VESTI iz Frankfurta, obj. 26.juli 2009.
ISTORIČAR U DIPLOMATIJI - Dr Dušan BATAKOVIĆ AMBASADOR U PARIZU
SARKOZI NAVIJA ZA SRBIJU
. Donedavno mlaki međudržavni odnosi osnaženi su zahvaljujući francuskom
predsedniku koji se založio za naš ulazak u EU
Preporuka za ukidanje viza Srbiji za zemlje Evropske unije strateški je
važna odluka jer je reč o eliminisanju poslednje sankcije prema građanima
Srbije, a onaj ko je čekao u redovima za vize poslednjih 20 godina, taj
dobro zna kakva je to bila diskriminacija, ocenio je za "Vesti" dr Dušan T.
Bataković, ambasador Srbije u Parizu, sa kojim smo razgovarali o bezviznom
režimu, aktuelnim odnosima Srbije i Francuske, ali i o predmetima pred
Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a tiču se samoproglašene nezavisnosti
Kosova i Metohije i srpske kontratužbe na tužbu Hrvatske koja tereti Srbiju
za ratne zločine.
. Postoji li opasnost da beli šengen na jesen ipak ne bude izglasan i da se,
recimo, pobuni Holandija protiv Srbije, a Grčka protiv Makedonije?
- Mislim da ne treba dramatizovati mogući otpor, odluka je već doneta,
politička volja postoji, potrebno je samo da se do tančina ispune predviđeni
tehnički uslovi.
. Koliko tu Francuska može da nam pomogne?
- Francuska je već znatno pomogla Srbiji u Briselu. Kao jedna od vodećih
država Evropske unije, bez njene saglasnosti i uticaja takva odluka nije
mogla biti doneta. Pomogli su i francuski predstavnici u Briselu, pre svih
Pjer Mirel, direktor Direktorata za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji,
zatim evropski komesar Žak Baro, zadužen za pitanja pravde... Bez snažnog i
pozitivnog signala iz Pariza, oni, razumljivo, ne bi mogli tako aktivno da
lobiraju za Srbiju.
Obnovljen stari savez
- Od velikog moralnog značaja, što kod nas nije dovoljno primećeno, bilo je
i svečano postavljanje spomen-ploče u Domu Invalida, posvećene
francusko-srpskom prijateljstvu i saradnji u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Posle više neuspešnih pokušaja smo se dogovorili da na spomen-ploči bude
odata počast Srbiji, herojskom savezniku Francuske i srpskim borcima, palim
sa Francuzima u borbi protiv nacizma. Time je, rekao bih, obnovljeno sećanje
na naše staro savezništvo, koje je u Francuskoj dosta izbledelo. Tu vrstu
uzbuđenja, suza i sreće naših ljudi koji su prisustvovali ovom svečanom činu
teško je zaboraviti.
. A da li prilikom glasanja u EU za ukidanje viza Srbiji Francuska može da
se predomisli imajući u vidu naklonost ministra spoljnih poslova Bernara
Kušnera, prvog šef Unmika, prema kosovskim Albancima?
- U Francuskoj, vredi podsetiti, još važi predsednički sistem, uspostavljen
1958, kada je proglašena peta Republika. Od De Gola do danas, spoljnom
politikom upravlja predsednik države, znači Nikola Sarkozi, i on donosi sve
važne odluke, koje posle sprovodi Minstarstvo spoljnih poslova. Naravno da i
sam ministar ima značajna ovlašćenja, ali poslednju reč ima predsednik.
Tokom posete našeg predsednika Borisa Tadića Francuskoj, krajem maja,
Sarkozi je sve prisutne iznenadio snažnom podrškom Srbiji, njenim evropskim
težnjama i naporima da na Balkanu postane centar stabilnosti i stožer nove
regionalne saradnje.
. Kakvi su danas odnosi Francuske i Srbije?
- Kad sam preuzeo dužnost u Parizu, krajem marta ove godine, naši odnosi sa
Francuskom bili na prilično niskomnivou. U međuvremenu, krajem maja,
organizovali smo posetu predsednika Tadića, koji ovde uživa veliki ugled.
Zahvaljujući dobroj pripremi, poseta je bila veoma uspešna, svakako najbolja
u našim odnosima sa Francuskom posle 1990. U saradnji sa grupom
prijateljstva Francuska-Srbija u francuskoj Narodnoj skupštini, Srbija je
bila počasni gost na Rolan Garosu, a predsednik Tadić je svojim prisustvom
uveličao taj događaj. Potom smo imali izuzetno važan sastanak sa
predsednikom Sarkozijem u Jelisejskoj palati.
. Šta je tada dogovoreno?
- Strateško partnerstvo između Francuske i Srbije, podrška Pariza našim
evropskim integracijama, jačanje kulturne, naučne i privredne saradnje. Tom
prilikom dogovoreno je i otvaranje francusko-srpskog liceja u Beogradu, u
najkraćem mogućem roku.
. U čemu se Srbija ne slaže sa Parizom?
