Preuzeto: Blic Novac <http://www.blic.rs/ufokusu.php?kat=10&id=104173> Autor: Marina Kovačević Najviši funkcioneri Svetske banke u poslednje vreme izlaze sa ocenama da kriza nije blizu kraja i da će oporavak biti dug. Gde je tu Srbija i šta ona sama mora da uradi da bi iz krize izašla što pre, bile su glavne teme našeg razgovora sa Indermitom Gilom, glavnim ekonomistom SB za Evropu i Centralnu Aziju. Pred Srbijom je veliko iskušenje i još veći zadatak. On ne deluje kao nešto što je nepoznato, reč je o tome da se potrošnja uskladi sa mogućnostima. Ali ukoliko se to ne uradi, posledice zaista mogu biti kobne – duga recesija bez oporavka, kaže u razgovoru za “Novac” Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju. Kakvo je vaše viđenje problema sa kojima se od početka svetske krize susreću Srbija i njoj slične zemlje? - Mnoge zemlje Istočne Evrope u krizu su ušle jako ugrožene, u smislu fiskalne, finansijske i socijalne politike. Videli smo da se kriza prenosi na Zapadni Balkan kroz trgovinu, tržište kapitala i povezanosti tržišta radne snage. Koliko su i kojim intenzitetom pojedine zemlje Istočne Evrope pogođene zavisilo je od njihove integrisanosti u evropsko i svetsko tržište, kao i od snage, odnosno slabosti njihovih politika. Sada se postavlja pitanje šta možemo da očekujemo u sledećih godinu ili dve. Prvo, po mom mišljenju, kriza će biti dublja i duža nego što su mnogi mogli da pretpostave. Iskustva iz prethodnih kriza ukazuju na znatan pad priliva kapitala četiri-pet godina nakon početka krize. Zemlje Istočne Evrope, dakle, mogu da očekuju manji priliv stranog kapitala u sledećih nekoliko godina. Ovo znači da su promene u fiskalnoj i individualnoj potrošnji do kojih je u ovim zemljama u proteklih godinu dana došlo znatno manje nego što bi trebalo da budu; one odgovaraju manjem i kraćem smanjenju priliva kapitala od onog do koga dolazi. Kakva je u tom kontekstu politika Svetske banke, kako će to uticati na Srbiju? - Svetska banka je tri puta povećala iznos kredita namenjenim zemljama sa srednjim prihodima kako bi im pomogla u situaciji kada su krediti teško dostupni. Ovo povećano kreditiranje ima različite namene, ali na vrhu liste prioriteta su jačanje socijalno bezbednosnih mreža, zaštita ključnih zdravstvenih i obrazovnih programa za siromašne i ugrožene, podrška malim i srednjim preduzećima, nastavak investiranja u gradnju i održavanje ključnih infrastrukturnih projekata. Srbija se kvalifikuje za ovu vrstu pomoći. Kako biste ocenili mere protiv krize koje je preduzela Srbija? - Vlada Srbije radi dosta unutar fiskalnih i finansijskih okvira u kojima se nalazi. Trenutno je u toku veliko fiskalno prilagođavanje, sa javnom potrošnjom za oko milijardu evra manjom od one koja je planirana za ovu godinu. U isto vreme Vlada pokušava da zaštiti potrošnju siromašnih slojeva, u isto vreme održavajući razumne nivoe potrošnje na projektima infrastrukture koji su i važni za stvaranje novih radnih mesta, kao i prosperiteta i integracije sutra. Vlada Srbije je dobro uradila što nije usvojila neke mere protekcionizma; čak je i inicirala pregovore i zaključila nekoliko ugovora o slobodnoj trgovini, čime je obezbedila veća tržišta za izvoznike iz Srbije. Srbija se dogovorila i o novom programu sa MMF-om vrednim tri milijarde evra, a sa svim većim bankama potpisala program stabilizacije finansijskog sektora što obezbeđuje njihovu stabilnost i uliva poverenje klijentima. Ovo su značajna dostignuća. Ali kada je reč o dugoročnoj politici i sistemskim