Ručni bacač sa potpisom OVK
Piše: J.D.Ljutić
Teroristički napad iz ručnog bacača na patrolu Žandarmerije u selu Lučane,
udaljenom pet kilometara od Bujanovca, gde su od eksplozije granate gelerima
ranjeni policajci Nenad Nikolić i Miloš Carović, iznova se otvorilo pitanje
bezbednosti na jugu Centralne Srbije, odnosno u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
I dok je, pomenuti događaj, za neke srpske političare bio “iznenađujući”, Ivica
Dačić, ministar policije, ocenio je napad na Žandarmeriju kao nešto “vrlo
ozbiljno”, čime će se nadležni suprotaviti.
“Napad na policajce je napad na državu Srbiju i njen teritorijalni integritet.
Reč je o terorističkom aktu, iz zasede, izvedenu ručnim bacačem, koji su
najverovatnije, počinili ostaci terorističkih grupa iz tog područja ili onih
koje se na tu teritoriju, prebacuju sa Kosova”, objašnjava Dačić. “MUP će o
ovoj pojavi obavestiti Euleks i u koordinaciji s državom, nastaviti da održava
javni red i mir, osigura bezbednost svim građanima i odlučno reaguje na svaku
pretnju našem teritorijalnom integritetu ili napadu na pripadnike policije”.
Direktor policije Milorad veljović, takođe tvrdi da je, u Kopnenoj zoni
bezbednosti, od momenta kada se dogodio incident, “pojačana bezbednost i da
policija u potpunosti kontroliše situaciju”, te da su pripadnici MUP, ukoliko
dođe do sličnih provokacija, “reagovati u skladu sa zakonom i ovlašćenjima”.
Vojni analitičar Milovan Drecun, za napad na Žandarmeriju kod Bujanovca, kaže
da je samo “jedan od mnogih” koje albanski ekstremisti i teroristi sprovode u
“kontinuitetu”.
- Cilj takvih aktivnosti je radikalizacija albanskog stanovništva na jugu
Centralne Srbije i skretanje pažnje Međunarodne zajednice na taj deo naše
zemlje – kaže za “Reviju 92” Drecun. - Svim njihovim aktivnostima rukovodi
Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, koji usmerava delovanje
ekstremističke grupacije Albanaca na jugu Centralne Srbije.
Haradinaj je, posle hapšenja takozvane “Gnjilanske grupe”, koja je javnosti
poznata po surovim zločinima i protiv koje je nedavno podignuta i optužnica
Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, održao nekoliko sastanaka sa pojedinim
uticajnim Albancima koji žive na jugu Centralne Srbije.
Prema tvrdnjama našeg sagovornika, Haradinajev plan je da se, u zavisnosti od
razvoja događaja, pokrene pitanje otcepljenja takozvane Preševske doline, te je
podelio “zadatke” određenim pripadnicima rasformirane terorističke organizacije
OVPMB.
- Najbliži Haradinajev saradnik na Kosovu, koji deluje i na jugu srbije je
Aljbin Kurti, lider Pokreta samoopredeljenja, koji je povezan sa terorističkim
organizacijama Albanske nacionalne armije, preko koje se obaveštava i tajna
služba Republike Albanije ŠIŠ – tvdri Milovan Drecun.
- Upravo Kurti je, sredinom januara, organizovao sastanak u jednom hotelu u
Prištini, radi koordinisanja albanskih ekstremista na jugu Centralne Srbije, na
kojem je prisutne informisao da on rukovodi aktivnostima čak 15 albanskih
terorista, koji svakodnevno, patroliraju uz administrativnu liniju Kosova sa
Srbijom i prikupljaju podatke o kretanjima policije i Vojske Srbije. Na tom
sastanku je, između ostalog, razgovarano i o mogućim kidnapovanjima pripadnika
Žandarmerije i napadima na srpsku policiju.