- Tačka neslaganja ostaje Kosovo, ali je iskazano razumevanje za našu
poziciju i naša očekivanja da se, u slučaju pozitivne ocene Međunarodnog
suda pravde, obnove pregovori o statusu naše južne pokrajine. Osim u
predsedničkoj palati, značajno razumevanje za pozicije Srbije bilo je
vidljivo i u francuskoj skupštini, gde tek treba obnavljati veze pokidane
poslednjih decenija. Uz još nekoliko radnih poseta Parizu predsednika naše
skupštine, a potom i više ministara, uspeli smo da, za nekoliko meseci,
ojačamo i imidž i političku poziciju Srbije u Francuskoj. Pariz ostaje
otvoren da Beogradu bude sponzor za ulazak u EU. Nije se ni moglo više za
samo nekoliko meseci.
. Kakav je vaš utisak o srpskoj dijaspori u Francuskoj?
- Srpska dijspora je veoma raznolika, snažna i dobro organizovana. Uverio
sam se u to. Na danima srpske dijaspore oduševili su nas mladi srpski
muzičari, koji ovde studiraju klasičnu muziku. U našoj crkvi deca uče,
pevaju i recituju na srpskom jeziku. U Parizu živi znatan broj naših velikih
slikara i njihov doprinos nije bio dovoljno istaknut, što treba popraviti.
Znatno bolje mogao bi da radi naš kulturni centar u Parizu koji je, za sada,
jedini u svetu. Ima mnogo mladih, obrazovanih Srba, koji se uspinju na
društvenoj lestvici Francuske i tu smo da im, kao i svim drugim građanima,
da pružimo veću podršku.
Vitez reda Feliks
. Dr Dušan T. Bataković, rođen u Beogradu 1957, poznati je istoričar i
diplomata. Doktor istorijskih nauka sa Sorbone, autor je brojnih knjiga o
kosovskim, srpskim i jugoslovenskim temama, od kojih je nekoliko na
francuskom i engleskom jeziku. NJegova poslednja knjiga na francuskom
"Kosovo - sukob bez kraja" (2008) ima značajan uspeh kod francuske publike.
. Predavač na Beogradskom univerzitetu i direktor Balkanološkog instituta u
Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Bataković je bio predsednik Veća za
demokratske promene, a već je u trećem ambasadorskom mandatu, nosilac je
najvišeg grčkog ordena (vitez reda Feliks).
. Bataković je bio savetnik predsednika Srbije i po pitanju statusa Kosmeta
istaknuti član našeg pregovaračkog tima u Beču.
. Vlada Srbije imenovala ga je za šefa pravnog tima Srbije pri Međunarodnom
sudu pravde u Hagu, za slučajeve KiM i Hrvatske.
. Udovac je, otac dvoje dece.
. Budući da ste šef državnog tima Srbije za slučaj samoproglašene
nezavisnosti Prištine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, dokle je stigao
proces?
- U pitanju je veoma važan i delikatan proces, od koga će dosta zavisiti
naša pozicija u odnosu na pitanje Kosova. Sigurno je da Srbija neće odustati
od legitimne zaštite svoje teritorije, svojih interesa i svih građana koji
Srbiju vide kao svoju državu. Naši argumenti predati Hagu već su izazvali
pozitivne reakcije, a dodatni komentari na predstavke drugih već su predati.
Imamo odličan tim pravnika, domaćih i stranih stručnjaka, koji odlično
obavlja glavninu poslova. Činjenica je, međutim, da pitanje Kosova ima i
snažnu političku dimenziju. Stoga očekujem da će, na javnoj raspravi u Hagu
krajem ove godine, biti mesta i za razmenu političkih argumenata.
. Pošto ste i na čelu državnog tima za kontratužbu protiv Hrvatske pred
istim sudom, u kojoj je fazi i kako se odvija taj proces?
- Sve ide očekivanom dinamikom i tu ćemo uskoro nastaviti da pripremamo
materijal i u datom okviru podnesemo našu kontratužbu. Na tome se intenzivno
radi. U rad tima ponovo su uključeni naši i najbolji međunarodni stručnjaci.
Za nekoliko meseci imaćete više informacija.
. Kako biste ocenili vaše ambasadorske dužnosti u Grčkoj i Kanadi?
- Svaki mandat je novi izazov. U Grčkoj sam najviše radio na ekonomskim
vezama i u mom mandatu uloženo je više od milijardu evra u srpsku privredu,
a potpisan je i Helenik plan o grčkoj donaciji za preševski deo autoputa
kroz Srbiju, koji se tek sada ostvaruje. U Kanadi sam zatekao moćnu i veliku
srpsku dijasporu, koja mi je veoma pomogla u borbi za Kosovo uoči februara
2008, kao i za imidž Srbije u do tada za nas potpuno zatvorenim kanadskim
medijima. Pitanje Kosova postalo je, posredstvom desetina mojih javnih
nastupa, TV, radijskih i novinskih intervjua, važno političko pitanje.
. Da li je Francuska veći izazov?
Mandat u Francuskoj svakako je najveći izazov, jer je ona članica Saveta
bezbednosti, vojna sila, motorna snaga EU sa Nemačkom. Vratiti Srbiju na
kulturnu i političku mapu Francuske u jednom novom svetlu i sa ojačanim
ekonomskim i kulturnim vezama jeste cilj kojem ću uporno težiti.
Radmila LONČAR
<<image001.jpg>>
