Реаговање др. Момчила Вуксановића, предсједника Српског националног савјета поводом изјаве „СТАВА“ Радојице Живковића, посланика Нове српске демократије, објављене у дневној новини ,,Дан'', 26. јула 2009. године, са насловом ,,Коме је потребна афирмативна акција?''
Подгорица, понедјељак, 27. јул 2009. године Ставови које је у свом ауторском тексту саопштио посланик Радојица Живковић изненадили би сваког посматрача политичких прилика у Црној Гори, пар мјесеци прије последњих парламентарних избора. Међутим, иза нас је процес разбијања Српске листе, гашење Српске народне странке и стварања нове странке која нема никакве политичке и идеолошке сличности са оним што нас је све заједно 2006. године окупило у СЛ-у. Посланик Живковић зна, али намјерно не саопштава, да политичке партије нијесу и не могу бити аутонтични заступници националних интереса и да то искључиво припада националним савјетима. Умјесто да процесуира иницијативу Српског националног савјета у Скупштини Црне Горе, чијим би се изгласавањем вратила конститутивност српском народу, Нова српска демократија по ко зна који пут инсинуира да се Српски национални савјет задовољава са мањинским статусом Срба у Црној Гори и почиње да анализира реализацију, односно остварени ниво принципа афирмативне акције када су у питању Бошњаци, Муслимани, Хрвати и Албанци у Црној Гори. Чудно, можда само за неупућене. Нова српска демократија у потпуности похваљује и велича резултате ДПС-а према припадницима ових мањинских народа, заборављујући да каже шта се у овом тренутку дешава са Србима. Још чекамо одговор Нове српске демократије и других политичких партија у Парламенту, које гласа српски народ, на писмо Српског националног савјета да се у Скупштини покуша остварити оно право за Србе које су национални Црногорци већ обезбиједили за себе гласајући за Устав који је Србе у Црној Гори учинио грађанима другога реда? Каква год била политичка логика руководства Нове српске демократије, Српски национални савјет неће имати времена за чекање и наставиће бескомпромисну борбу за остварење српских националних интереса, у мјери у којој је то могуће у овом тренутку. Онако како то раде опозиционе партије у Парламенту српско питање никада се неће ни поставити, а камо ли ријешити у Црној Гори. Нажалост, то није нереалан епилог онога што очекује Црну Гору у времену пред нама. Српски национални савјет тражиће, без обзира на опструкцију дијела режимске опозиције, прилагођавање изборног законодавства новом Уставу Црне Горе, што дефинитивно мора бити испоштовано. На тај начин, Срби ће добити прилику да буду аутентично репрезентовани, не само на државном нивоу, него и на нивоу јединица локалне самоуправе. Томе не може бити сметња ни непринципијелно савезништво на релацији власт – опозиција, а понајмање тврдња Радојице Живковића да је Црна Гора грађанска држава у којој су сви грађани срећни, загрљени и равноправни.
