DANAS: Definitivan bankrot Srbije najdalje 2010 godine? _____
Zaduživanje obveznicama sve veće 09:46 | Izvor: Danas Beograd -- Uprava za trezor je radi pokrivanja budžetskog deficita od februara počela da emituje državne zapise i za pola godine na ime kamate platila 900 miliona dinara. Najveći deo emitovanih državnih zapisa ima rok dospeća od tri meseca, pa su banke koje su u najvećoj meri kupovale državne zapise, ali i drugi kupci državnih hartija od vrednosti za zapise emitovane od početka februara do kraja aprila već podigli kamatu. Ukupno 12 emisija državnih obveznica koje su emitovane u tom periodu, državu su koštale 22,4 milijarde dinara, dok je Trezor pri originalnoj prodaji tih zapisa od investitora dobio 21,5 milijardi dinara. To znači da je za „pozajmicu“ od tri meseca država platila kamatu od 4,17 odsto. Inače, država je do sada prodala zapise u ukupnoj nominalnoj vrednosti od oko 92 milijarde dinara, dok je za njih dobila 86,6 milijardi dinara od investitora. Najveći deo ovog duga odnosi se na tromesečne hartije, a samo mali procenat (blizu 15 milijardi dinara) na papire koje kupci mogu da naplate od države tek posle šest meseci. Iz toga sledi da Vlada mora praktično na svaka tri meseca da nabavi svež novac iz budžeta kako bi vratila sredstva koja je pozajmila upravo da bi popunila rupe u kasi. U slučaju da se ne povećaju prihodi ili ne smanje rashodi, država može doći u situaciju da kontinuirano izdaje nove zapise samo da bi pokrila dugove po starim emisijama, pa se postavlja pitanje održivosti ovakvog finansiranja budžeta. "Naravno da na duži rok to nije održivo", kaže Miladin Kovačević, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi On ističe da je budžetski deficit do juna dostigao iznos od 55 milijardi dinara i zapisi su pomogli da se to pokrije. „Kako se nastavljaju emisije i raste dug i opterećenje kamatama, doći će do izjednačenja prihoda i rashoda po osnovu emisija. To će onda postati svojevrsan piramidalni dug države, što će dalje emitovanje hartija učiniti beskorisnim opterećenjem budžeta“, tvrdi Kovačević. Kovačević smatra da se izdavanjem zapisa još mogu pribaviti određena sredstva za pomoć državnoj kasi, ali ne mnogo, te da izdavanje novih papira sa rokom dospeća od godinu dana, koje za ovaj mesec najavljuje Ministarstvo finansija, neće bitno doprineti dužoj održivosti ovog sistema kao načina za popunu budžeta. Prema njegovom mišljenju, pravljenje duga ne može biti način za dugoročnije pokrivanje deficita pa će, kako kaže, već naredne godine nastupiti kriza duga u Srbiji. "To je zato što u 2010. godini dospevaju reprogramirane obaveze, pa će pritisak spoljnog duga, bilo javnog bilo komercijalnog, biti ogroman, zbog čega će nam biti potrebna pomoć međunarodnih institucija. Naš budžet to neće moći da izdrži", upozorava Kovačević i ističe potrebu za korenitim reformama, koje bi smanjile javne rashode, poput izdvajanja za plate u državnoj administraciji ili za penzije. Zapisi na diskontu Državni zapisi su hartije od vrednosti kojima se Republika Srbija obavezuje da posle isteka perioda od tri ili šest meseci od emisije, odnosno prodaje, njihovom vlasniku isplati nominalni iznos od 10.000 dinara. Moguće je kupiti najmanje 20 zapisa, što je možda jedan od razloga vrlo malog učešća građana u trgovini ovim hartijama, u kojoj dominantnu ulogu imaju banke. Prodaja zapisa se sprovodi putem aukcije na kojoj svi potencijalni kupci nude cenu nižu od nominalne vrednosti hartije. Pobeđuje onaj ko ponudi najvišu cenu. Interesovanje za ove hartije je veoma veliko, pa je u poslednjim mesecima država često uspevala da proda sve ponuđene obveznice, što je potaklo Upravu za trezor da na tržište plasira i zapis sa jednogodišnjim rokom dospeća. Prva aukcija na kojoj će biti ponuđen ovaj novi papir biće održana 26. avgusta, uz ukupnu vrednost emisije od milijardu dinara, što je manje od uobičajenih dve ili tri milijarde za hartije sa kraćim periodom dospeća http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=08&dd=04&nav_id=374752
