Potomci i naslednici Josipa Broza Tita tamara skrozza
Skoro tri decenije posle njegove smrti, sve za šta se borio Josip Broz Tito ili se potpuno raspalo ili je do krajnosti problematizovano. Iz perspektive hiljada mrtvačkih sanduka, masovnih grobnica, razrušenih gradova, izgubljenih godina i uništenih života, slika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, maršala u belom odelu i zbratimljenih naroda, izgleda kao totalno promašena stvar. Da kojim slučajem ima mogućnost da se vrati na ovaj svet, Broz bi zbog toga sasvim sigurno poželeo da ga momentalno vrate u Kuću cveća: suočen s činjenicom da je čitava jedna zemlja, čitav jedan svet uništen zahvaljujući idiotluku i psihozama njegovih političkih naslednika, teško da bi mogao da donese drugačiju odluku. No, za razliku od Titovih političkih naslednika, oni biološki i porodični pokazali su se u najboljem mogućem svetlu. Skoro tri decenije posle smrti svog supruga, oca, dede i pradede, porodica Broz ne može se okvalifikovati nikako drugačije nego kao – normalna. To dostignuće (prilično veliko ako se imaju u vidu okolnosti u kojima je ta porodica nastajala i opstajala) čini se još većim ako se Brozovi uporede s porodicama drugih viđenijih pokojnika na ovim prostorima. Osim leševa i uništenja, iza Titovih političkih naslednika ostajali su sinovi na poternicama, supruge u izgnanstvu, računi u Švajcarskoj, vile na skupim lokacijama, rodbina u upravnim odborima, naslovne stranice u tabloidima. Iza Tita, ostale su supruge, deca i unuci koji su sasvim u skladu s mestom na kojem žive – neko ovakav, neko onakav, neko malo "na svoju ruku", ali u proseku nimalo različiti od "običnog sveta" koji ih okružuje, a koji nosi manje zvučna prezimena. NASTAVAK: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=863733
