Loša vlada i zemlja na prodaju
11.06.2009. Najnovija analiza američkog Statfora o situaciji u Srbiji Srbija je od Rusije tražila milijardu evra finansijske pomoći kako bi ublažila posledice ekonomske krize, ali je zahtev upućen samo dve sedmice nakon posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena. Iako je malo verovatno da će Srbija potpasti pod uticaj Rusije sa trenutnim državnim rukovodstvom, očevidno je da Beograd veruje da saradnja sa obe strane ima svoje prednosti i predstavlja jasnu strategiju. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je 8. juna da ruska vlada razmatra zahtev Srbije da joj se odobri zajam od milijardu evra. Konuzin je rekao da je predsednik Srbije Boris Tadić zvaničan zahtev uputio u pismu ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu. On je ovo saopštio nakon što se prvi zamenik premijera Srbije Ivica Dačić vratio iz Moskve, gde je razgovarao o finansiranju Rusije nekoliko projekata za obnovu infrastrukture u Srbiji, uključujući proširenje podzemne železnice u Beogradu, sistema autoputeva i rekonstrukciju hidroelektrane u Đerdapskoj klisuri. Srbija je već zahtevala da njen budžetski deficit bude veći od 3 odsto ukupnog društvenog proizvoda koliko je odredio MMF. Ako uslov ne bude ispunjen, Fond može zaustaviti isporuku druge tranše Srbiji. Ekonomskoj slabosti još više doprinosi loša politička situacija. Nekoliko političkih partija, iz celog političkog spektra (nominalne prozapadne partije i desnice i levice rade zajedno sa bivšim saveznicima bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića), formirale su koaliciju čija je jedina osnova političko i ekonomsko patronaštvo i članstvo u EU. Nedostatak koherentne političke osnove na osnovu koje bi se vodila zemlja rezultiralo je velikom vladom kako bi se podmirili interesi svih članova koalicije. Sa 26 članova vlade Srbija ima jedan od najvećih kabineta na svetu. To, takođe, znači da je je država odlagala sprovođenje politički skupih mera smanjenja troškova, posebno u oblasti socijalne zaštite. U međuvremenu je birokratiji dozvoljeno da naraste kako bi se partijsko patronaštvo još više proširilo na partijske funkcionere na nižim i srednjim nivoima. Beograd nastavlja da upravlja zemljom od osam miliona stanovnika kao da je to još uvek država od 23 miliona, koliko je imala bivša Jugoslavija. Kako su prihodi od različitih privatizacija nacionalizovanih industrija presušili, Srbija je ostala sa skupom izvršnom vlašću, skupim merama socijalne zaštite i bez prihoda. Ovo je mesto gde ruski kredit ulazi u igru. Rusija se i sama suočava sa teškom ekonomskom krizom, ali i dalje ima dobar kapital, sa oko 600 milijardi dolara deviznih rezervi i različitim vladinim finansijskim fondovima. To ne znači da Rusija može da deluje kao MMF za centralnu i istočnu Evropu, ali svakako može da izabere gde će njeni krediti imati velike efekte, posebno u mestima kao što je Srbija, gde nisu potrebni veliki krediti da bi se izvršio uticaj (sličnu ponudu značajnog kredita dala je Islandu u oktobru). Opširnije u Borbi http://www.borba.rs/content/view/6559/123/
