Сужен простор за грешке у Босни
Анализа тројице америчких аналитичара препоручује да Обамина администрација треба да настави да подржава водећу улогу и политику ЕУ и пренос надлежности и одговорности на локалне лидере Дејвид <http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/91225/i/1/Binder22.jpg> Бајднер Од нашег сталног дописника Вашингтон, јуна – Балкан се као „недовршени посао” вратио на политичку сцену Америке, али тек треба да се утврди ко, како и колико треба да допринесе да се „радови” комплетирају. У првом плану је, после дужег времена – „ситуација у Босни”. Поједини кругови тврде да је та држава бременита неизвесностима, да се над њом надвијају свакојаке опасности, па да Америка тамо треба да преузме водећу улогу од Европске уније „која није показала ефикасност”. Таква виђења оспорила су тројица овдашњих познавалаца прилика на Балкану, као и његовог места у вашингтонској спољној политици. У најкраћем, они су исказали забринутост због овде примећеног раста забринутости за садашњост и будућност БиХ којом се сугерише да у њој САД треба да наступе „енергичније и робустније”. „Јасно је да неки појединци и организације у Америци и изван ње настоје да утичу на администрацију Барака Обаме да измени курс и приоритете спољне политике према БиХ” – указују новинарски ветеран Дејвид Бајндер, професор Универзитета националне одбране и бивши аналитичар ЦИА др Стивен Мајер, и аналитичар и партнер у ТСМ Глобал консалтантс ЛЛЦ Обрад Кесић. У прилогу припремљеном за предстојећу дебату у Америчком институту за мир о БиХ, они истичу да чињенице говоре да је „тешко наћи озбиљне разлоге за промену садашње политике САД према Босни, којом се подржава политика и водећа улога ЕУ у том региону”. Вашингтон треба, додају, да „настави да подржава пренос надлежности и одговорности с међународне заједнице на локалне лидере и институције што је садашња политика ЕУ у Босни”. Стивен <http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/91225/i/2/Stiven-Majer.jpg> Мајер Иако недавна посета потпредседника Џозефа Бајдена Балкану није задовољила амбиције оних који су за „снажније вођство САД на Балкану”, овде није смањен интензитет расправе о томе шта Америка тамо треба да ради. Дебате су често ограничене на „сличномишљенике” и стварају утисак да за успех и стабилност Босне и Балкана у целини постоји само један пут – примећују аутори и изражавају наду да ће својом анализом допринети отварању дебате о свим могућностима и показати да постоје и „алтернативни погледи” на ситуацију у Босни и амерички ангажман на Балкану. По њиховом мишљењу „шире укључивање Америке и покушај да у региону успостави своје вођство, дестабилизовало би Босну, подрило политику ЕУ која је донела напредак у кључним питањима и изазвало нестабилност на Балкану”. Подсећају да би повећани овдашњи ангажман у региону „од периферног виталног и стратешког интереса” за Америку, увећао и њене већ постојеће тешкоће и издатке које има због финансијске кризе, ратова у Ираку и Авганистану и других великих крупних изазова, па да је неопходно да се приступ Босни испита пажљиво, поготову што је „сужен простор за грешке”. Исказују, затим, неслагање са „онима који последњих неколико месеци ситуацију у Босни представљају као ужасну, која само што није експлодирала у велику кризу за интересе САД и ЕУ а неки чак упозоравају да је могућан нови рат”. Ситуација није идеална, постоје озбиљни проблеми, али је боља од наведеног приказа – произлази из њиховог реферата. Босна „не представља непосредну опасност по мир и безбедност Балкана, нити њени унутрашњи проблеми прете међународном миру и стабилности” – наглашавају и набрајају низ резултата – као што су ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и споразум лидера три националне заједнице да се питања решавају уставним амандманима на основу консензуса постигнутог преговорима и компромисом – тако да је „сада наде нешто више него пре неколико година”. Ако би, ипак, дошло до „подешавања” вашингтонског приступа Босни, оно би – настављају Бајндер, др Мајер и Кесић – морало да буде засновано на четири принципа. Укратко: 1. да Америку не излаже бескрајним издацима и да јасно допринесе процесу у коме локални актери и институције преузимају пуну одговорност за будућност своје земље, 2. Потребне реформе у Босни треба да, кроз процес преговора и компромиса, воде локални политички и изабрани лидери, 3. Америчко учешће у Босни и на Балкану мора да се заснива на поштовању владавине закона (укључујући и међународно право) и на транспарентности, сходно принципима демократије, као и да не угрози шире америчке интересе, 4. Учешћем у Босни, Америка треба да ојача партнерство са ЕУ и Русијом. Сутра: Америка има преча посла М. Пантелић [објављено: 14/06/2009] <http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Suzen-prostor-za-greshke-u-Bosni.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Suzen-prostor-za-greshke-u-Bosni.sr.html> posalji prijatelju пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=91225> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=91225> коментаре (9) http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Suzen-prostor-za-greshke-u-Bosni.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
