http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-26-06-2009/dinkic-i-labus-urnisali-srbiju
NAROD PLAĆA CEH POTPUNO POGREŠNE EKONOMSKE POLITIKE
Dinkić i Labus urnisali Srbiju
Pogrešan put za reforme nametnuo MMF još 2001. godine, a zdušno ga „iz
neznanja“ podržali Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Đelić, Jelašić NJihova
strategija dovela do ogromnog spoljnog duga, pa se sada događa da treba
više da isplatimo, nego što možemo da se zadužimo
BEOGRAD - Potpuno pogrešna ekonomska politika koja se pod pritiskom MMF
vodi od 2001. godine gurnula je Srbiju na rub provalije i ako se nešto
pod hitno ne promeni, u nju će i upasti, tvrde ekonomski stručnjaci.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je nedavno na
potrebu da država u potpunosti promeni ekonomsku politiku i da reformiše
socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje, pošto se, kako je rekao,
pokazalo da dosadašnja strategija privatizacije i zaduživanja nije
održiva, naročito pošto nam uskoro stižu za otplatu krediti koje smo
uzimali od Međunarodnog monetarnog fonda. Ekonomisti se slažu sa
Jelašićem, ali upozoravaju da je ovakva politika odavno trebalo da se
promeni i da je, osim kresanja javne potrošnje, potrebno unaprediti i
poslovni ambijent kako bi se podigla proizvodnja.
Profesor Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, ističe da je
još od 2001. godine vođena pogrešna ekonomska politika koju je nametnuo
MMF, a podržavali su je svi - od aktuelnog ministra ekonomije Mlađana
Dinkića, preko tadašnjeg predsednika G17 plus Miroljuba Labusa,
potpredsednika Savezne Vlade, zatim Božidara Đelića, sadašnjeg
potpredsednika vlade i samog Jelašića, koji su „bez velikog znanja bili
impresionirani time što će Srbija ponovo pristupiti MMF i Svetskoj
banci“, zbog čega su prihvatili njihov koncept koji nije bio adekvatan.
- Srbija je prvo ušla u naglu liberalizaciju koju je 2001. sproveo
Labus, zatim je bila predviđena brza privatizacija svega, da bi se
prihodi od te privatizacije prelivali u budžet, što je dovelo do
precenjivanja kursa dinara i rasta uvoza i spoljnotrgovinskog deficita,
što je opet dovelo do ogromnog deficita tekućeg platnog bilansa. Ogroman
uvoz je gušio proizvodnju, pa je prošle godine industrijska proizvodnja
bila za samo dva odsto viša nego 1998. godine, a čak je i poljoprivreda
teško pogođena. Takva strategija dovela je do ogromnog spoljnog duga, pa
se sada događa da treba više da isplatimo, nego što možemo da se
zadužimo. Rezultati takve politike su vrlo nepovoljni - objašnjava
Kovačević.
Prema njegovim rečima, za servisiranje privatnog spoljnjeg duga ove
godine biće potrebno između 4,5 i 5,5 milijardi evra, pošto različiti
državni organi daju različite brojke, dok će za pokrivanje javnog duga
biti potrebno bar 300 miliona evra.
Zbog toga ovaj ekonomista upozorava da se Srbija nalazi u dužničkoj
krizi, budući da ne može da servisira ove obaveze, već će verovatno
morati da, osim od međunarodnih institucija, kredite uzima i od
komercijalnih banaka, kako je to najavio i Dinkić, što znači da će
morati da plaća i visoke kamate, koje su trenutno oko 10 odsto.
- Iduće godine će obaveze biti znatno veće ako firme ove godine ne budu
mogle da vrate svoje dugove. Došli smo u narkomansku zavisnost od
stranog kapitala. Jelašić u poslednje vreme govori da će novo
zaduživanje samo kobajagi rešiti probleme, čime ulazi u sukob sa
Dinkićem. Međutim, iako je guverner sada velikim delom u pravu, ne vidim
spremnost drugih da na dnevni red ozbiljno stave reforme koje moraju da
se obave. Javna potrošnja mora da se smanji, ali je problem u tome što
svaka stranka želi da udovolji svojim kadrovima, pa ne može biti
smanjenja administracije - ističe Kovačević, dodajući da je zapanjen što
ni MMF, ni Svetska banka ni Evropska unija nisu stavile do znanja
domaćim vlastima da je tolika administracija nedopustiva, kao i to što
se na čelna mesta u javnim preduzećima postavljaju partijski kadrovi.
- Ako se ništa suštinski ne promeni, preti opasnost da se Srbija nađe u
još težoj dugogodišnjoj dužničkoj krizi sa nesagledivim ekonomskim i
socijalnim posledicama - zaključuje ovaj ekonomista.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec, inače
savetnik premijera Mirka Cvetkovića, ističe da, iako je neophodno da se
sprovedu strukturne reforme o kojima je govorio Jelašić, treba znati da
one ne mogu dati brze rezultate.
- Javna potrošnja mora da padne ispod 40 odsto bruto domaćeg proizvoda,
ali ne vidim kako bi reforme mogle da proizvedu rezultate već ove
godine, isto kao što je jasno da kratkoročne mere, poput zamrzavanja
plata ili penzija, ne mogu da postignu dugoročne rezultate. Srbija u
narednim godinama neizostavno mora da reformiše i penzioni sistem i sve
ostalo, pošto počinje da raste dug. Ali, ostaje pitanje privrede, koja
mora da radi i posle krize, a to znači da je potrebno da se u Srbiji
poboljša poslovni ambijent, odnosno da se reformiše i pravni sektor.
Tako će ovo tržište postati privlačnije za ulaganja, što će pokrenuti
privredu i dovesti do većih poreskih priliva i zapošljavanja -
zaključuje Bajec.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
