Skandalozno
Posle otimanja 15 odsto teritorije Srbije, na KiM bi Albanci, uz pomoc
Amerikanaca, Nato i Ahtisarija" da uzmu i privatnu, crkvenu i državnu imovinu
Otimaju 250 milijardi dolara u nepokretnostima,
a merkaju 300 milijardi u rudnom bogatstvu
Dragoljub Gajevic
Svojina, u medunarodnom pravu, uživa neprikosnovenu zaštitu, ili tako bi
trebalo da bude. Kako sada na KIM stoje stvari - ono što po medunarodnom pravu
važi za druge, ne važi za Srbiju i Srbe.
Iako postoji uredna dokumentacija o tome ko je, i na osnovu cega,
vlasnik brojnih preduzeca ili zemljišta, od 1999. godine, posle dolaska UNMIK-a
na podrucje Kosova i Metohije, javna i društvena preduzeca, mnoga privatna kao
i imovina Srpske Pravoslavne Crkve, a posebno srpska individualna domacinstva
izgubila su pravo, ne znamo po kojim to zakonima, da raspolažu svojom imovinom.
Posle svega što se dogodilo, i danas dogada na KIM, jasno je koji su to
motivi zbog kojih NATO zemlje koje su bombardovale SRJ, danas u UN blokiraju
pritisak na albansku stranu koje vrše Rusija i Kina, da se Srbima, izbeglih sa
KIM, omoguci povratak na svoja ognjišta .
Cinjenice govore da Srbima izbeglim 1999. godine sa KIM povratka na
svoja imanja nema. Ne zato što, kako tvrde celnici NATO-a i Albanci, oni nece,
vec što nemaju gde.
Onako kako se mimo svih medunarodnih normni državi Srbiji otima deo
teritorije imovina i deli, sada je vec to javna tajna, izmedu Albanaca i
njihovih pomagaca iz SAD, tako se danas vrši otimacina individualnih poseda
Srba sa KIM kao i poseda SPC koja se pretvara u imovinu lokalne samouprave.
Jasno je da je predvdeni medjunarodni koncept demokratskog,
multietnickog Kosova samo prica i varka za lakoverne, teško da je moguce u
ovakvoj kosovskoj svakodnevici bilo šta uraditi na multietnickom planu.
Iako je medunarodna zajednica izvršila vojnu intervenciju protiv SRJ da
bi navodno sprecila etnicko cišcenje, na kraju se našla u ulozi izvršioca
etnickog cišcenja, koje se desilo, a i dan danas dešava ne u ratnom haosu, vec
u prisustvu velikog broja najbolje obucenih NATO vojnika.
Sigurno da je Kosovo jedinstven primer u svetu i kao takav ga i treba
posmatrati - tvrde oni koji su prihvatili Ahtisarijev koncept nezavisnosti. Ova
tvrdnja se razbistrila, naravno da je Kosovo jedinstven primer u istoriji
civilizacije, gde se jednoj suverenoj državi i jednom suverenom narodu i
njegovoj crkvi otima imovina bez ikakve nadoknade.
Otimanjem Kosmeta, Srbiji se pored ostalog, otima i imovina koju su
njene državne institucije procenile na oko 250 milijardi dolara. Tolika je
ukupna vrednost nepokretnosti na koje pravo polaže država Srbija, njena
privredna i javna preduzeca. Samo vrednost privatne imovine onih koji su
proterani sa KIM po dolasku medunarodnih trupa 1999. godine, iznosi najmanje
pet milijardi dolara.
Treba naglasiti da je Srbija od 1960. do 1990. godine investirala oko 17
milijardi dolara na KIM,i da još uvek postoji problem spoljnog duga Kosova i
Metohije stranim poveriocima. Procena je da je od kosovskog duga preostalo oko
1,50 milijardi dolara. Srbija je vratila, zajedno sa kamatom, oko 340 miliona
dolara, a da pri tom nije ubirala poreze od preduzeca na Kosovu i Metohiji.
Kako "Svedok" saznaje Srbija ce nastaviti da servisira spoljni dug
Kosmeta.
Prema evidenciji Privredne komore Srbije, koja nije konacna, preduzeca
iz centralne Srbije i Vojvodine raspolažu velikim brojem poslovnih objekata i
imovinom na Kosovu i Metohiji, koja im se otima u nezakonitoj privatizaciji
koju je svih ovih godina sprovodio UNMIK.
