RASEJANJE DOBIJA SVOJU SKUPŠTINU
Vlada Srbije je rekla "da", a zakon o dijaspori i Srbima u regionu je posle višegodišnjeg iščekivanja i šestomesečne javne rasprave krenuo put Skupštine Srbije na "češljanje" kod narodnih poslanika. Na papiru stvari stoje gotovo idealno jer zakon predviđa osnivanje tela i institucija koje bi trebalo da budu u stanju da reše sve probleme srpske dijaspore i sunarodnika u regionu, međutim koliko će sve to u praksi biti izvodljivo ostaje da se vidi. Za početak, zakon mora da se usvoji u parlamentu, (očekuje se bez većih problema, osim ukoliko ne bude opstrukcije rada iz nekog razloga), da bi tri miliona Srba širom sveta konačno, prvi put, dobilo priliku da se aktivno uključi u društvena, ekonomska i politička dešavanja u Srbiji, ali i da dobije podršku od Beograda koja je decenijama izostajala. Razlozi za donošenje ovog zakona su različiti: želja da se objedine sve snage jednog naroda, buđenje nacionalne svesti, pokušaj da se uz pomoć dijaspore iskoristi za potrebe unutrašnje i spoljne politike, a takođe i ekonomskog razvoja zemlje, nastojanje da se ostvari istorijsko pomirenje raznih delova istog naroda (neka vrsta grižnje savesti zbog ranijeg negativnog odnosa prema pripadnicima dijaspore u inostranstvu i drugo). Na putu ka EU Ministar za dijasporu Srđan Srećković tumači da je odluka vlade da odobri prvi zakon o Srbima van otadžbine znak promene politike prema rasejanju i ističe da "nikada do sada Republika Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i nikada se nisu ovako temeljno bavili ovom problematikom". - Odnosi sa dijasporom i Srbima u regionu imaju višestruki značaj u procesu evropskih integracija i izgradnji moderne Srbije. Usvajanjem ovog zakona na još jednom primeru pokazujemo odlučnost Srbije da postane ozbiljna država - zaključio je ministar Srećković. Zakon o dijaspori trebalo bi da uredi pravni položaj pripadnika dijaspore, obezbediti njihovu pravnu sigurnost, ojačati veze dijaspore sa matičnom državom. Istim zakonom, Srbija se obavezuje da obezbedi podršku Srbima van matične države u ostvarivanju njihovih osnovnih građanskih, političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, i posebno prava za očuvanje svog nacionalnog identiteta. Najvažnija institucija koja treba da proizađe iz ovog zakona je Skupština dijaspore i Srba u regionu koja će biti noseća institucija nove politike. To telo će činiti 44 delegata dijaspore i Srba u regionu, a njegovo formiranje, kako kažu u Ministarstvu za dijasporu, ne zahteva izdavajanje dodatnih sredstava iz budžeta Srbije. Pored predstavnika resornih ministarstava u radu skupštine učestvovaće i predsednik Srbije, kao počasni gost, "čime se šalje snažna poruka da država ozbiljno planira da se posveti pitanju dijaspore i Srba u okruženju". Podrška Dejtonu Predlog Zakona o dijaspori pravi razliku između dijaspore, koja obuhvata političku i ekonomsku emigraciju, i Srba u regionu, koji u okolnim zemljama žive kao autohtono stanovništvo (pripadnici srpskog naroda koji žive u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji i Mađarskoj). Ministar Srećković kaže da uključivanjem Srba iz BiH, koji su u toj zemlji konstitutivni narod, Vlada Srbije želi da na taj način pruži podršku Dejtonskom sporazumu. Zakonom je predviđeno da Skupština dijaspore za rešavanje konkretnih problema formira Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i saradnju u oblasti sporta. Ovim tekstom se predviđa i donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Prema rečima ministra Srđana Srećkovića nacrtom zakona predviđeno je i konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu, koji će činiti predsednik Srbije, predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i Saveta za dijasporu koji će voditi politiku prema dijaspori, a činiće ga predstavnici resornih ministarstava. Stižu i nagrade Zakonom o dijaspori utvrđena su i priznanja u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će dodeljivati Ministarstvo za dijasporu. Priznanja su - opšta nagrada "Majka Srbija", nagrada "Car Dušan", u oblasti politike - za Srbe koji su uspeli da postanu članovi parlamenta, kongresmeni, senatori, ministri, guverneri, premijeri ili predsednici država. Nagrada "Mihajlo Pupin", u oblasti dostignuća na opštim nivoima - za dobitnike različitih državnih ili međudržavnih nagrada, nagrada "Nikola Tesla" - u oblasti tehnoloških i naučnih dostignuća, nagrada "Dostej Obradović" - u oblasti akademskog obrazovanja i spajanja akademskih institucija - za one koji su gradili svoju karijeru na univerzitetima i akademijama u inostranstvu, nagrada "Vuk Karadžić" - u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Nagrada "Miloš Crnjanski" dodeljivaće se onima koji su pokazali rezultate u oblasti književnosti. U skladu sa ovim zakonom Ministarstvo za dijasporumože da dodeljuje i plakate i zahvalnice. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11669
