http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-javnosti-17-06-2009/ceski-rat-za-oteto-kosovo
VACLAV DVORŽAK, AUTOR FILMA „OTETO KOSOVO“, O GOLGOTI OVOG DOKUMENTARCA (1)
Češki rat za oteto Kosovo
Problem je delimično rešen i film prikazan na javnoj češkoj televiziji,
ali je on i dalje pod nekom vrstom embarga, te televizije koje bi ga
rado prikazale do njega ne mogu da dođu
Film „Oteto Kosovo“ češkog autora i reditelja Vaclava Dvoržaka i
producenta Aleša Bednarža, prikazan dva puta ove godine na javnom
servisu, od čega jednom na desetogodišnjicu bombardovanja, do
prikazivanja kako u Češkoj, tako i u Srbiji prošao je pravu golgotu. Dok
je u Češkoj Dvoržak morao da vodi specijalni rat da bi dokumentarac bio
emitovan, u Srbiji je doživeo da mu se film cenzuriše.
Dokumentarac koji je snagom argumenata kao i naslovom probudio savest
stotinama hiljada Čeha, ali ne samo njima, autore je doveo u situaciju
da vode lični rat za Kosovo sa češkom državnom televizijom. O razlozima
zbog kojih je „Oteto Kosovo“ bilo nepoželjno na javnoj češkoj televiziji
(ČT), uslovima pod kojima je bio prikazan i o tome kako ga je naš Javni
servis cenzurisao, Vaclav Dvoržak, autor filma „Oteto Kosovo“, govori za
Glas.
Kako se dogodilo da Čeh snima film „Oteto Kosovo“?
Narod kome pripadam doživeo je 1938. godine Minhenskim sporazumom istu
sudbinu kada je deo teritorije dodeljen Nemačkoj. Bila je to neka vrsta
otimačine dela češke teritorije koju su podržale Francuska i Nemačka,
njene saveznice iz Prvog svetskog rata. Zato se film završava titlom:
ostale zemlje, pa se nabrajaju Italija, Nemačka, Francuska, Velika
Britanija... priznale su 1938. Minhenski sporazum... Kosovo nije samo
problem Srba, srpskog naroda, već svih malih naroda koji hoće da bitišu
kao i veliki. Radi se o tom iskorišćavanju nacionalnih manjina koje žive
na teritoriji malih naroda za potrebe i interes velikih sila. Sa druge
strane, Česi imaju, uprkos drugačije politike zvaničnih medija, poseban
odnos prema Jugoslaviji, posebno srpskom narodu, koji je od malih naroda
na kraju 19. veka bio prvi slobodan narod u Evropi.
Film je imao dug put do gledalaca?
- Kada smo počeli da radimo, bili smo mala privatna produkcija koja ima
ideju za dobar dokumentarac sa namerom da ponudi gotov proizvod. Kada
nije bilo para da se film završi, ponudili smo češkoj javnoj televiziji,
a uslov da nam pomognu bio je da na njih prenesemo sva autorska prava i
prava za distribuciju filma. Potpisali smo ugovor, uradili
postprodukciju, sinhronizaciju i titlove, a onda su neki organi rekli:
„Ovo - ne može da se emituje. Film je jednostran“. Tada samo
organizovali projekciju za novinare da bismo prikazali šta mi to imamo i
zašto to nije dovoljno dobro da se prikaže na češkoj televiziji. Zbog
velikog interesovanja prikazivanje smo morali da ponovimo, a u medijima
je postavljeno pitanje „zabrane filma u demokratskom društvu“. Film je
neverovatnom brzinom na Jutjubu, na kome je postavljen iz nekoliko
delova i dostigao više od 100.000 gledalaca, dakle morao je bude prikazan.
Emitovan je u udarnom terminu?
- Iako je problem delimično rešen i film prikazan, on je dalje pod nekom
vrstom embarga. Na internet stranici na kojoj se mogu kupiti svi
dokumentarci češke televizije njega nema, te ni televizije koje bi ga
rado prikazale do njega ne mogu da dođu. Realna surova dokumentristička
tehnika kojom se govori u „Otetom Kosovu“ nije se uklapala u način na
koji se o tome govori u češkim medijima. Zato je uz moj film morao da
bude prikazan film koji na drugačiji način govori o Kosovu, ali i da
bude organizovan okrugli sto čiji je medijator bio Filip Pesarž, koji je
karijeru napravio na pljuvanju Srba. Ali pored filma koji se samo
pomogao „Otetom Kosovu“ da dokaže pozvali su Jirži Dintsbira, bivšeg
komesara UN za bivšu Jugoslaviju, koji ja sad senator u Gornjem domu
češkog Senata, da se Janu Pelikanu, istoričaru, pridruži u debati.
Dintsbir je tako dobro govorio da je obojici zatvorio usta, te ni
pitanja Pesarža poput: „Gde je greška u ovom filmu?“ nije uspeo da obori
faktografiju koja u filmu govori za sebe.
Kakva je sudbina filma?
- Znam da ima interesovanja da se dokumentarac prikaže i u Kini i
Japanu, a Džon Bosnić, novinar iz Kanade, interesovao se kako da se dođe
filma i na koji način se on može prikazati, ali na ta pitanja češka
televizija ne želi da odgovori.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