Tako preduzeca iz centralne Srbije na Kosmetu imaju 1.218 objekata, a
preduzeca iz Vojvodine 14. Samo PTT je vlasnik 130 objekata, ŽTP 55, EPS 18
„Srbijašume” 45 i td. PKB korporacija ima 12 svojih preduzeca na Kosovu i
Metohiji, medu kojima su Pecka pivara, "Kosovo vino", "Orvin" i "Metohija vino"
– firme koje su PKB-u pripojene 1992. godine.
U tri decenije, od 1961. do 1990. godine, na KIM je uloženo oko 17
milijardi dolara, mnoga preduzeca su svoje investicije realizovala preko
nekadašnjih samoupravnih sporazuma o udruživanju u pokrajini. Medu njima su
"General eksport", "Minel", "Prva iskra”, "21. maj" Beograd, "Centroprom",
"Bambi"...
Razvoj Kosmeta finansiran je iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih,
kao i iz Pokrajinskog fonda za razvoj, koji je od 1992. godine nasledio Fond za
razvoj Republike Srbije. Od 1997. godine tu funkciju je preuzela Direkcija za
razvoj Kosmeta, sa sedištem u Prištini. Treba naglasiti da fond za razvoj
poseduje akcije kao trajni ulog u 163 preduzeca na Kosovu gde u najvecem broju
slucajeva ima vlasništvo na više od 51 odsto kapitala, o cemu je obaveštena
Kosovska poverilacka agencija.
Albancima sa Kosova, kao i onima iz inostranstva, UNMIK je na prodaju
ponudio dosta poznatih firmi iz ondašnje Jugoslavije, medu kojima su „Feronikl”
iz Glogovca, „Trepca” iz Mitrovice, „Jugoterm” iz Gnjilana, „Kosovodrvo” iz
Prištine, Poljoprivredno-industrijski kombinat iz Peci, „Elan” iz Prizrena,
Fabrika elektricnih uredaja iz Uroševca, Pecka pivara, „Petoletka” iz
Leposavica, „Kosovo vino” iz Prizrena. Tu su Industrija duvana Gnjilane,
„Klokot Banja” iz Gnjilana, gnjilanska hladnjaca „Mladost” itd…
Na Kosovu jedino još nije otpoceo proces privatizacije javnih preduzeca
ciji je osnivac i vlasnik država Srbija. Prema grubim procenama ta imovina
vredi više od deset milijardi dolara, a samo Elektroprivreda Srbije mogla bi da
ostane bez imovine "teške" oko tri milijarde evra. Bez obzira što je sudbina
„Elektrokosmeta”, JP „Površinski kopovi” u Obilicu, „Železnica Srbije” – Kosovo
Polje, aerodroma u Prištini, termoelektrana Kosovo A i B, „Srbijašuma”, JP
„Ibar – Lepenac”, Pošta – Telekom „Srbija”... još uvek neizvesna, sa sigurnošcu
se vec sada može reci da ce ova preduzeca biti potpuno oteta od države Srbije
bez nadoknade. Ono što ne sme ostati nedoreceno to su prirodna i rudna bogastva
kojima raspolaže južna srpska pokraina. A na koja su oni koji su doneli odluku
da se SRJ bombarduje odavno bacili oko. Procena je da samo rezerve uglja na KIM
iznose preko 300 milijardi dolara!
Posle jednostranog proglašenjavanja nezavisnosti KIM, koje je bazirano
na nelegitimnom Ahtisarijevom planu, na javna preduzeca na Kosmetu, bice
primenjene odredbe aneksa VII tog plana. U tom aneksu stoji da ce vlasnicka
prava u preduzecima u javnom vlasništvu biti preneta na Kosovo, ali se nigde ne
pominje da ce za to država Srbija biti obeštecena.
