http://www.dverisrpske.com/tekst/173981


Новe америчке претње регионалној стабилности на Балкану
Аутор: Боба Боројевић, Објављено: 27. 05. 2009.


Отава, 24. маја – Фондација лорда Бајрона је прошлог петка организовала 
два симпозијума на Универзитету у Торонту и у Краљевском канадском 
војном институту на којима се расправљало о новим америчким претњама 
регионалној стабилности на Балкану и притисцима на Републику Српску.

Они који не прате догађаје на Балкану не придају много значаја овој 
теми. Ипак, корени нове балканске иницијативе челника администрације 
америчког председника Бакара Обаме потичу од највеће неправде која је 
учињена једном народу крајем 20. и почетком 21. века. Од 90-тих , кад су 
земље чланице НАТО под командом америчког председника Била Клинтона 
допринеле насилном распарчавању Југославије, да би потом срамно и 
непотребно напале Србију а потом и окупирале јужну српску покрајину 
Косово-Метохију…. па све до данас, америчка администрација је “успех“ 
своје спољне политике мерила степеном наметања своје воље Балкану.

Бомбардовањем Србије “је суштински промењен целокупни оквир мировног и 
безбедносног поретка у свету“, изајвио је Џејмс Бисет, председник 
Фондације на почетку своје уводне речи. „И док се у земљама Запада и 
Америци инсистира на поштовању закона, те исте земље не поштују закон на 
Балкану.“ Бисет сматра да је “тужно што се садашња влада Србије одриче 
свега чега се Србија вековима поносила само да би постала чланица ЕУ или 
НАТО.“ Бисет је мишљења да Србија треба да остане неутрална и да се не 
учлањује нити у НАТО а ни у ЕУ. “ За чланство у ове организације Србија 
би платила превелику цену,“ изјавио је Бисет.

Говорећи о најновијој америчкој иницијативи у Босни и Херцеговини (БиХ) 
и покушају да се ојача централна власт у Сарајову и ослаби Република 
Српска, Бисет је мишљења да успех ове иницијативе зависи и од европских 
савезника а и од саме власти у Републици Српској. “ Премијер Милорад 
Додик и Република Српска су под великим притиском да се припоје 
Босанско-хрватској федерацији.“ Импресиониран оним шта је видео приликом 
своје посете Републици Српској маја месеца Бисет је нагласио да је 
Република Српска знатно ојачала економски захваљујући промишљеној 
политици владе премијера Додика.

Да нова иницијатива Хилари Клинтон о „незавршеном послу“ на Балкану не 
слути добро нагласио је Срђа Трифковић у свом уводном излагању. Извршни 
директор Фондације лрда Бајрона је навео кампање многобројних НВО, 
изјаве појединих званичника америчке адмионистрације о могућем именовању 
изасланика Америке у БиХ и најновију Резолуцију 171 америчког Конгреса 
као доказ да администрација Барака Обаме намерава да изврши још већи 
притисак на Републику Српску како би удовољила захтевима муслиманске стране.

Предност коју Срби у Републици Српској тренутно имају је у томе што „они 
који желе да промене стање у Бих морају да се ослоне на лажи и извртање 
чињеница како би правдали своје циљеве док Срби треба само да 
инсистирају на поштовању закона и одредаба договорених Дејтонским 
споразумом.“ Трифковић је посебно истакао да је економска ситуација у 
Републици Српској много стабилнија него сто је случај са осталим 
суседним државама укључујући и Србију. „Када се упореди са ситуацијом у 
којој се налазила почетком 90-тих или у доба владавине високог 
представника ЕЗ Педи Ашдауна, може се слободно рећи да је Република 
Српска данас у много повољнијој ситуацији.“

Џејмс Џатрас објашњава нову америчку иницијативу у БиХ као жељу Обамине 
администрације да покаже бар неки успех на пољу своје међународне 
политике. Колико ће Американци у томе бити успешни зависиће и од того „ 
колико брзо ће Америка да престане да буде водећа војна и политичка сила 
у свету и како брзо ће избледети подршка европских савезника новој 
америчкој администрацији. Такодђе је важан чврст став Русије да се 
поштују договори постигнути Дејтонским споразумом као и колико ће 
Република Српска успети да се одупре притисцима са стране,“ закључио је 
Џим Џатрас, председник америчког савета за Косово.

Проф Сунил Рам је у свом излагању нагласио да се дешавају велике 
економске и политичке промене у свету због чега Америка губи позицију 
доминирајуће светске силе. Из тог разлога земље Балкана, Србија и 
Република Српска треба да траже економске партнере другде у свету а не 
само на Западу и у Америци. „Трећину планете чине две земље Индија и 
Кина. Средњу класу Индије чини 300.000 људи који имају куповну моћ као 
што је имала америчка средња класа . Индија и Кина не требају Америку. 
То су древне цивилизације које су међусобом вековима неговали трговинске 
и друге везе.

Ни Срби нису од јуче. Они су стари, древни народ са дугом историјом. 
Зашто би они слушали „празноглаве“ саветнике који у многим случајевима и 
не знају које им је порекло. Зашто би Срби тражили помоћ од оних који им 
не желе добро“, упитао је Рам и додао да млади Срби треба мање да сањају 
о блиставим позорницама Бродвеја и да се врате својим коренима. Својој 
древној цивилизацији како би разумели који је прави корак за боље 
сутра,“ закључио је Сунил Рам наглашавајући да се у томе налази 
позитиван развој догађаја у том делу Балкана.

У оквиру симпозијума на Универзитету у Торонту , под спонзорством проф 
Ралфа Богерта премијерно је приказан документарни филм „Косово да ли 
можете да замислите?“ аутора Бориса Малагурског . Председник Фондације 
лорда Бајрона је том приликом представио најновију књигу у издању 
Фондације и Америког савета за Косово: „Kosovo: The Score“.

У знак захвалности на помоћи око организације симпозијума председник 
Бисет је госпођи Катрин Ленгли Хоп уручио захвалницу и именовао је за 
почасног члана Фондације лорда Бајрона за балканске студије.

Реало говорећи тешко је предвидети шта будућност доноси Републици 
Српској и Србији. Важно је , међутим, да се каже истина и да се 
изанализира тренутни однос снага у свету како би се лакше нашла решења 
за будуће кораке у јачању позиција Републике Српске и Србије – што је и 
био циљ симпозијума одржаних у петак на Универзитету у Торонту и у 
Краљевском канадском војном институту.


                           Srpska Informativna Mreza

                                [email protected]

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште