Intervju nedelje: Dragoslav Šekularac Vrhunski fudbaleri su pravi čarobnjaci, ali niko nije savršen svih 90 minuta, a u duelima velikih klubova nikad se ne zna, kaže Zvezdina legenda:
Možda bi za nedelju dana Mančester tukao Barsu Nataša Mijatović Prošlonedeljno finale Lige šampiona dokazalo je da je fudbal „više od igre“, kaže u intervjuu za Nedeljni Telegraf legenda Crvene zvezde, virtuoz sa loptom Dragoslav Šekularac. - Kao protagonista lepog fudbala, dobrog driblinga, tehnike, prosto uživam da gledam umetnike kao što su nekad bili Pele, Maradona, danas Mesi. Sigurno neću pamtiti igrače koji ne znaju šta je dobro dodavanje, dupli pas, lob. Potajno sam u ovom meču navijao za Barselonu, a gol koji je Eto postigao bio je maestralan. Ali, najzaslužniji za pobedu Barselone je trener Gvardiola. Fudbaleri su kao razmažena deca, morate dobro da usmerite sve njihove želje i htenja pre utakmice. Svaki igrač ima svoju viziju igre, a trener sve to treba da uobliči u jednu taktiku na terenu. Gvardiola je uspeo da ih pripremi jer je, ne 100, već 300 posto posvećen svom poslu. Da li je Mančester zakazao zbog nemaštovitosti u igri, loše taktike ili nečeg trećeg? - Ferguson je genijalac. To ne kažem ja, već ceo svet. Međutim, ne možete uvek da očekujete spektakl od najplaćenijih igrača sveta. Tu je bilo nepredviđenih povreda, pa tekstova o tome da Ronaldo hoće da ode iz Mančestera, raznih drugih trzavica. Možda bi za nedelju dana Mančester tukao Barselonu, to se nikad ne zna. Možda bi on igrao lepši, a Barselona „tvrđi“ fudbal, pa bi dva gola razlike bila na strani Mančestera. Na ovoj utakmici, pored lepog fudbala koji je pokazala Barselona, videlo se da Mančester ne može da ubaci u „treću brzinu“ - da nešto nije u redu u samom timu. U čemu se ogleda veličina vrhunskih fudbalera? - Niko od njih nije savršen igrač svih 90 minuta, a svi su, ja vam tvrdim, pravi fudbalski čarobnjaci. Dođe njegovih dva minuta, postigne gol i završi posao. Čelsijev centarfor Drogba je jedan od onih koji imaju talenat da za kratko vreme naprave čudo na terenu. U kom pravcu uopšte danas ide fudbal? - Filozofija fudbala može da se ogleda u nemačkom fudbalu. Imate centaršuteve, uklizavanja, pune stadione na kojima publika reaguje na svaki pas. Gde se igra najlepše? - Uvek sam govorio da je najlepši južnoamerički fudbal. Nema markacije, rezultati su tri prema tri, četiri prema tri, golovi samo padaju. Čak je i u čuvenom Kalču od zatvorene počela da se primenjuje otvorena igra sa puno golova. Lep je fudbal u ligi u kojoj ima puno golova. Dakle, najlepši u Nemačkoj, Italiji i Engleskoj. Francuzi su malo izgubili u lepoti igre, posebno kad je reprezentacija u pitanju. U italijanskoj ligi čak i matori Del Pjero daje lepe golove, a kamoli ovi mlađi. On je pravi virtuoz sa loptom, kao i Ibrahimović, to je milina gledati. U Barseloni je to Mesi. Kako se kod nas izgubila ta dobra igra? Nekad smo imali prave fudbalske majstore, a uslovi nisu bili bolji nego danas? - Nismo imali para, ali nismo mogli nigde da idemo. Tito nije dozvoljavao mladim igračima da napuštaju zemlju. Niko nije mogao biti prodat pre navršene 28. godine. Mene je tražio Juventus, ali nisam mogao da odem. Država je rekla - ima da ostaneš da zabavljaš našu radničku klasu. U ono vreme svaka zgrada, svaka škola imala je dvorište. Mogli ste da igrate fudbal na ulici, jer je svakih sat vremena prolazio po jedan automobil. A gde sad može da se igra? Ne možemo, kao sportski penzioneri, ni šah na miru da igramo, a kamoli da deca uzmu loptu i izađu na poljanče, jer poljančeta