„ПРАВДА“, бр.68, 19.06.2009.
Милорад Вучелић, главни уредник Легла брда, дигле се долине У време примитивног цинизма, одсуства принципа и опште релативизације која влада у Србији, потискује се у њеној прошлости све што би обавезивало и подстицало на неко прегнуће и подухват. Традиција, коју би требало одбранити и сачувати, више се не помиње. За утеху, истина јефтину, традиција је и у свету постала озлоглашена, као што је непожељно и свако снажније уверење или врлина. Друштва су отуђена од властите прошлости, те стога није сигурно шта треба да се прихвати, а шта одбаци. Такав ниподаштавајући став према прошлости по правилу се подудара - нарочито у Србији - са потпуно некритичким прихватањем садашњости. Данас се медијски и политички агресивно намеће потпуна одбојност према снажним уверењима и врлинама. Све мора бити потчињено „прагматичности", „реализму", „модернизацији" и „компромису". Политичари без основних начела све се мање доживл>авају као они који уверавају грађане, а све више као они који пролају одређену политику којој је свето слово само и увек рејтинг, и ништа више. У српској политици нема „производа" који се маркетира - маркетира се сам маркетинг. Савремено лруштво (а посебно српско) потпуно је отуђено од властите историјске баштине. Облици историје који славе достигнућа неке нације, стекавши лош углед бачени су на маргину. У данашњој Србији на лошем гласу су и Обилић и Карађорђе и војвода Путник, сви Карађорђевићи и сви антифашисти, од Жарка Мариновића до Саве Ковачевића. Никола Пашић, Слободан Јовановић, Стојан Новаковић и Јован Цвијић постали су обичне „замлате". Равнодушни смо према отуђивању Николе Тесле, скрнављењу Ива Андрића, баш као и према отимању и преименовању српских светиња и културних споменика на Косову и Метохији. Кнеза Лазара и Косовски бој поништило је подругивање „небеској Србији" и пропаганда о пет уништених векова. Све је више историчара и јавних радника који говоре да су Срби у борби за националну слободу и достојанство страћили и цео двадесети век. Српски медији и држава не смеју да спомену ниједног јунака из ратова којима је разбијена Југославија. Нема, по њима, никог ко је бранио и одбранио српски народ од геноцида који му се припремао и који је већ био на делу. Српски државни органи и њихови пропагандисти упели су се из све снаге да устоличе најцрњу лаж да српски народ у Хрватској, или у БиХ, није био угрожен, него нахушкан! Нема јунака Војске Србије која се херојски борила против НАТО-а и ОВК-а, а за своју отаџбину на Косову и Метохији. Свака борба постала је кривично инкриминисана, проказана злочином или отворено изложена ниподаштавању. Као упориште народу за историјску поуку остало је свега педесетак година од шест и по векова српске историје и, наравно, ових последњих девет година транзиције и евроунијаћења. Све је спремено да улазак у НАТО буде нулта тачка наше историје и нашег правог почетка! Наши медији лицитирају са новим десетинама хиљада мртвих. Да би се реванширали и наудили српским партизанским антифашистима, проглашавају чак и немачке и мађарске ноторне фашисте невиним жртвама. Тобоже, истине и правде ради: не комунисти, него најгоре комунистичке слуге, каријеристи, користољупци и удбашки цинкароши или њихови потомци - прионули су на тај посао. Стало им је наводно само до тога да се открије истина, задовољи правда и пронађе смирај за мртве. Али у причу о покланим Србима у Јасеновцу они се не упуштају. Пристају на сваки податак о броју мртвих, и још додају да се све то дешавало „у другој држави". Оптужују ти вајни Срби комунисте за прикривање 600.000 мртвих у Јасеновцу и Градишки. Па сада, када нема комуниста ни на власти, а ни у опозицији, ко им брани да то учине? Српска историја се овим смишљеним и добро организованим операцијама претворила у прави правцати хорор, у „крваву чорбу". Одвија се дириговани процес патологизације историје: „Они који су посвећени пројекту пустошења прошлости из перспективе 21. века (транзиције, дивљег капитализма и евроунијаћења) баве се ископавањем закопаних злочина и окрутности почињених у прошлости. Њих занима реинтерпретација прошлости као приповест о људској изопачености, зверствима, геноциду, етничком чишћењу и, дакако, о небројеним холокаустима". Накнадним причама о потреби денацификације и најгорим конструкцијама и лажима о „српским злочинима", наш народ и нашу земљу треба прогласити фашистичким и зликовачким. Иза нас су све сами ужаси и страхоте, а испред нас сида, птичији и свињски грип, загађена храна, серијске убице, тероризам, катаклизма, смак света. Историја није више учитељица живота већ пука прошлост страхота. Национална историја некада је говорила о херојским делима и славним догађајима. Није то било сентименталистичко величање прошлости и „старих добрих времена". Ти примери користили су се да би се изградила позитивна визија будућности. Величало се и афирмисало право нових генерација на борбу и смисао те борбе за слободу, правду, једнакост, истину, независност... Данашња „туробна фасцинација људским злом (педофилија, серијске убице, терористи) прети надвладавањем наше способности да замислимо људски потенцијал за алтруизам, јунаштво, или, напросто, за чињење добрих дела". Презир према прошлости надопуњава се страхом од будућности. Тако се и у данашњем српском друштву развија страх од промене. Ка томе је усмерена цела ова операција српских властодржаца и њихове пропаганде и маркетинга, која некоме изгледа као пуки скуп случајности и несвесних подударности. Обесмислити и огадити сваку борбу и претворити је у „активизам" који је усмерен ка очувању постојећег - основни је задатак. Нека на власти остану ови, јер може бити још горе и теже. Пошто нема алтернативе, очување постојећег стања постаје основни задатак и циљ политике и читавог друштва. Конформизам, подношење и мирење са судбином, постају врлине и пожељне вредности. Уместо закључивања, поменућу на крају српску народну изреку коју ми је, причајући о нашем времену, изрекао један млади пријатељ: „Легла брда, дигле се долине". ♦
