· EKSKLUZIVNI INTERVJU...
BUŠ JE ĆUTAO KADA SAM GA PITAO ZA KOSOVO!
Aleks Mačeski, dugogodišnji direktor „Plejn dilera", jednih od najuticajnijih
američkih novina, s ponosom ističe svoje srpsko poreklo i za Pressmagazin
otkriva kako je Buša saterao u ćošak pitajući ga kako kao hrišćanin može da
dozvoli Kosovo?
Aleks Mačeski
Aleks Mačeski dugo godina je bio direktor „Plejn dilera", najtiražnijih dnevnih
novina u Ohaju. Rođen je u Americi. I njegovi roditelji su rođeni u Americi.
Ali Mačeski pamti svoje srpsko poreklo, i redovno ga ističe. Odlično se služi
srpskim jezikom koji je, kako kaže, naučio od svoje bake, poreklom iz jednog
malog vojvođanskog sela.
Poslednje tri godine Mačeski je penzioner, ali je i dalje aktivan u društvenom
životu, pre svega kao predsednik Međunarodne hrišćanske dobrotvorne
organizacije iz Klivlenda, koja skuplja između 35 i 40 miliona dolara pomoći za
razne ugrožene zemlje u svetu. Naravno, pomoć ide i za Srbe na Kosovu.
Komisija neće uraditi ništa po pitanju Draže
Kada su sedamdesetih godina američki piloti koje su četnici spasli 1944.
pokrenuli inicijativu da se u Vašingtonu podigne spomenik Draži Mihailoviću,
američka vlada se ponašala kao i kada su mu dodeljivali Orden časti posle
Drugog svetskog rata: gledali su da to bude zataškano, kako se ne bi zamerili
jugoslovenskim vlastima, kaže Aleks Mačeski.
Na naše pitanje šta onda očekuje od Državne komisije, koja je upravo formirana
da istraži istinu o ubistvu četničkog vođe Draže Mihailovića, Mačeski odgovara:
- Kada ne želite nešto da uradite, onda formirate komisiju.
Na čelu „Plejn dilera", novina koje su stare 160 godina i zapošljavaju više od
1.500 ljudi, bio je prethodne dve decenije i smatra se čovekom koji je uspeo da
odbrani novine od udara interneta i CNN izveštavanja devedesetih godina. Za
njega, profesionalno, to su bile i teške godine, jer su u to vreme Srbi u
američkim medijima važili za „bed gajs" iliti loše momke... - „Plejn diler" je
devedesetih godina bio jedini američki list koji je davao istinu o onome šta se
događalo na Balkanu - kaže Aleks Mačeski u ekskluzivnom razgovoru za
Pressmagazin.
- Posebno sam vodio računa da precizno izveštavamo o dešavanjima u vreme rata.
To mi je bilo važno. Recimo, u Bosni smo imali izveštača koji nije išao samo u
hotel „Holidej in" u Sarajevu, nego je odlazio i na Pale - navodi Mačeski.
Jeste li imali problema s američkim establišmentom zbog izveštavanja koje je
bilo suprotno stereotipima o Srbima koji su vladali u ostalim američkim
medijima?
- Jedini problem sam imao sa njihovom politikom. Kroz uvodnike smo izražavali
neslaganje sa njima, ali nismo imali nikakve pritiske.
Kako ste počeli da se bavite novinarstvom?
- Želeo sam da budem novinar kada sam imao 15 godina. Prethodno sam igrao
američki fudbal, ali zbog povrede nisam mogao da nastavim da se bavim sportom.
Tako sam počeo kao sportski novinar. Ujutru sam išao u školu, a popodne sam
radio. U početku, dvadeset sati nedeljno, a vremenom sam dobijao više prilika.
Za tri godine stažiranja radio sam gotovo u svim oblastima. U „Plejn dileru"
sam ukupno radio 46 godina.
Kako danas, u vreme krize, preživljavaju novine u Americi?
- Novine u Americi osamdeset odsto žive od advertajzinga, a samo dvadeset odsto
od prodatog tiraža, što je loše. Sada, kada je udeo marketinga opao, sve novine
imaju problem. S jedne strane je ekonomska kriza, a s druge strane je internet.
Problem je u sledećem: vesti koje su dostupne na internetu proizvode novinari i
urednici iz novina. Ako mlađi ljudi idu na internet, a cena oglasa opada,
postavlja se pitanje za budućnost: Ko će finansirati to izveštavanje koje
besplatno možete videti na internetu? To je opasnost za društvo, pošto je
neophodno da imamo nezavisne medije koji će kontrolisati vladu.
Da li to znači da će internet „pojesti" novine?
- Danas se, zbog interneta, sve novine bore za svoje mesto. Ali i internet
pravi istu grešku kao i štampane novine. Internet je besplatan, a oglašivači ne
dolaze brzinom koja se očekivala. Dakle, informacije se daju besplatno, a
marketing to ne uspeva da podrži. Uvek će postojati potreba za kvalitetnim i
objektivnim novinarstvom. A da li će se prenositi kamionima, na papiru ili
elektronski? Čini mi se da će ići elektronski.
Kakva je politička pozicija „Plejn dilera"? Nazivali su vas konzervativnim
novinama, koje su naklonjene demokratama.