Osnovni princip neprikosnovenosti svojine i nacelo da se ta svojina ne
odreduje prema tome gde se nalazi, nego cija je, ne može se narušiti
podzakonskim aktom bilo koje administracije kaže za "Svedok" advokat Ratko
Zecevic. Cinjenica je da ne može biti regularna privatizacija objekta ukoliko
je pri tom ignorisan subjekt privatizacije, pa prema tome preduzeca koja su
oštecena imaju pravo da zatraže nadoknadu štete. Ali, s obzirom na to da je rec
o društvenim ili državnim preduzecima cije je sedište u Srbiji, i koja su i
sama ušla u proces privatizacije, situacija je komplikovana. Pitanje je, koga
tužiti i kojoj se sudskoj instanci obratiti da bi se povratilo pravo
vlasništva. Moguce je zatražiti da kupac, koji je prema proceduri UNMIK-a došao
do imovine, vrati deo koji je bio vlasništvo nekog srpskog preduzeca a moguce
je podneti i tužbu Medunarodnom sudu u Hagu protiv administracije UN. Ali,
uslov za podnošenje tužbe tom sudu jeste da su države izmedu kojih se vodi spor
clanice UN. Kako Kosovo nije u clanstvu Ujedinjenih nacija, to znaci da država
Srbija najverovatnije do daljeg nece moci da koristi taj pravni mehanizam kako
bi povratila vlasništvo srpskih firmi - kaže advokat Ratko Zecevic .
Primer iz Đakovice pokazuje na koji nacin se brišu tragovi življenja
srba na KIM i na koji nacin se otima imovina SPC. Treba reci da Đakovica nije
jedinstven primer na KIM.
Na crkvenoj imovini, u neposrednoj blizini, srpskog pravoslavnog hrama
Sv. Trojice koji je porušen nakon rata 1999. god., Udruženje ratnih veterana
OVK u saradnji sa Skupštinom opštine Đakovica podiglo je spomenik "herojima
rata". Ovaj nasrtaj na imovinu Srpske Pravoslavne Crkve u neposrednoj saradnji
sa zvanicnim opštinskim institucijama potvrduje da se pored pojedinacnog
nasilja na Kosovu i Metohiji sprovodi i nasilje pod zvanicnim okriljem
institucija koje su formirane pod protektoratom Ujedinjenih nacija.
I ovde je kao i u drugim mestima na KIM došlo do izmene u katastru.
Crkvena imovina je katastarskom izmenom postala vlasništvo opštine Đakovica.
Sve je uradeno uz precutnu saglasnost medunarodnih posrednika.
Spomen-obeležje OVK na crkvenom posedu u Đakovici je velicine 2x2 metra,
sa podlogom od peska i sa spomen plocom na kojoj ispod grba zvanicno
rasformirane OVK stoji tekst napisan na albanskom jeziku:
U memorijalnom gradskom parku "narodnih heroja" u opštini Đakovica bice
sagraden memorijalni kompleks tekovinama rata OVK. U potpisu stoji:
Organizacioni odbor Udruženja ratnih veterana OVK i Skupstina opštine Đakovica.
Prema datumu koji stoji na ploci, spomen-obeležje OVK podignuto je
31.decembar 2005. godine.
Podignuti "spomenik" OVK, pored koga stoje dva jarbola sa državnim
zastavama Republike Albanije, nalazi se nedaleko od zgrade Skupštine opštine
Đakovica i u neposrednoj blizini mesta gde su se do marta 2004. godine nalazili
zidovi hrama Sv.Trojice, koji su pripadnici OVK minirali u junu mesecu 1999.
godine. Obeležje se, prema svim do sada raspoloživim podacima, katastarski
nalazi na parceli koja zvanicno pripada Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
U dokumentaciji UNMIK-a u Đakovici, stoji da je u uklanjanju ostataka
hrama Sv. Trojice ucestvovalo preko 5000 stanovnika Đakovice albanske
nacionalnosti , koji su traktorima i kamionima odneli ostatke porušenog hrama i
na tom mestu napravili park. Slicno kao hram svete Troice prošla je i stara
Đakovacka Crkva “Uspenja Presvete Bogorodice (15 vek), zapaljena je sa starim i
novim parohijskim domom 17. marta 2004. godine, narednih dana je sravnjena sa
zemljom. Relativno mali broj Srba koji poseti Đakovicu u pratnji vojnika KFOR-a
po obicaju na mestu gde je nekad bila crkva “Uspenja Presvete Bogorodice”
zapale svece i pomole se bogu. Uvidom u dokumentaciju Raško Prizrenske Eparhije
se da zakljuciti da primer otimacine crkvene zemlje u Đakovici gde je
falsifikovanjem katastarskih knjiga, crkvena zemlja preimenovana u opštinsku
nije jedinstven. Nema mesta na KIM gde albanska lokalna samouprava nije
falsifikovanjem dokumenta crkvenu zemlju preimenovala u opštinsku.
