http://www.bbcserbian.com
Petak, 12. jun 2009. - Objavljeno 08:55 GMT Violeta Oroši, za BBC iz Prištine Kosovski mediji pod pritiskom Nedavni slučajevi pritisaka na novinare kosovskih medija nametnuli su pitanje: u kakvim uslovima novinari rade danas na Kosovu i da li su mediji nezavisni u radu od aktuelnih vlasti? - i da li mogu da se bave istrazivačkim novinarstvom koje je često kritično prema vlastima? Pretnje Jeti Džari i slučaj TV 'Rokum' Čini se da su 'kap koja je prepunila čašu' i aktuelizovala temu odnosa vlasti prema medijskim poslenicima - bili verbalni napadi i pretnje jednog provladinoj lista upućivani danima urednici emisije 'Život na Kosovu' Jeti Džari. Pretnje su upućivane zbog objavljivanja priloga snimljenog u Srbici, na centralnom Kosovu. U reportaži je prikazano da se gradjani, kao i najveci broj političkih predstavnika u ovoj opštini gotovo ne usudjuje da kritikuje lokalno rukovodstvo. Pritisci i pretnje koji su usledili nametnuli su pitanje: da li su novinari na Kosovu u položaju novinara iz 90-tih godina kada su zbog drugačijeg mišljenja bili olako etiketirani kao 'domaći izdajnici i strani plaćenici'? U to vreme su mediji kritički nastrojeni prema vladi bili jednostavno zatvarani bez jasnih obrazloženja vlasti. Oblici pritisaka na novinare Nedavni slučajevi pritiska na kosovske novinare aktuelizovali su u tamošnjoj javnosti pitanje da li se istorija ponavlja, iako se stanje na Kosovu znatno promenilo u odnosu na prethodnu deceniju. Na nepoželjnu kontrolu vlasti nad radom medija na Kosovu upozoravaju i nedavni izveštaji OEBS-a, Stejt departmenta i organizacije za zaštitu prava novinara 'Fridom haus'. Zvaničnici vlade u Prištini tvrde, s druge strane, da se vlada oduvek zalagala za slobodu medija i slobodu govora - ali mnogi kosovski novinari i dalje misle drugačije. Televizije 'Rokum' koja važi za najvećeg kritičara aktuelne vlasti, isključena je pre dva i po meseca iz kablovske mreže 'IPKO' bez ikakvog zvaničnog obrazloženja - a njen direktor Miđen Keljmendi tako je rekao da su nedavne kritike u izveštajima pomenutih međunarodnih organizacija sasvim opravdane. 'Imamo ova dva butalna slučaja: slučaj televizije 'Rokum' i slučaj Jete Džare, ali imamo i nešto sofisticiranijih metoda kontrole (medija). Postoji jedan drugi metod, kad se pojavljuju odjednom neki novi mediji koji su kobajagi nezavisni a imaju potpuno sumnjive finansije. Odjedanput se pojave i imponuju kao veoma otvoreni, veoma profesionalni sa lepim curama i izgledaju kao butik televizije... i odjedanput su takvi mediji izrazito naklonjeni vladi, premijeru i ministrima', objasnio je Miđen Keljmendi iz televizije 'Rokum'. Teški uslovi rada novinara Da slobode medija na Kosovu skoro da nema, misli i kosovki analitičar Haljilj Matoši, koji je na pitanje: kako onda rade kosovski novinari? - istrakao teške uslove njihovog profesionalnog delovanja. 'Imaju male plate, žive po selima Kosova i oni nemaju kuda. Ako neće da rade taj posao (onako) kako im neki urednik, neki šef kaže - onda ostaju bez posla. U kosovskim prilikama to je zaista teško', rekao je Haljilj Matoši. Član borda 'Asocijacije nezavisnih novinara Kosova' Bul Saljihu je istim povodom istakao da je od početka 2009. tom Udurženju prijavljeno šest slučajeva novinara koji su na različite načine sprečavani da obave svoj posao. Promene u finansiranju RTV Kosova On dodaje da u poslednje vreme, postoji posebno snažna tendencija da se i javni servis RTV Kosovo posebnim mehanizmima stavi otvoreno u službu aktuelne vlade. Poseban razlog za takvu ocenu je to što se na čelu parlamentarne komisije koja će birati članove upravljačkog borda (javnog servisa) nalazi zamenik premijera Hajredin Kući - što je protivustavno. U tom kontekstu se ističe i da je najavljeno da će Elektro-energetska korporacija (KEK) prekinuti ugovor sa javnom RTK vezan za RTV pretplatu - i da to nagoveštava da će ubuduće RTV Kosova finansirati isključivo kosovske institucije, a to znači da će one imati i apsolutnu kontrolu nad radom javnog servisa na Kosovu. Kako do transparentnosti u radu medija Miđen Keljmendi je objasnio, na primer, zašto se tokom emitovanja jedne emisije na TV 'Rokum' direktno obratio kosovskoj službi bezbednosti rečima 'Ja sam tu, da li me čujete'. Pitanje je bilo: da li je to uradio zbog straha? 'Ne. Ja ću reći da sam pokušavao nekako da kažem da ipak ima neka struktura koja stoji iza ove kontrole. Da, postoje neke strukture koje su, po mom mišljenju, nelegalne i koje su sumnjivog karaktera. Niko ne zna kome služe? Da li služe vladi? Ako su to vladine organizacije neka se to javno kaže. Čemu mediji služe, ako ne služe javnom interesu? Zato je transparentnost ključna reč. Ali, za sve ove strukture - nazovimo ih strukturama - reč transparentnost je najveće zlo, najveći rizik', smatra Miđen Keljmendi iz televizije 'Rokum'. Kako iz 'začaranog kruga' Kosovska vlada u svojim objašnjenjima često kaže da ima 'odličnu saradnju' sa medijima - ali za Haljilja Matošija takva objašnjenja imaju za cilj da poruče nešto drugo. 'Kad šef vlade kaže da ima partnerski odnos sa medijima i građanskim društvom, to znači da ima kontrolu nad njima', smatra Matoši. Vlada je kao glavni poslodavac na Kosovu, u položaju da utiče i na puko preživljavanje medija - i to je još jedan razlog što su glavni mediji na Kosovu vrlo uzdržani u kritikama glavnih vladinih institucija. Kako izaći iz ovog začaranog kruga u kojem su se našli mediji i novinari na Kosovu? Asocijacija profesionalnih novinara kaže da ima strategiju koja se uglavnom svodi na razgovore sa međunarodnim i vladinim predstavnicima na Kosovu - ali ostaje pitanje: da li je to dovoljno? http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/06/090612_kosovomediafinal.shtml
<<attachment: image001.gif>>