u centru grada skoro da nema. A škole fudbala? - To je običan biznis. Stave 30 klinaca u jednu grupu i niko ništa ne nauči. Najbolje se uči u grupama od 5 do 10 dečaka. Da imaš s kim da kombinuješ, da radiš vežbe. U toj gužvi danas neko dete ne stigne ni da pipne loptu. I Zvezda ima svoju školu fudbala iz koje nijedno dete nije ušlo u prvi tim za poslednjih deset godina. Kupovali smo strance. Sve to govori o stanju u našem fudbalu. Sad su u Zvezdi odlučili da ne dovode strance sa autobuske stanice, već da talente tražimo u našim redovima. Nekada se i zbog igrača dolazilo na stadion? - Rajko Mitić, Stanković, Tomašević punili su stadione 50-tih. Publika je dolazila da bi videla poteze svih igrača u klubu, jer su svi listom igrali za publiku, smešne su pare tada bile u opticaju. Naši timovi imali su osećaj za pravljenje zvezda. Pedeset posto ljudi je dolazilo na stadione zbog Zvezde, a druga polovina da gleda svog ljubimca. Sad nema publike jer nema asova. Izgleda da samo reprezentacija igra dobar fudbal? - Dobili smo Antića na čelu reprezentacije i odmah se narod zainteresovao, počeo da dolazi na stadione, jer vidi dobar rezultat. Antić je povratio ugled i veru u naše igrače. Dugo se nije pričalo o reprezentaciji kao sada. Trenirao je i Real i Barselonu, i preneo taj duh na naše fudbalere. Svako ko hoće da postane trener treba da plati da bi video samo kako izgledaju njihovi treninzi, a Antić je bio sastavni deo evropskih timova, ušao u njihovu filozofiju fudbala. Trener mora da ima autoritet, kao što ga Radomir Antić ima, a ne da večito dovodimo neke anonimuse. Kao kad bi mene postavili na mesto predsednika Republike. Ko bi me shvatio ozbiljno? A Partizanov prvi tim? - Neće ni Partizan dugo biti dobar ukoliko Zvezda nastavi da propada. Za povratak lepog fudbala u Srbiji potrebno je bar 5-6 dobrih timova. Sve je počelo da propada početkom 90-tih, pa ni fudbal nije izuzetak. Politiku ne razumem, ali vidim da je propadanjem države propao i srpski sport. Kako ozdraviti naš fudbal? - Možete naći sponzore i izaći iz krize u kojoj je sada, recimo, Zvezda, ali bez publike koja iz nedelje u nedelju dolazi da gleda svoje ljubimce, kao klub ste - ništa. Kad bismo ubuduće forsirali našu decu, tvrdim da bismo vrlo brzo povratili ugled srpskog fudbala. Umesto toga, mi imamo po pet stranaca u klubu. Nemam ništa protiv stranaca, i sam sam bio stranac kao igrač. Protivim se kvantitetu, a ne strancima. Hoćete da kažete da kod nas nema dobrog fudbala? - Nemamo lep fudbal jer nemamo kvalitet. Kad je tokom celog prvenstva prosek na stadionu 2.000 gledalaca, o čemu uopšte pričamo! Mi sad nemamo publiku koja živi za jednog centarfora. Jednom u mesec dana možemo da vidimo stil igre koji je ravan umetnosti. A kad bismo naparavili bar dva sjajna tima, garantujem da bi stadioni bili puni. Publiku od stadiona odvlače i neredi navijača. - Tuče navijača doprinose slaboj poseti. U Engleskoj je situacija s navijačima bila mnogo gora, pa su oštrim zakonima brzo vratili publiku na stadione. Naši navijači moraju da se smire, da steknemo kulturu ponašanja na stadionu, da se običan svet više ne plaši da dođe. Znam te momke, vođe navijača, neka mi ne zamere, oni su sjajni, pametni momci, ali moraju da preuzmu odgovornost za paljenje stolica, tuče, ne mogu da budu neutralni u onome što je ružna realnost na tribinama. Bolje na Fergusonovoj klupi nego na našem terenu Naši igrači, kao Nemanja Vidić, postaju vrhunski čim napuste Srbiju. Kako to objašnjavate? - Morate imati i sreće. Ne mislim na Vidića, već uopšte. On se