ODLUKOM VLADE POSEDOVANJE NEKRETNINA U SRBIJI POSTALO SKUPO
DAŽBINE NA KVADRATE PUNE DRŽAVNU KASU • Nameti na stanove i kuće viši od 15 do 20 odsto. Iako je bilo planirano da se uzme novac od vlasnika luksuznih vila, nove poreze će osetiti svi građani U pokušajima da pronađe rešenje zbog manjka novca u budžetu, država je odlučila da dodatno optereti ionako osiromašene građane, i to tako što je povećala dažbine na stanove i kuće. Kako su čelnici Ministarstva finansija Srbije obrazložili, dosadašnji način oporezivanja na osnovu imaginarne vrednosti stanova, nije bio dobar, pa su vlasnici stanova na luksuznim lokacijama, poput Knez Mihailove ulice ili na Terazijama, plaćali manji porez zbog starosti nekretnine, od vlasnika na periferiji grada, iako je jasno da je vrednost stanova u centru grada daleko viša. Novim porezima na imovinu vlasnici skupih vila će platiti više, a procene ministra finansija Srbije Diane Dragutinović su da će nameti poskupeti za 15 do 20 odsto. Ona je pojasnila da će se u novim poreskim rešenjima umesto dosadašnje obračunske vrednosti računati stvarna tržišna vrednost po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava. Dosadašnje poreske olakšice, i dalje važe, pa se tako visina poreza umanjuje za 40 odsto za vlasnika stana i još po deset odsto za svakog člana domaćinstva, a maksimalno do 70 procenata. Od novog računanja poreza na imovinu u budžetu Srbije planirana je milijarda i po dinara, što je blizu 16 miliona evra. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima oko 2,7 miliona stanova i kuća, a prosečna veličina je 66 kvadrata. Prema rečima Nataše Kovačević, pomoćnika ministra finansija od 30. januara ove godine ukinut je takozvani poreski kredit, odnosno, oslobođenje za stan u kojem obveznik ne živi, pa će između ostalog i po tom osnovu poreza biti više. Poreska uprava ima podatke o tržišnoj vrednosti nekretnina preko plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, tako da će ti podaci biti uzeti u obzir. Za računanje vrednosti stanova i kuća, opštinske uprave će uzimati podatke iz Republičkog zavoda za statistiku. Godišnji porez na imovinu vlasnici nekretnina mogu da plate odjednom, čak iako im nova rešenja još nisu stigla. Poslednji rok za plaćanje druge rate godišnjeg poreza na imovinu istekao je 15. maja. Vlasnicima nekretnina koji ovu četvrtinu iznosa (po osnovu prošlogodišnjeg rešenja) nisu platili do 15. maja, obračunava se zatezna kamata koja iznosi 0,065 odsto na dan, odnosno 23,5 odsto na godinu. U Poreskoj upravi Srbije ističu da iako rešenje za plaćanje godišnjeg poreza na stanove nije stiglo, vlasnici treba da plate i drugu ratu. I to na osnovu prošlogodišnjeg rešenja, kako bi izbegli plaćanje navedene kamate. Vlasnik nekretnina koji je odjednom izmirio dug u obavezi je da, kada stigne novo rešenje u roku od 15 dana, plati razliku između polovine utvrđene obaveze po novom i polovine utvrđene obaveze iz starog rešenja. Ipak, ne mora da znači da će razlike i biti, jer vlasnik nekretnina može celokupnom uplatom poreza biti u pretplati za drugu ratu. Ukoliko nova rešenja stignu između roka za plaćanje druge i treće rate, 15. maja i 15. avgusta, i vlasnik nekretnine utvrdi da treba da plati više, jer je porez zbog novog obračuna veći, dužan je da namiri razliku između sabranog iznosa uplaćenog 15. februara i 15. maja i polovine novoutvrđenog nameta za ovu godinu. Preostale dve rate na naplatu dospevaju 15. avgusta i 15. novembra. Vlasniku nekretnine će se kamata zaračunavati samo ukoliko u roku od 15 dana od dana prispeća novog rešenja ne izmiri tu svoju obavezu. Građani plaćaju porez na imovinu koju steknu ili započnu da koriste u toku godine. U Poreskoj upravi napominju da ukoliko ni do 15. avgusta građanima ne stignu rešenja za ovu godinu, vlasnici nepokretnosti treba da plate i taj deo, rukovodeći se iznosom koji su imali na uplatnici 2008. godine. Razlog što rešenja nisu stigla na vreme ni lane, a kasne i ove godine, jeste to što je ovaj posao sada u nadležnosti opština, a ne Republičke poreske uprave. KAKO SE PLAĆA POREZ - NOVA PRAVILA Prema važećem zakonu osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti je tržišna vrednost na dan 31. decembar godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ, s tim što se ona svake godine umanjuje za amortizaciju po stopi od 1,5 odsto primenom proporcionalne metode, a najviše do 70 odsto. - na poresku osnovicu do 6.000.000 dinara (63.100 evra) plaća se na ime poreza 0,40% - na poresku osnovicu od 6.000.000 (63.100 evra) do 15.000.000 dinara (158.000 evra) plaća se na ime poreza 24.000 dinara (252 evra) + 0,80% na iznos preko 6.000.000 dinara (63.100 evra). - na poresku osnovicu od 15.000.000 (157.894 evra) do 30.000.000 dinara (315.789 evra) plaća se na ime poreza 96.000 dinara (1010 evra) + 1,5% na iznos preko 15.000.000 dinara; - na poresku osnovicu preko 30.000.000 dinara plaća se na ime poreza 321.000 dinara (3.378 evra) + 3% na iznos preko 30.000.000 dinara (315.789 evra). http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11749
