http://www.bbcserbian.com
Četvrtak, 28. maj 2009. - Objavljeno 13:20 GMT Amnesti o ljudskim pravima u 2008. Amnesti internešenal (AI), jedna od vodećih organizacija za zaštitu ljudskih prava, objavila je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu u 2008 godini. U izveštaju se nudi sumorna slika stranja ljudskih prava. AI iznosi u izveštaju zaključak da vlade širom sveta, u borbi protiv ekonomske krize, ne samo da zapostavljaju ljudska prava svojih građana već da postaju i sve autoritarnije i stvaraju nove krize. Siromaštvo i nejednakost vode u kršenje prava Amnesti upozorava na rastuće siromaštvo, nejednakost i širenje sukoba, što opisuje u izveštaju kao 'tempiranu bombu kršenja ljudskih prava' i zato poziva svetske lidere da počnu da ulažu u ljudska prava kao što ulažu u svoje privrede. Jedan od zaključaka najnovijeg izveštaja AI u delu koji iznosti sliku stanja u Srbiji - glasi da je postignut napredak 'na planu hapšenja optuženika pred Haškim sudom i suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima'. U godišnjem izveštaju, koji obuhvata 157 zemalja, Amnesti internešenal kaže da su ljudska prava, koja su do sada kršena u ime bezbednosti i borbe protiv terora, sada zanemarena više nego prethodnih godina zbog mera koje se preduzimaju protiv svetske ekonomske krize. Instrumenti tržišne privrede vode u veću nejednakost AI smatra da su intrumenti koji se koriste u cilju ekonomskog oporavka uglavnom zasnovani na tržišnim principima i da su samo povećali socijalnu nejednakost i ostavili stotine milione ljudi širom sveta bez ikakve zaštite od najgorih posledica i efekata siromaštva. Irene Kan, generalni sekretar Amnesti internešenela, zato ne sumnja da je ekonomska kriza pogoršala stanje ljudskih prava. 'Ekonomska kriza je pogoršala postojeće probleme u vezi sa poštovanjem ljudskih prava. Siromašni su postali još siromašniji, a ekonomska kriza je pogoršala situaciju u kojoj se nalaze migranti, izbeglice pa i žene. Istovremeno, vlade širom sveta koriste sve represivnije mere da uguše proteste tih istih ljudi. Svetski lideri su jednostavno prestali da obraćaju pažnju na ljudska prava zbog ekonomske krize. Zato mislim da je trenutna situacija u svetu veoma eksplozivna'. Prete politička nestabilnost i nasilje AI upozorava da bi rastuće siromaštvo širom sveta moglo da rezultira političkom nestabilnošču i masovnim nasiljem. 'Održiv ekonomski oporavak neće biti moguć ako vlade ne reše postojeće probleme sa poštovanjem ljudskih prava i ne okončaju ratne sukobe. Sa pogoršavanjem ekonomskog stanja vlade se sve više koncentrišu na privredu - na kompanije i banke - a u suštini toga nalazi se pitanje ljudskih prava. Vlade bi zato morale više da se posvete borbi protiv siromaštva koje povećava migracije ljudi. Vlade neće rešiti ekonomsku krizu ako zaborave na siromašne. Zato je u njihovom sopstvenom interesu da investiraju u ljudska prava isto kao što investiraju u privredu' rekla je Irene Kan povodom novog izveštaja AI. Irene Kan kao ilustraciju ovog vrzinog kola ekonomske krize, rastućeg siromaštva i sve represivnijih vlasti navodi: glad u Burmi, Severnoj Koreji i Zimbabveu; gušenje socijalnih protesta u Tunisu, Egiptu i drugim afričkim zemljama; pritiske na predstavnike civilnog društva u u Rusiji i Kini, kao i sve veće ulaganje u vojne mere - od Šri Lanke preko Konga i Bliskog istoka do Pakistana i Avganistana. Istovremeno, širom sveta se zapostavljaju humanitarne implikacije tih sukoba. Poziv za 'novi globalni sporazum' o ljudskim pravima AI zato traži 'novi globalni sporazum o poštovanju ljudskih prava' za razliku od, kako kaže, sadašnjeg selektivnog sistema. U tom kontekstu naročita odgovornost leži na Americi i Kini od kojih AI traži da bez odlaganja potpišu međunarodne sporazume o poštovanju ekonomskih, kulturnih i socijalnih prava, u slučaju Vašingtona, i poštovanju političkih i civilnih prava u slučaju Pekinga. 'Izvestan napredak' u Srbiji... U izveštaju AI stoji da je u Srbiji postignut izvestan napredak, pre svega u domenu većeg broja suđenja za ratne zločine ali da je i dosta toga još ostalo da se uradi na sprovođenju usvojenih zakona o ljudskim pravima. Problematična su još pitanja: nestalih, kako u Srbiji tako na Kosovu, povratka izbeglica, pre svega na Srba na Kosovo, te statusa i tretmana Roma. ... ali i zabrinjavajući trendovi Šon Džons radi u odeljenju AI za Balkan i rekao je povodom najnovijeg izveštaja BBC-ju da su u Srbiji uočeni i zabrinjavajući trendovi. 'Od početka ove godine uočili smo nekoliko zabrinjavajućih trendova u Srbiji koji navode na zaključak da će veliki broj ljudi u zemlji biti gurnut u još veće siromaštvo. Čini se da uslovi Međunarodnog monetarnog fonda negativno utiču na plate zaposlenih u državnom sektoru, penzije kao i na socijalnu pomoć koja se izdvaja za siromašne. Posebno će biti pogođeni najsiromašniji slojevi stanovništva', očekuje Šon Džons. Ovaj zvaničnik AI je doda, govoreći za BBC, da su slični problemi registrovani i u većini bivših jugoslovenskih republika. 'U većini zemalja u regionu, najveći problem je što ratni zločini prolaze nekažnjeno i što nema pravde za njihove žrtve. To se događa u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji pa čak i u Makedoniji. To je dakle najveći problem u regionu a bez njegovog rešenja neće biti rešena ni druga pitanja povezana sa ljudskim pravima. Jedno takvo pitanje je povratak izbeglica koje je direktrno povezano za kažnjavanjem ratnih zločina i ukidanjem atmosfere da njihovi počinioci mogu da žive bez straha od kazne', ističe g.Džons. Šon Džouns iz Amnesti Internešenela kaže da je ta organizacija pokrenula akciju nazvanu 'Tražimo dostojanstvo' poručujući širom sveta vladama i stanovništvu da 'rešenje globalnih problema mora da bude praćeno globalnim poštovanjem ljudskih prava'. http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/05/printable/090528_amnestyreportthu.shtml
<<attachment: image001.gif>>
