http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-03-06-2009/vladina-praksa
SA LOVĆENA - PROTOJEREJ MR VELIBOR DŽOMIĆ
Vladina praksa
Još uvek se, nažalost, ne naziru konture razaranja ćirilice na našim
prostorima. Ćirilica je u fazi katastrofalnog proterivanja do nestanka
iako je u Ustavu Crne Gore propisano da su ćirilično i latinično pismo
dva ravnopravna pisma. Možda će sledeći redovi barem približno pokazati
o kakvoj se vrsti diskriminacije radi. Ministarstvo kulture Crne Gore
je, na osnovu ugovora sa Ministarstvom inostranih poslova Italije (čudna
li čuda?), krenulo u donošenje, a vlada u usvajanje nekakvog
Menadžment-upravljačkog plana o istorijskom jezgru Cetinja.
Podatak da jedan takav dokument ne nastaje kao izvršavanje zakonske
obaveze o staranju nad spomenicima kulture nego kao izvršavanje ugovorne
obaveze sa stranom državom jedino je, nažalost, zavredio pažnju moje
malenkosti. A kada sam na to javno i više puta ukazao svi su se, počev
od ministra kulture, pravili da ne čuju te da „to i nije neka primedba“.
A da je, kojim slučajem, jedan takav plan nastao kao plod ispunjavanja
obaveze Crne Gore prema Vladi Srbije onda bi se, pošto odavno nema ni
kuke ni motike, digle i usprotivile sve vladine i nevladine
organizacije, lažne akademije, instituti nepostojećih jezika,
istraživači kršenja ljudskih prava. Da je kojim slučajem neko
ministarstvo iz Vlade Srbije na isti način kao i Ministarstvo spoljnih
poslova Italije iskazalo ambiciju da pomogne očuvanju određenih
spomenika kulture onda bi to bilo protumačeno kao „atak velikosrpske
politike u Crnoj Gori“ baš kao što se neki i sada bune što Srbija kao
suverena država donosi svoj zakon o dijaspori.
Na javnoj raspravi o tom veoma važnom i, po svemu sudeći, nimalo
slučajnom dokumentu javno sam izneo čitav niz primedaba i sugestija.
Između ostalog, ukazao sam da nije razumljivo što je dokument, mimo
Ustava Crne Gore, publikovan isključivo na latiničnom pismu, a dobro je
poznato da je se sve što se tiče Cetinja o čijem se identitetu i zaštiti
u zoni koja je određena tim upravljačkim planom govori isključivo vezano
za ćirilično pismo i da je sve u Cetinju nastalo upravo na ćiriličnom
pismu. Otuda sam i sebe i druge zapitao o kakvoj se zaštiti istorijskog
jezgra Cetinja može govoriti ako se na grub i neustavan način proteruje,
devastira i uništava ćirilično pismo kao temelj istorijske prošlosti
Cetinja i čitave Crne Gore?
I, dok su nadležni iz Ministarstva kulture ovu primedbu oćutali na
javnoj raspravi, u predlogu dokumenta koji su uputili Vladi Crne Gore
izneli su neverovatan odgovor da se moja sugestija ne prihvata „jer nije
praksa da se dokumenti štampaju na ćirilici“.
Iz ovoga se jasno zaključuje da Ustav propisuje jedno, a da se u praksi
radi nešto sasvim drugo što nema nikakve veze sa ustavnim odredbama. Na
dokumentima Skupštine, vlade i drugih državnih organa „ravnopravnost“
ćiriličnog i latiničnog pisma je sprovedena na sledeći neravnopravni i
diskriminatorski način. Sve što izlazi iz državnih organa napisano je
latinicom, a pečatirano minijaturnim pečatima na ćiriličnom pismu. I
tako će se praktikovati sve dok se ćirilično pismo potpuno ne ukine, a
latinica postane jedino pismo u Crnoj Gori. Da ne govorim o tome koliko
sam do sada sreo ljudi koji, iako su završili fakultete, ne znaju da
pišu ćirilicom.
Ovakva užasna praksa pod hitno mora da se prekine i dovede u okvir koji
propisuje ustav iako su i te odredbe o „ravnopravnosti dva pisma“ veoma
sporne same po sebi. Tako nešto nije palo na pamet Grcima ili Bugarima
kad su ulazili u Evropsku uniju. Tako nešto niko od njih nije ni tražio.
Otuda se s pravom postavlja pitanje da li je ovo u Crnoj Gori slučajno
ili se kroz priču o tobožnjoj ravnopravnosti dva pisma vodi smišljena
borba za totalno ukidanje ćirilice?
Autor:
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
