Уништите војску, па можете у НАТО utorak, 16 jun 2009 15:32 Будимир Милутиновић/ГЈ
<http://in4s.net/x/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=aHR0cDovL2luNHMubmV0L3gvaW5kZXgucGhwP3ZpZXc9YXJ0aWNsZSZpZD05OTc2JTNBMjAwOS0wNi0xNi0xNC01My01NSZvcHRpb249Y29tX2NvbnRlbnQmSXRlbWlkPTE5Mg==> El. pošta <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=67%3Adrugi-pisu&id=9976%3A2009-06-16-14-53-55&tmpl=component&print=1&page=&option=com_content&Itemid=192> Štampa <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=67%3Adrugi-pisu&id=9976%3A2009-06-16-14-53-55&format=pdf&option=com_content&Itemid=192> PDF Све анализе о улози НАТО алијансе потврдиле су да је за припремања сваког кандидата за НАТО најбитније слабљење војске земље кандидаткиње. Ситуација у Црној Гори може послужити као прави пример урушавања одбрамбене моћи. Према најновијим предлозима Министарства одбране, Црна Гора би имала 2.400 војника, односно 410 официра, 898 подофицира, 782 војника по уговору и 310 цивила. Све анализе о улози НАТО алијансе потврдиле су да је један од најбитнијих резултата припремања сваког кандидата за НАТО који аутоматски "олакшава дијалог са алијансом", укључујући активности у оквиру Партнерства за мир, слабљење Војске која на крају није у стању да брани и одбрани своју територију. Један од јасних примера за ову тезу можемо наћи у неколико држава, а прво бисмо се осврнули на Бугарску, чија је одбрамбена стратегија потпуно подређена стратегији НАТО. Бугарска је укинула Команду оперативних снага, Команду за специјалне операције, Источну и Западну команду копнених снага, Тактичку авијацијску команду, Команду ваздушне одбране, умањила је број припадника оружаних снага, иако је желела да га сачува на нивоу 45.000 војника. Све у свему, своју државну територију Бугари планирају и једино могу, да бране само са источне стране. Турска као "вечити" освајач бугарских територија могла би то да учини без проблема, као и много пута раније. Осим тога Бугарска често купује војну технику и опрему од већ препоручених произвођача, што је обавеза на коју се обавезала после уласка у НАТО. Оваква позиција појачава бугарску зависност од водеће чланице блока – САД. Упоређујући Бугарску и Србију које имају приближно исти број становника и исти војни буџет али Србија и поред забрињавајућег стања у оружаним снагама и окружењу има двоструко мање војника од Бугарске. Ситуација у Црној Гори може послужити као прави пример урушавања своје одбрамбене моћи. НАТО – ПОГОРШАВА ОДНОСЕ "Чак је и његова екселенција руски амбасадор Алексејев у недавном интервјуу за ТВ Београд рекао да улазак Србије у НАТО не би побољшао односе двеју земаља. То је потпуно извесно јер би на тај начин Русе довели у не баш пријатну ситуацију. Са једне стране, од њих очекујемо вето и подршку када је реч о решавању Косметског проблема, док, са друге стране, тражимо да уђемо у НАТО. Те две ствари не иду једна са другом и очигледно је да би нам Руси отказали подршку – упозорава војни аналитичар Мирослав Лазански. Према најновијим предлозима Министарства одбране Црна Гора би имала 2.400 војника, односно 410 официра, 898 подофицира, 782 војника по уговору и 310 цивила. На основу ових података војни стручњаци оцењују да се ради о веома малој оружаној формацији, па на овај начин Црна Гора своју и безбедност својих грађана ставља у руке другим субјектима, који се, нажалост, налазе ван граница најмлађе европске државе. Међутим, на основу македонског искуства јер је и ова новоформирана држава своју судбину препустила НАТО и САД и по свој прилици да ће се њена судбина одређивати баш у окриљу НАТО, који се на Балкану ослања на албански фактор, тако да све земље које су своју судбину везале за спољне факторе немају сигурну будућност. На другој страни НАТО тражи од новопримљених чланица и оних које очекују пријем да своје најбоље војне саставе разних родова пошаљу у међународне мировне операције. Тако је Хрватска ради приступања у НАТО које се очекује ускоро, пристала на слање нових 5600 војника у мировне операције. Србија би у ако жели да буде у истој ситуацији са Хрватском требало да уступи НАТО више од 13.000 војника. Међутим, ни у Хрватској, али ни у Србији овакав број војника неће лако бити послат у Авганистан, Ирак или на неко друго вруће место. Овакви трансфери војника већ изазивају приметна негодовања национално демократских снага, док су либерално демократске опције много расположеније за испуњење свих услова које постављају НАТО и САД. Под знаком питања је често сарадња са НАТО и због моралних разлога. На првом месту устручавања од отворене и безрезервне сарадње и подршке су бомбардерске акције НАТО алијансе у Босни и у СР Југославији. Ту је и проблем који изазива захтев да земље чланице ПЗМ потпишу споразум о неизручивању америчких држављана оптужених за геноцид, ратне и злочине против човечности Међународном кривичном суду, што је у случају Црне Горе био услов за америчку војну помоћ. Ту је и споразум СОФА о статусу снага, који у случају Црне Горе даје право америчким војницима да бораве у Црној Гори на терет црногорске државе. Због оваквих споразума Балкан је за Американце постао прави земаљски рај, у ком могу да раде шта им падне на памет и да због тога не одговарају ником. http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=9976:2009-06-16-14-53-55&catid=67:drugi-pisu&Itemid=192
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
