијена четвртом месту с 13.600 захтева за добијање азила. На листи држава чији су становници највише тражили азил су и Русија (21.000 захтева), Сомалија (14.300) и Авганистан (12.600), наводи се у извештају Еуростата, европске канцеларије за статистику. Највише захтева за азил упућено је Француској (41.800), Великој Британији (30.500), Немачкој (26.900), Шведској (24.900), Грчкој (19.900) и Холандији (15.300). Ипак, како су „Дневнику“ пренели извори у Бриселу, не треба правити драму ако и дође до тог закашњења од неколико месеци, важно је да је процес на стабилном колосеку. Јер, тврде наши саговорници, то да ли ће визна либерализација ступити на снагу у јануару или мају заправо и није од пресудне важности за грађане, осим за политичаре на Балкану који су, по правилу, ширили оптимизам. Истини за вољу, овога пута су у томе имали удела и званичници Европске комисије и појединих држава чланица, укључујући и комесара за проширење ЕУ Олија Рена, који је због тога критикован од Немачке и Белгије. Оне су му замериле што је излазио у јавност с конкретним временским оквирима. – Тачно је да је у ЕУ предлагање визне либерализација с трећим земљама у ексклузивној надлежности Европске комисије и да се о том предлогу одлучује квалификованом већином, а не консензусом, у Савету Уније. Међутим, неписано је правило да ЕК никада не излази с предлогом против којег је изричито једна од великих држава ЕУ, а то посебно важи за Француску и Немачку. Другим речима, не треба правити рачун без крчмара, у овом случају Немаца – упозорио је високопозиционирани функционер ЕУ. Жељко Пантелић http://www.dnevnik.co.yu/node/269