- Ne bih tako etiketirao novine. Bili smo, pre svega, objektivni. Ja nisam tamo
već tri godine. Možda su sada otišli malo „ulevo"...
Dešavalo se da podržite neke političare u izborima za Kongres...
- Podržali smo Džordža Vojinovića na izborima za senatora. On je polu-Srbin.
Odrastao je kao katolik, ali je mnogo toga uradio za srpsku zajednicu.
Podržavali smo i mnoge političare za koje smo procenili da imaju dobar program.
Aleks Mačeski
Već nekoliko godina u američkom Kongresu postoji srpski kokus. Kako biste
ocenili snagu srpskog lobija u Americi?
- Imamo kongresmenku Melisu Bin, koja je srpskog porekla, i još 25 članova tog
srpskog kokusa. Ali kokus nema dovoljno finansijske podrške za lobiranje.
Jermenija je, recimo, mnogo manja zemlja, ali ima lobiranje na nivou Izraela. I
zato Jermenija dobija veliku pažnju američkog establišmenta. Srpska vlada, i
ova i prethodne, ponašali su se kao što bi moja baba rekla: „Sedi i ćuti". Dugo
smo ćutali, a dok smo mi ćutali, svi drugi su lagali. Niko se nije potrudio da
objasni greške koje je Amerika napravila po pitanju Kosova. Kada je došlo do
neopravdanog bombardovanja Srbije, svi su govorili o etničkom čišćenju
Albanaca. A kada su Albanci počeli da vrše etničko čišćenje nad Srbima, nikog
nije bilo briga! I dalje ih nije briga. Zato smo izgubili više od 150 crkava i
manastira na Kosovu. I danas, svi kažu: „Srbi, vratite se". Gde da se vrate?
Deca ne mogu normalno da idu u školu, morate da imate strane vojnike da vas
prate u prodavnicu.
Da li ste to rekli nekom od predstavnika američke vlasti?
- Pre godinu i po dana sam imao prilike da se sretnem sa tadašnjim predsednikom
Bušom. Pitao sam ga kako može, kao hrišćanin, da dozvoli to što se događa na
Kosovu. Samo me je gledao. Nije imao odgovor. Ali, ni Srbija nije uradila
dovoljno da objasni svoje pozicije. Moji roditelji su rođeni u Americi, a ja
osećam više patriotizma nego mnogi ljudi koji su došli iz Srbije pre
desetak-petnaestak godina. Mislim i da pogrešni signali dolaze od pojedinih
političara iz Srbije, koji javno kažu da treba spasavati Kosovo, ali u stvari
ne mare mnogo za Kosovo, pošto bi onda morali da se suoče sa sledećim pitanjem:
Ako bismo i dalje imali Kosovo sa tolikim procentom Albanaca, kako bismo mogli
da ih kontrolišemo? Jasno je da se Kosovo nikad neće vratiti u pozicije u
kojima je bilo. Amerika i još 50 zemalja priznaje Kosovo, ali ga 150 ne
priznaje. Ne vidim kako će pitanje Kosova da se reši, put je suviše dug...
„Kavalirsi" u Beogradu?
Iako je rođen u Americi, Aleks Mačeski se hvali da vrlo dobro svira tamburu.
- Muzika me je održavala posle teškog posla u novinama. Jednu važnu lekciju sam
naučio svirajući tamburu: ne možete svirati tamburu osim ako žice nisu jako,
jako zategnute. Isto je u poslu i životu - kaže Mačeski i ekskluzivno nam
otkriva da će posle plej-of razgovarati s vlasnicima „Klivlend kavalirsa" da
gostuju u Beogradu.
Koliko Srba živi u Klivlendu?
- U širem krugu oko Klivlenda živi oko 30 do 35 hiljada Srba.
Kakvi su vaši odnosi sa srpskim zajednicama u drugim delovima Amerike?
- Srpske zajednice širom Amerike, svaka za sebe, dobro se organizuju. Problem
je u udaljenosti i te veze ne mogu da budu jače. Na primer, ako ja hoću da
dovedem tamburaše u Ameriku ili neku predstavu, nemoguće je organizovati da svi
Srbi prisustvuju na jednom mestu. Zato je bolje organizovati turneju. Ali ja to
mogu da organizujem za Klivlend, ali ne mogu za Detroit, Čikago, Sent Luis,
Milvoki... Trebalo bi na tome više da se radi. I čini mi se da postoji potreba
za većom kulturnom razmenom sa srpskom vladom. Znam da je za Vladu novac
problem, ali ti nastupi mogu biti značajno predstavljanje zemlje, nezavisno od
dijaspore.
Kako ocenjujete odnos srpskih vlasti prema dijaspori u Americi?
- Mislim da u Vladi Srbije treba da prepoznaju dobre namere dijaspore, koja bi
mogla da bude značajan investitor. Ali ne samo kada je dijaspora u pitanju,
prvo što bi trebalo da se uradi je da postojećih dvadesetak političkih stranaka
stave interes države iznad individualnih interesa. Do sada smo u Srbiji na
svakih šest meseci imali izbore, a dok nema političke stabilnosti, niko neće
ući sa ozbiljnim namerama da investira u Srbiju.
VELJKO MILADINOVIĆ
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=65073§ionId=63