Žalosno je da država Srbija cuti o otimanju imovine Srba na KiM
Onako kako se otima imovina države Srbije i imovina Srpske Pravoslavne
crkve, u kontinuitetu se na KIM otima i imovina Srba. U Prošlom broju Svedoka
smo naveli da samo u Peckom okrugu u lokalnim sudovima postoji 7.000 žalbi
povodom otmice imovine srba. Najcešce Albanci to rade falsifikovanjem sporazuma
o navodnoj prodaji srpske zemlje Albancima.
&;nbsp; - Žalosno je da država Srbija o tome cuti kaže za Svedok Ljubiša
Šipic iz Prizrena. - Meni su albanske strukture vlasti u centru Prizrena otele
plac 3,07 ara na kome sam imao izgradenu kucu i lokal.. Kucu i lokal su srušili
do temelja, moj plac su ogradili, nakon adaptiranja džamije koja je u
neposrednoj blizini mog placa, ujedinili su moj plac i plac džamije i dobili su
park. Sve su to albanske strukture vlasti uradile bez moje saglasnosti i bez
ikakve nadoknade.
&;nbsp; Ljubiša Šipic pokazuje dokumenta izdata 2005. godine od Komisije za
stambena i imovinska pitanja pod okriljem UNMIKA “HPD”koja je svojom odlukom
br. DS 003789 od 29 aprila 2005. godine Šipicu izdala potvrdu da je on jedini i
pravi vlasnik pomenute imovine ( Plac 3,07 ara, kuca i lokal) sa pravom
korišcenja i zakonitog posedovanja iste.
&;nbsp; Kako ovaj Prizrenac sa korenima življenja na podrucju Prizrena od
preko 400 godina kaže za Svedok: Ocekivao sam da posle papira koje sam dobio od
medunarodnih zvanicnika, problema oko imovine više nece biti. Medutim nije bilo
tako. I ako moji objekti nisu narušavali mir i dostojanstvo džamije , bez
ikakvog rešenja, obaveštenja i naknade moji objekti su srušeni. Nakon toga sam
obavešten da mi je albanska opština Prizren izdala izvod iz posedovanog lista
br/8414 od 8 oktobra 2006. godine, da je vlasnik moje imovine opština. Nekako
sam uspeo da dodem do tog posedovanog lista.
&;nbsp; Sve ovo albanska administracija opštine Prizren radi sa znanjem
medunarodnih predstavnika, koji su jednostavno nemi posmatraci najgrubljeg
oblika otimacine Srpske imovine.Žalio sam se tvrdi Šipic Ljubiša OSC-u i
njihovim komisijama za ljudska prava i vladavinu prava. OSC me je obavestio
kako oni nisu dužni da se staraju o imovini srba na KIM. Oni su to konstatovali
sa žaljenjem i uputili me na opštinski sud u Prizrenu da u parnicnom postupku
potražim svoje pravo. A tamo se zna: Kadija te tuži i ujedno sudi. I pored tog
saznanja Šipic je tužio opštinu Prizren, do sada pred opštinskim sudom u
Prizrenu nije bilo ni jedno rocište. Kako Šipic kaže obicni albanci njegove
komšije se prema njemu ponašaju korektno. I ako mi ni na kraj pameti nije palo
da prodam ovu imovinu, posle ovoga ocekujem da mi opština Prizren isplati
pravicnu nadoknadu.
&;nbsp; Šipic kaže da je on imao tu srecu da je zahvaljujuci prijateljima
Albancima saznao za ovu otimacinu i da je pokrenuo postupak, uz to on tvrdi da
je o ovoj otimacini obavestio 20 najuticajnijih ambasada u Beogradu. Ocigledno
da na hiljade izbeglih Srba sa KIM ne zna o sudbini svoje imovine ništa. Deo
njih i to onaj najmanji ce na neki nacin doci do nadoknade, najveci broj
izbeglih ce u potpunosti zahvaljujuci albanskim falsifikatima ostati bez svoje
imovine. Šipic tvrdi da se u više navrata obracao i vladi Srbije za pomoc, ali
i od nje odgovora nema.
&;nbsp; - Znam, kaže on, na desetine Prizrenaca koji su prošli kao ja,
oteta im je dedovina. Ocekivao sam da ce država Srbija u Skupštini Srbije
izglasati zakon po kome ne priznaje ni jedan kupoprodajni ugovor na KIM
sacinjen u poslednjih 10 godina. Ako ne i to bar da pozove sve izbegle srbe da
se prevareni jave, da napravi spisak i o tome obavesti UN i svetsku javnost jer
po medunarodnom pravu svojina uživa neprikosnovenu zaštitu.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=66716
