Cirkus od crnopisa
D. Bt. - D. B. M, 13.07.2009 20:11:14
KAO što se moglo i očekivati, novi crnogorski pravopis, koji je predstavljen u
petak, a koji se zasniva na principu „piši kao što zboriš, a čitaj kako je
napisano“, ima 32 slova i na njemu će sledeće godine biti štampani svi
udžbenici u Crnoj Gori, izazvao je žestoku reakciju velikog broja lingvista i
pisaca u Srbiji.
Pravopis je potpisao ministar prosvete i nauke Sreten Škuletić, a uradila ga je
tročlana grupa u kojoj su bili profesori Milenko Perović, Ljudmila Vasiljeva i
Josip Silić. Prof. dr Drago Ćupić, doajen naše lingvistike, za „Novosti“ kaže:
- To je cirkus koji je nastao na osnovu pritiska nedoučenih zagrebačkih
lingvista, ne onih pravih, na pokojnog Vojislava Nikčevića, koji je pravio
crnogorski pravopis, crnogorsku gramatiku i crnogorsku istoriju jezika, a
preuzeo ga je izvesni Adnan Čirgić, koji je doktorirao u Osijeku na temu „Govor
podgoričkih muslimana“. Kako lingvisti iz Crne Gore nisu hteli da rade na
izradi tog pravopisa, ministar prosvete Škuletić formirao je „ekspertski tim“,
na čijem je čelu Perović, sociolog iz Novog Sada, a u kojem su medijalista iz
Zagreba Silić i Vasiljeva iz Ukrajine, kojoj ne znam profesiju. Dakle, niko od
crnogorskih lingvista nije prihvatio odgovornost za ovaj pravopis. Taj pravopis
nema nikakve veze sa srpskim jezikom, jer je cilj pobornika tzv. crnogorskog
jezika da pokažu nekakvu samosvojnost Crne Gore i nepostojanje veze sa srpskim
rodom i srpskim ljudima.
Dr Ivan Klajn smatra da je crnogorski pravopis politička konstrukcija, jer je
taj jezik izmenjen, sastavljen od dijalekata, obeležja kojima se ne služe ni
sami Crnogorci u svom javnom izražavanju i ne spada u standardni jezik ni u
Crnoj Gori, ni u bilo kojoj drugoj zemlji na ovoj planeti.
- Znamo da je bilo mnogo neslaganja među članovima saveta, koji je bio zadužen
da proglasi crnogorski jezik - nastavio je Klajn. - Među njima su i dobri
naučnici, koji shvataju da nema naučnog osnova da se govori o posebnom jeziku,
a tzv. crnogorski nije ništa drugo nego srpski jezik u jekavskom izgovoru. Taj
izgovor je priznat i u Srbiji. Tako da su to isključivo političke, a ne jezičke
i kulturne konstrukcije.
Po mišljenju Srete Tanasića, direktora Instituta za srpski jezik sve što je u
Crnoj Gori stvarano i što je zapisano kroz njenu istoriju urađeno je na srpskom
jeziku, zbog čega je jasno da nije bilo nikakve potrebe za novim jezikom ni po
imenu ni po sadržaju. To uverenje su iznosili svi srpski lingvisti, od kojih su
mnogi iz Crne Gore, kao što su Radoslav Bošković, Mihailo Stevanović, Jovan
Vuković...
- Kada je i pored toga država, ipak, krenula u pravljenje novog jezika i
pravopisa, postavlja se pitanje da li će se poštovati one
dve trećine stanovnika koji su se izjasnili za srpski jezik, da li demokratskim
putem kroz anketu koju je provela ista ta država dobijeno mišljenje većine,
može biti potpuno ignorisano od jezičke manjine?