našao u pravo vreme u pravom klubu. Pa pogledajte Piksija, postao je bog tek u Japanu. Ljajić je, recimo, u dobrim rukama, ali mora da prođe period prilagođavanja, da oseti atmosferu, ljude. I ako ne uspe, ne brinem. Mančester će ga dobro prodati jer je njihov, a to ima svoju cenu, sigurno veću od one po kojoj je kupljen od Partizana. Iz većeg kluba uvek možeš u manji Među slabima su i asovi slabi U Zvezdi Milijaš i Koroman igraju lep fudbal. Ali to je malo. Pa i ti asovi igraju slabo, jer su među slabima. Najbolji je primer Milijaš - kad igra za reprezentaciju, pravo je uživanje gledati ga. Tamo ima s kim da igra. U Zvezdi je sam i često igra loše. Verujem u Zvezdin oporavak O novom predsedniku Crvene zvezde Vladanu Lukiću legenda najtrofejnijeg srpskog kluba kaže da zna da neće izneveriti one koji su ga izabrali, ali ni navijače: - Siguran sam da će Zvezda konačno stati na noge. Treba otvoreno reći navijačima: „Sada nismo u stanju da osvojimo prvenstvo“. Onda staviti tačku na to i krenuti iz početka. - Dovoljno je da uprava održi obećanje da neće bacati pare na prosečne strance, i sve će doći na svoje. Tvrdim da je to recept za uspeh kluba koji mora da opstane kako bi naša liga barem krenula u pravcu evropskog fubala. Ljudi koji se ozbiljno bave ekonomijom uveravaju me da Zvezdin dug uopšte nije veliki ako klub konačno krene da igra, pa se gledaoci vrate na stadion. Konkurencija onda postane jača, pa i uspeh u Evropi ne izostaje. E, onda se pare „same množe“, jer i kvalifikacije u Ligu šampiona donose profit, a kamoli neki veći uspeh - objašnjava Šekularac. Imao sam rečnik od 7.000 reči u nogama I dok se u javnosti vode prave rasprave čija je trenerska palica realno bolja, Gvardiolina ili Fergusonova, Šekularac objašnjava da je nemoguće davati bilo kakve ocene: - Ovde pričamo o dvojici izvrsnih trenera, o Gvardioli čije vreme tek dolazi i o Fergusonu čija je stručnost odavno dokazana. Ne postoji univerzalni recept kako biti dobar trener. Niti je svaki igrač isti, niti je svaka zemlja ista. Mnogo faktora utiče na konačan uspeh jednog kluba. Trener je neko ko iz utakmice u utakmicu mora da balansira odnose među igračima, a to nije nimalo lak posao. Šekularac objašnjava da je i sam osporavan kao trener, ali da je to shvatao kao deo posla: - Uvek vas neko osporava, a neko hvali. Svima koji su imali zamerke na moj rad govorio sam: „Pričajte šta hoćete, ali kad ja uzmem loptu, svaki me igrač razume“. Često sam govorio da, kao trener, vladam rečnikom od 7.000 reči u nogama i da me, samim tim, svaki igrač razume Dobrom igraču dovoljna su dva minuta za dva gola - Može najveći fudbaler sveta da igra slabo celo poluvreme, pa da u dva minuta postigne dva gola, toliko dobra da se pamte narednih sto godina. Pele je veći deo utakmice bukvalno šetao po terenu, delovao nezainteresovano. Ne idemo u korak s vremenom - Zašto naši sportisti koji nešto vrede idu da treniraju negde napolju? Mi napravimo nešto, pa tristo godina ništa ne menjamo. Jednostavno ne idemo u korak s vremenom, ne osavremenjujemo ni terene, ni vrstu igre. Stop strancima - Moramo da prestanemo s prodajom igrača, moramo da prestanemo da dovlačimo strance i moramo da pronalazimo buduće asove u sopstvenim redovima da bismo se pomakli s mrtve tačke. Regionalna liga je spas - Ja sam za povratak Hajduka, Dinama u nekakvu regionalnu ligu, da se pojača konkurencija, pa samim tim i fudbal. Nema drugog načina da se vratimo u Evropu. Ali za tako nešto moraju još malo da se smire strasti. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/72/