promenama, kakve biste tu poteze preporučili? - Ono što većina zemalja treba da uradi odnosi se na tri oblasti: finansijsku, fiskalnu i socijalnu. Što se finansija tiče, većina zemalja mora da ojača bankarski sektor kako bi se povećala štednja, s jedne, i kvalitet njenog korišćenja, s druge strane. Kao drugo, kada govorimo o fiskalnoj politici, mnoge od ovih zemalja imaju velike državne programe. Kako je sve teže doći do kredita, one su primorane da srede svoju fiskalnu kuću. Što se tiče trećeg, socijalnog dela, mnoge zemlje u regionu troše dosta na “socijalnu zaštitu”. Međutim, veći deo tih para ide na nešto što mi zovemo osiguranje, a što su u stvari penzije, a ne na ono što mi zovemo socijalna mreža bezbednosti, a što bi bilo neophodno u ovom vremenu. Sistem socijalne zaštite mora da se uskladi sa potrebama srednje razvijenih tržišnih ekonomija. Ali, morate biti svesni da i ako se sve gorenavedeno uradi, ekonomski oporavak i dalje neće biti u obliku slova V – dakle brzog oporavka – već u obliku slova U, što znači oporavak koji će trajati dve-tri godine. Sa druge strane, ukoliko se ne urade gore navedene stvari, onda se može očekivati ekonomski profil u obliku slova L, što bi značilo jako dugu recesiju, bez oporavka. Šta to konkretnije znači, na kakve promene ta politika treba da bude usmerena? - Umesto da se rast zasniva na dobijanju relativno jeftinih i pristupačnih eksternih izvora finansija, Srbija kao i mnoge druge CEE zemlje bi trebalo da baziraju strategije rasta na povećanju domaće štednje, povećanju produktivnosti i poboljšanju konkurentnosti svojih ekonomija. Ovo bi značilo i smanjen i efikasniji vladin sektor, uključujući privatizaciju preostalih državno-društvenih interesa u ekonomiji, zatim stvaranje uslova za ulazak novih biznisa na tržište i, na srednji rok, stvaranje institucionalnih okvira koji podržava mala i srednja preduzeća, kao i podršku inovacijama. Nerealne ružičaste prognoze Pretpostavka da će ovo biti kratka kriza je vodila ka nerealno ružičastim projekcijama širom sveta. Problem pravljenja projekcija je jako ozbiljan, naročito u Evropi i Centralnoj Aziji u regionima sa većinom bivših komunističkih zemalja. Pre godinu dana, u aprilu 2008, predviđalo se da će globalna ekonomija ove godine da poraste četiri odsto, da će ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CEE) porasti za pet odsto, a ekonomije bivšeg SSSR-a (CIS) sedam odsto. Stvari su izgledale optimistično. Međutim, već u novembru 2008. predviđanja su pala: na dva odsto za globalne i CEE ekonomije, tri odsto za CIS. Do januara projekcije su bile: nula rasta za sve regione. U aprilu 2009. prognoze su bile još sumornije: u odnosu na prethodnu godinu minus osam odsto za CEE i minus 12 odsto za CIS. Korisno je ove podatke uporediti sa prethodnim krizama i iskustvima, što smo mi i uradili. Našli smo da je ovakav pad rasta normalan. Ali u ovom slučaju pad može da traje dosta dugo. Za razliku od prethodnih kriza, gde su postojali centri rasta u svetu – obično je to SAD, ali nekada i Evropa – ovog puta, oporavak će trajati duže zbog toga što je pad rasta sada na globalnom nivou. U međuvremenu, finansijske potrebe regiona za 2009. su ogromne – više od 300 milijardi dolara, koristeći pretpostavke o promenama deficita tekućih računa, kapitalnih prihoda u obliku stranih direktnih investicija i kredita. Ovo nije precizna suma, ali okvirno daje uvid u veličinu promena potrebnih u tranzicionim zemljama Evrope i Centralne Azije ukoliko se priliv kapitala ne obnovi ubrzo.
