Петар ИСКЕНДЕРОВ Великоалбански орао шири крила
теги: <http://rs.fondsk.ru/articlelist.php?tag=албанци> албанци Наизглед скрајнута на неко време у сенку идеја о стварању „Велике Албаније“ на Балкану поново је подсетила на своју актуелност. Декларација, коју су у ноћи на 3. август усвојили албански посланици у парламентима јужних српских општина Бујановац, Медвеђа и Прешево о њиховом уједињењу у јединствену област под називом „Прешевска долина“ и стварању јединствених органа самоуправе означава нову етапу у еволуцији такозваног „албанског националног питања“. Локални албански сепаратисти делују у пуном складу са косовским сценаријем. Њихови даљи кораци ће бити насилно истеривање из региона још преосталог тамо српског и другог неалбанског живља, апели међународним организацијама да гарантују права албанаца, захтеви Београду да започне преговоре о новом статусу области. При том постоје све основе за претпоставку, да ће „суверенизација“ Прешевске долине тећи кудикамо брже него што се то догађало са Косовом. У сваком случају, захтеви руководству Србије да „без одлагања започне преговоре са легитимним политичким представницима албанаца“ и „приступи демилитаризацији региона“ (под којом се подразумева повлачење српских војних и полицијских снага) већ се садрже у горе поменутој декларацији. Ситуација у три албанске општине заоштрила се у јулу због серије напада албанских терориста на представнике српске полиције и мирне грађане. То је принудило српске власти да у регион упути додатне полицијске јединице и предузме друге мере безбедности. У одговор су уследили добро знани на Косову 1990-их година захтеви централним властима Србије да „учине крај ескалацији напетости“ и прекину „антиалбанску кампању у државним средствима масовног информисања“. Демографска слика у јужним српским областима је индикативна: динамика њених промена фрапантно подсећа на косовску. Ако су 1961. године албанци чинили 68 процената становништва општине Прешево, а Срби – 25 процената, године 1991. (у време почетка распада Југославије) удео албанаца приближио се тик до 90 процената (Срба нешто више од 8 процената). До тог времена власти социјалистичке Југославије већ неколико деценија су се активно бориле против измишљеног непријатеља у лику „српског национализма“, стварајући за албанце најповољнији финансијско-економски, социјално-политички и демографски режим. У периоду од 1991. до 2001. године ситуација се стабилизовала – међутим, то се није догодило на рачун повратка Срба (они су и даље наставили да напуштају Прешево), већ на рачун пресељавања многих албанаца у суседно Косово. Још 1992. године албанци Прешевске долине су спровели референдум, на коме су гласали за присаједињење Косову. Први покушај да се оружаним путем постигне зацртани циљ догодио се у периоду 1999-2001. године, када је у региону букнула оружана побуна албанских екстремиста. Побуна је организована и подржана са косовске територије, где је власт уз благонаклоност оуновских и натовских мировних снага прешла у руке бојовника терористичке „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК). Међутим, одлучна дејства српске армије и полиције, уз одсуство жеље светске заједнице да се бави још једним жариштем албанског сепаратизма, помогли су да се на време стабилизује ситуација. Сада су албански сепаратисти Прешева узели у обзир те пређашње грешке. Они су сачекали признање косовске псеудодржаве од стране неколико десетина земаља света и инсистирају на томе, да имају аналогна права. Сем тога, пређашња тактика бојкотовања локалних органа власти замењена је активним истискивањем из тих власти српских посланика и чиновника, у резултату чега се те структуре већ углавном налазе под контролом албанских сепаратиста. Влада Србије уз асистенцију вашингтонских и бриселских „саветника“ поново је на улару екстремиста и не спречава веома опасне процесе. Шта је још вредно пажње: најновије заоштравање ситуације у Прешевској долини подударило се са громким изјавама утицајног америчког конгресмена, републиканца Дена Рорабахера. Конгресмен представничког дома из Калифорније огласио је идеју, која се током последњих година углавном вртела у срединама међународних експерата – о неопходности новог територијалног прекрајања Балкана. Господин Рорабахер је предложио да се три јужне српске општине припоје Косову, а да се као компензација Србији преда Северно Косово са центром у Косовској Митровици. На Косову је настала страшна пометња. Портпарол владе Мемли Краснићи је исхитрено изјавио, како кабинет Хашима Тачија одбацује идеју о подели покрајине. „Ми мислимо да замена територија и промена граница нису варијанта, никада то нити је била, нити ће икада бити“ – изјавио је он. Међутим, индикативно је да по традицији добро информисани и утицајни приштински лист „Коха диторе“ примећује, да идеја Дена Рорабахера „може бити боље прихваћена у Прешевској долини“. А разговори аутора овог прилога са представницима босанских Срба уверавају, да и у босанској Републици Српској са пуном озбиљношћу гледају на идеју нове поделе балканских граница и стварање две крупне моноетничке државе – Србије и Албаније. Са тиме, што се тиче уједињења свих балканских Срба у једну државу, тешко да ће се сложити у светским центрима моћи. У крајњој линји, све дотле док српски народ децидно не искаже своју вољу, поткрепљену снажним политичким лобирањем. А што се тиче спремности албанских активиста да наставе посао стварања „Велике Албаније“ – ту сумње нема. Свеукупни припремни посао они су, за разлику од Срба, већ обавили, лобирајући за независност Косова. Сада се аналогни сценариј практично отворено реализује у јужним српским општинама, а такође у Македонији. Великоалбански орао шири крила над Балканом. ____________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института за славистику РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2361
