http://www.bbcserbian.com
Dejan Čalovski BBC London Intervju sa Piterom Fejtom BBC je o stanju na Kosovu razgovarao sa specijalnim izaslanikom Evropske unije na Kosovu Piterom Fejtom, koji je u sredu posetio zgradu Svetske službe BBC-ja u Londonu. Prema originalnoj zamisli Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, Fejt je trebalo da bude izaslanik EU i ujedno visoki civilni predstavnik na Kosovu, sa prilično širokim ovlašćenjima - između ostalog i da poništava i menja odluke vlade u Prištini. Beograd, međutim, Fejta ne priznaje kao visokog civilnog predstavnika na Kosovu i zvanično ne komunicira sa njegovom kancelarijom, iako je upravo Fejt za Uskrs intervenisao kako bi se Borisu Tadiću omogućilo da poseti manastir Visoke Dečane. BBC je stoga upitao Pitera Fejta zašto, kada je već intervenisao oko Tadića, sada ne učini nešto da reši problem sa strujom u srpskim selima na Kosovu? "Mi jesmo intervenisali i pomažemo. U nekim slučajevima drugi elementi međunarodne zajednice su u boljem položaju da pomognu nego što smo to mi. Ipak, najvažnije je da ukupno gledano međunarodna zajednica kao celina radi u istom cilju. Princip koji smo ovde usvojili je da svako mora da plati svoj račun za struju, i mislim da je to sada prihvaćeno. Srpski ministar Bogdanović je izjavio da je to princip za dalje pregovore. Istovremeno, moramo da pronađemo rešenje kojim bi ta najsiromašnija domaćinstva dobila oprost dugova, da se njihovi dugovi za struju broje samo, od recimo, prošle godine. Mislim da je sada i KEK spreman na takvo rešenje; snabdevanje strujom je jedna od osnovnih potreba ljudi, i ona ne sme da se politizuje", rekao je Fejt. "Sever Kosova je u rukama ekstremista" On dodaje i da je jedan od najvećih izazova za vladu u Prištini, i za njega kao funkcionera koji je zadužen da joj pomogne, pitanje severnog dela Kosova i sprečavanje de fakto podele teritorije: On navodi i da bi Beograd mogao da odigra značajnu ulogu u, kako se izrazio, "stabilizaciji stanja na severu Kosova". "Sever je u rukama ekstremista. Tamo vlada bezakonje koje moramo da bude rešeno; ne možemo više da ignorišemo tu crnu rupu u srcu Evrope. Prihvatam da Beograd nije taj koji je stvorio takvu situaciju, ali postoje veze - kako u smislu materijalnih resursa, tako i u smislu političkih veza. Neke stranke u Srbiji zagovaraju relativno nacionalističke stavove, što pomaže ekstremistima na severu Kosova. To će morati da bude rešeno, i sa Srbijom u tom pogledu - smanjivanja napetosti na severu Kosova - kontaktiramo preko predstavnika Evropske unije u Beogradu." Postignut izvestan napredak Piter Fejt tvrdi da je, u nešto više od godinu dana od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, postignut "izvestan napredak" u izgradnji institucija, ali da je mnogo toga još ostalo da se uradi. Po njegovoj oceni, najveći izazov pred vladom u Prištini je da uspostavi dobre odnose sa Srbima - što je, kako kaže, ujedno i formula za stabilizaciju čitavog regiona, i njegovu eventualnu integraciju u Evropsku uniju. "Ja ne dodajem neki novi uslov za ulazak u Evropsku uniju; za Srbiju postoji jedan uslov, čega je ona i sama svesna - a to je saradnja sa Haškim sudom. Međutim, uspostavljanje regionalne saradnje je jedan element koji bi trebalo da pomogne zemljama koje žele da se učlane u Evropsku uniju. Dakle, ne kažem da Beograd treba da prizna nezavisnost Kosova, već da mora da postoji barem minimalna saradnja dve strane po pitanjima kao što su carine i trgovina, a tu je i potreba da se izvrši popis stanovništva i u Srbiji i na Kosovu. Dakle, ako se ne ostvari barem takva minimalna saradnja - a tu i Priština treba da uradi više - proces evrointegracije čitavog regiona biče mnogo sporiji i komplikovaniji", rekao je na kraju razgovora za BBC specijalni izaslanik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt. http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/05/090513_feith_intview.shtml
<<attachment: image001.gif>>