Naš sagovornik još dodaj da i pojedini bivši komandanti ANE takođe deluju na
jugu Centralne Srbije. On ukazuje i na zvanični dokument KFOR-a, u kome se
navodi da teroristi imaju čak posebno pripremljenu “diviziju” za to područje.
Drecun još ističe da je u tom delu Srbije, takođe, prisutno i delovanje
ekstremista koji pripadaju vehabističko - islamističkoj mreži.
- Poznata kao Jedinica Abu Bekir Fidika, čiji je vođa Ekrem Avdiju, a sedište u
južnom delu Kosovske Mitrovice, odnosno Gnjilanu, deluje i na jugu Centralne
Srbije, što je takođe, opasnost za bezbednost – kaže Drecun.
Nekadašnji prvi čovek Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju, kao i jug
Centralne Srbije, Nebojša Čović, za “Reviju 92” kaže da ne treba da nas čude
ovakvi incidenti, s obzirom da, gotovo svake godine, na tom području, bude
pronađeno ili neko veliko skladište sakrivenog oružja i municije, uhapšen
pojedinac ili grupa terorista, presečen naki od kanala šverca oružja, droge,
ljudi...
- Albanski teroristi ili ekstremisti nikada nisu ništa radili slučajno.
Tako je i ovog puta. Možda im je odgovarao trenutak da, kada KFOR napušta
Kosmet, da administrativnu liniju između Kosova i juga Srbije, koja je sada još
“poroznija”, učine sigurnijom za prolazak i šverc oružja, droge ili ilegalan
prelazak svojih ekstremističkih grupa – navodi Čović. - Možda su želeli da
skrenu pažnju domaće i međunarodne javnosti na sebe, u čemu su i uspeli ili da
ovim gestom pokažu da multnietnički koncept uopšte ne postoji na tom području.
Tu su, naravno, kao mogući razlozi i najavljeni dolazak Solane i Oli Rena u
Srbiju, a poznato je da su ekstremisti i ranijih godina, prilikom sličnih
događaja, izvodili terorističke napade.
I Čović, poput Drecuna, tvrdi da sva logistika, kao i novac, odnosno oružje i
ljudstvo, “stiže” na jug Srbije sa Kosova.
- Interesantno je da se, posle ovakvih incidenata, albanski političari, nekako
uvek čude otud je to moguće, ne znaju poreklo oružja i slično. Ima i puno
regionalnih glasogovornika koji svakog dana pričaju šta Srbija treba da radi, a
s druge strane, albanski političari i vođe, razmišljaju samo o jednom, kako i
od juga Centralne Srbije treba stvoriti “Kosoviziju”.
Naš sagovornik dodaje da, možda, albanskim ekstremistima smeta i otvaranje
jedan deo koridora 10, koji ide uz Preševo.
- Možda su ljuti novom otkupnom cenom zemljišta kroz koji je prošao koridor, pa
frustrirani zbog toga, odlučili da se osvete tako što su pucali na srpsku
žandarmeriju – napominje Čović. - U svakom slučaju, uspeli su da privuku pažnju
javnosti. Ipak, najvažnije je da nadležne bezbednosne institucije u Srbiji,
ostanu hladne glave. Ali, treba da budu i spremne na moguće izazove.
Ekstremističke grupe, za sada, nemaju potrebe za velikim događajima i napadima,
ali su uvek spremni da naprave grupne svinjarije, poput podmetanja bombi,
pucanja i drugih vrsta napada, gde se gube nevini životi ljudi, Srba, kojima je
na tom teritorijalnom području najgore, jer moraju da gledaju kako da ostanu
živi.
Zoran Dragišić, analitičar i profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost,
takođe ističe da napad na Žandarmeriju u Bujanovcu, “nije slučajan”.
