Доларска
<http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html>
алхемија и казино економија
Јован Б. Душанић
петак, 24. јул 2009.
„Нико се не може надати да ће разумети економске појаве неке епохе, укључујући
и садашњу, ко адекватно не влада историјским чињеницама и адекватном дозом
историјског смисла или онога што можемо назвати историјским искуством.“
Ј. А. Шумпетер, Историја економске анализе
Да би се нашли адекватни одговори на изазове са којима се свет суочио на
почетку 21. столећа, а који су везани са актуелну глобалну економску кризу,
неопходно је разумевање суштине и основних узрока који су до тога довели како
би се могле предузети адекватне мере за њено елиминисање. У супротном, криза ће
се вратити, вероватно са још разорнијим последицама. Актуелну глобалну
економску кризу многи пореде са кризом из тридесетих година прошлог века,
тврдећи да је садашња криза само савремена верзија кризе од пре скоро једног
столећа.
Последице кризе из тридесетих година прошлог века биле су катастрофалне. Дошло
је до огромног пада БДП-а, незапосленост је достигла невероватне размере,
депресија је трајала све до Другог светског рата, берзански индекси су се веома
споро опорављали и максимални ниво из 1929. године био је достигнут након више
од четврт столећа – на самом крају 1954. године. Она је распршила илузију
либералног капитализма о функционисању „невидљиве руке“ тржишта.[1]
<http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html#_ftn1>
Доларска алхемија
Нажалост, велика већина аутора како у Србији, тако и у свету актуелну кризу
третира као последицу законитих колебања привредних циклуса (такозвани
Кондратјеви циклуси)[2]
<http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html#_ftn2>
који су својствени капитализму „као што су земљотреси својствени геологији
Земље“, односно „као прехлада или грип у организму“, а да се основни узроци
мењају од једне до друге кризе. Тако се и актуелна светска криза третира као
последица слома тржишта стамбених кредита у САД који је изазван дерегулацијом
финансијских тржишта и банкарског система.
Сматрам да се овде не ради о конјуктурној него системској кризи, односно не
присуствујемо само једном у низу законитих привредних циклуса који ће проћи без
неких већих последица као „прехлада или грип у организму“, него да је овде реч
о много озбиљнијој системској кризи, која означава почетак завршнице једног
историјски значајног хегемонистичког циклуса САД[3]
<http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html#_ftn3>
који је свој успон започео у другој половини 19. века, а врхунац достигао са
завршетком два светска рата у 20. столећу (који нису вођени на територији САД и
у којима су њени конкуренти доживели огромна ратна разарања). Из Другог
светског рата САД су изашле као хегемонистичка сила на војном, политичком и
економском пољу и биле у стању да одлучујуће утичу на креирање светског
устројства према сопственим интересима.
Такву хегемонистичку позицију САД су одмах употребиле за изградњу послератне
архитектуре новог економског поретка (који ће одговарати њеним хегемонистичким
интересима), а у чије темеље је уграђена „конструкциона“ грешка чије последице
су данас очигледне. Други светски рат је још трајао, а под доминантним утицајем
САД створени су темељи послератног уређења међународних економских односа. На
конференцији у америчком месту Бретон Вудсу (BrettonWoods) 1944. године донета
је одлука о оснивању Међународног монетарног фонда (ММФ) и Међународне банке за
обнову и развој (садашње Светске банке). Америчка национална новчана јединица –
долар постао је светски новац. Квоте земаља чланица ММФ-а исказиване су у
доларима и уплаћиване у доларима или злату. У исто време паритети националних
валута исказивани су у злату или доларима.[4]
<http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html#_ftn4>
Америчка централна банка, односно Систем федералних резерви
(FederalReserveSystem),[5]
<http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html#_ftn5>
гарантовала је конвертибилност долара у злато (35 долара за једну унцу – око
31 грама – злата).
Проблем се не би појавио да су САД емитовале долар у обиму за које су имали
покриће у злату. Али они нису могли да одоле искушењу да (зло)употребе
могућност која им се пружила, те да увоз реалних ресурса (материјалних добара)
из других земаља покривају доларима емитованим без адекватног покрића. Када
француски председник Де Гол покушава, крајем шездесетих година прошлог века, да
француске државне резерве из долара конвертује у злато, испоставља се да је
само око 5 одсто емитованих долара покривено златним резервама. Убрзо након
тога САД (1971. године) једнострано укидају конвертибилност долара за злато.
Папир је заменио злато, односно долар одштампан на папиру (без реалног покрића)
и даље је опстао као светски новац, јер су то САД, због своје економске,
политичке и војне моћи, могле да наметну осталима.
Тако смо дошли у ситуацију у којој се чинило да су САД напокон успеле да
пронађу чаробну формулу за вишевековне безуспешне покушаје алхемичара да створе
богатство из ничега. Американци су сада могли једноставним „штампањем“ долара
да долазе до огромних реалних материјалних добара из целога света.
Непосредно после Другог светског рата САД су ову могућност користиле у мањој
мери, али како „апетит долази у току јела“, није се могло одолети искушењу да
се остварују огромни профити „из ничега“. Да би повећавани апетити могли бити
задовољени, САД су (користећи своју политичку, војну и економску силу)
предузимале активне мере како би шириле зону коришћења америчког долара, било
(1) преко нових територије или (2) преко нових актива трговања. Такво ширење
јесте и један од главних разлога процеса који називамо глобализација.
NASTAVAK TEKSTA:
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html