Napominjući da nije prirodno što se meša u unutrašnje stvari svog maternjeg
govora, uvek srpskog jezika, „koji odsad u Crnoj Gori ima neverno ime“, pisac
Miro Vuksanović kaže:
- Sve je neprirodno kada je reč o novom crnogorskom pravopisu (skraćeno:
crnopisu). Nije prirodno da samostalna država koja ima samo tri godine, koja je
tek progovorila, usred velike svetske krize ima viškove slova. Nije prirodno da
u završnoj izradi crnopisa nije učestvovao niko ko živi u Crnoj Gori i niko od
lingvista koji izučavaju srpski jezik, kojem su dekretom oduzeli reč. Nije
prirodno da u Crnoj Gori, gde je poreklo Vuka Karadžića i poreklo savremenog
književnog srpskog jezika, taj isti jezik ima dva glasa više od Vukove azbuke.
Nije prirodno, i to strogo zabranjujem, da se moje knjige, napisane crnogorskim
govorom, štampaju crnopisom, jer su napisane na srpskom jeziku i po pravopisu
tog jezika. I još: nije prirodno da država koja koracima od sedam „Mila“ hita
napred, u Evropu, istovremeno u svojoj nauci o jeziku ide unazad, na dno Evrope.
ADNAN ČIRGIĆ, PRVI DOKTOR CRNOGORSKOG JEZIKA I AUTOR RADNE VERZIJE NOVOG
PRAVOPISA
DUBLETI SAMO PRIVREMENO
PODGORICA - Prvi zvanični pravopis crnogorskog jezika još nije video ni Adnan
Čirgić, prvi doktor crnogorskog jezika, iako je napisan upravo na osnovu
Čirgićeve radne verzije koju je napravio kao član Saveta za standardizaciju.
Na osnovu šturih materijala koje su dobili novinari na prezentaciji novog
pravopisa, izgleda da je zvanična verzija koju je sačinila ekspertska grupa
(Josip Silić, Ljudmila Vasiljeva i Milenko Perović) gotovo identična
Čirgićevoj, ali on nije ljut što ga potpisuju drugi autori.
- Hvala bogu da je crnogorski jezik konačno dobio pravopis i da je kodifikovan
živi jezik u Crnoj Gori - kaže Čirgić. Prema njegovim rečima, pitanje pravopisa
je „nabudženo“ bez potrebe. U suštini, naglašava on, ozakonjeno je jekavsko
jotovanje koje je u svakodnevnoj upotrebi. To je crnogorsko jezičko nasleđe
koje se nalazi u velikim crnogorskim delima, od Oktoiha do „Primjera čojstva i
junaštva“. Čirgić je u svojoj radnoj verziji pravopisa predložio, a autori
zvaničnog prihvatili, dva nova slova u crnogorskom jeziku.
- Malo je reći da mi je drago što su kodifikovana 32 slova, kako je predložila
i većina članova Saveta za standardizaciju. Ta odluka je usklađena sa naučnom
istinom o crnogorskom jeziku i obimnom građom koju su prikupili slavisti od
Vuka Karadžića, Danila Vušovića, Gojka Ružičića, Mitra Pešikana, Draga Ćupića i
drugih... Ta građa pokazuje da je crnogorski fonološki sistem sastavljen od 32
člana, pa bi izostavljanje nekog od njih značilo negiranje postojanja jezika -
kaže Čirgić. Prema njegovom mišljenju, postojanje dubleta (đed - djed, đevojka
- djevojka, tjerati - ćerati) treba da bude samo prelazno rešenje do donošenja
novog pravopisa, koji će kodifikovati samo autohtone oblike. On veruje da će
jotovani oblici imati primat u svakodnevnoj upotrebi i da će istisnuti one
druge. Razvojem crnogorskog jezika, naglašava on, nejotovani oblici su odbačeni
u korist jotovanih, da bi primenom SH pravopisa donekle bili povraćeni.
- Crna Gora je unela crnogorski jezik u svoj Ustav, i ne bi bilo moralno da
prepiše srpski pravopis - kaže Čirgić i naglašava da „bez dobre jezičke
politike vlada anarhija i nema dobre primene jezičkih pravila“.
V. RADOJEVIĆ
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=150912&title_add=Cirkus%20od%20crnopisa&kword_add=crnogorski%20jezik%2C%20crnogorski%20pravopis