- Napad je usmeren na destabilizaciju Srbije i takvi incidenti se, na žalost,
mogu ponovo očekivati – tvrdi Dragišić. - To se uvek događa kad se i politički
nešto dogodi i smatram da je incident u selu kod Bujanovca, vezan za stavljanje
Srbije na belu šengen listu. Odnosno, sve izraženiju želju Albanaca do dobiju
srpski pasoš, bez obzira na nezavisnost Kosova, kao i da stvari vrate korak
unazad i destabilizuju Srbiju.
Sličnog je mišljenja i dr Darko Trifunović, član Ekspertskog tima za borbu
protiv terorizma za područje Balkana.
- Šiptarski teroristi uvek znaju šta i kako rade – kaže Trifunović. - Znali su
da se većina policijskih snaga, poslednjih dana, zbog Univerzijade u Beogradu,
upravo nalazi u prestonici. Iskoristili su momenat i napali, u želji da
obesmisle sve što se ovih dana događa u Srbiji, počev od sportskog takmičenja
do bele šengen liste.
Trifunović kaže da je realno očekivati da se šiptarski ekstremisti tu neće i
zaustaviti.
- Imaju podršku, kao i oružje i novac sa Kosova. Tu je, između ostalog, i
podrška njihovih istomišljenika i saradnika i iz Sandžaka. Nikako im se ne
dopada i borba države protiv kriminala i terorizma, podizanje optužnice protiv
“gnjilanske grupe” ili presuda novopazarskim vehabijama – primećuje Trifunović.
Bivši direktor VBA, penzionisani general Momir Stojanović, tvrdi da, iako je
uhapšena velika grupa gnjilanskih ekstremista i presuđeno grupi vehabija, to
ipak, nije dovoljno da bi se izbegli budući zločini.
- Akcija nije dovedena do kraja, jer se vođe ovih grupa, i dalje kriju na
području Kosova, odnosno Gnjilana – kaže general Stojanović. - Situacija
bezbednosti na jugu Centralne Srbije je vrlo ozbiljna i nije uopšte onoliko
bezbedno, kako se to predstavlja u javnosti. Mnogo smo se svi uljuljkali i ne
vidimo da se terorizam preliva sa Kosova na jug Srbije. I dok se naše nadležne
institucije bave hapšenjem sitnih kriminalaca po Beogradu ili Ratkom Mladićem,
dotle Šiptari napadaju. Moramo se štititi.
TADIĆ
Odlučan odgovor
Predsednik Srbije Boris Tadić, posle posete Kopnenoj zoni bezbednosti, ocenio
je da je napad na žandarme kod Lučana “Čist teroristički akt” i da treba
sačekati rezultate istrage kako bi se utvrdilo ko je odgovoran. On je istakao
da će država “ozbiljno tretirati svaki napad na pripadnike snaga bezbednosti” i
neće reagovati prekomernom upotrebom sile.
HALIMI
Zaprepašćen nasiljem
Riza Halimi, narodni poslanik i lider Partije za demokratsko delovanje iz
Preševa, osudio je napad na pripadnike Žandarmerije, istakavši da on “nema
saznanja” da su na tom području bilo kakve ilegalne, odnosno terorističke grupe.
“Posebno zaprepašćuje činjenica da se takve stvari dešavaju uprkos
militarizaciji tog područja”, objašnjava Halimi.” Istina je da na jugu postoji
određeno političko nezadovoljstvo Albanaca zbog nerešenih ekonomskih i drugih
problema i zahteva koje su njihovi predstavnici ispostavili Vladi Srbije”.
STATISTIKA
Od rafala do bombi
Od juna 1999. do leta naredne godine, teroristi su u Kopnenoj zoni bezbednosti,
izveli 1160 napada, od čega 967 na policiju. Ubijeno je 18, a ranjen 61
policajac. Slični napadi nastavljeni su i kasnije, a poslednji akt terorista,
pre ovog u selu Lučane, izveden je pre više od godine, kada je ispod “marice”
koja je bila parkirana u dvorištu policijske stanice u Bujanovcu, eksplodirala
bomba. Srećom, niko nije povređen.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=87&articleId=374
