frankfurtske VESTI, obj.09.avg.2009.
SRPSKA PAMET BRANIMIR KARIĆ I ČASLAV ILIĆ MEĐU KONSTRUKTORIMA VOZA NOVE
GENERACIJE
KROZ RUSIJU 300 KM NA SAT
. Naši zemljaci, inženjeri nemačkog "Simensa", imali zadatak da novo
prevozno čudo prilagode surovim klimatskim uslovima
Ovih dana u žiži svetske javnosti bila je informacija da je u Rusiji u toku
probna vožnja nove generacije brzih vozova ICE koje proizvodi nemački
"Simens". Reč je o projektu "Velaro RUS" na kome se radilo nekoliko godina a
rezultat je voz koji će se kretati brzinom od 300 km/h. On će spajati Moskvu
i Sankt Peterburg i tu razdaljinu prelaziće za 3,5 sata umesto za sadašnjih
osam. To je prva linija brzog voza u Rusiji od ukupno 30 koliko se planira,
a sve je deo priprema za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. Na ovom
projektu radila je ekipa stručnjaka "Simensa", ali i nemačkih naučnih
ustanova, a u jednom od timova bila su i dvojica naših naučnika Branimir
Karić i ČASLAV Ilić. Oni su još 2006. godine u Erlangenu bili angažovani kao
stručnjaci za aerodinamiku i aeroakustiku a prošle godine specijalizovani
časopis objavio je tekst o jednom od najsavremenijih vozova u svetu gde su
pomenuta i dvojica naših naučnika.
Svemirska istraživanja
ČASLAV Ilić ima 30 godina i rođeni je Beograđanin. U rodnom gradu je završio
studije na vazduhoplovnom smeru Mašinskog fakulteta. Tokom razmene studenata
boravio je u Štutgartu, a u Erlangen je stigao da odradi masters kurs.
Trenutno je u Braunšvajgu na Institutu za svemirska istraživanja za ERBAS. I
on priprema doktorat koji bi trebalo da završi za godinu dana.
Najverovatnije je da će ostati da radi kao naučni saradnik na sadašnjem
institutu.
- Vozovi koji će saobraćati kroz Rusiju imaće sasvim drugačije vremenske
uslove. To znači da će temperatura iznositi i do minus 60 stepeni Celzijusa,
pa možda i niže, ali nekad će biti i plus 50 stepeni. Zbog toga je vrlo
bitno bilo da se prouči, proračuna i izmeri temperaturno polje ispod vagona
i ponašanje svih delova motora, jer svaki vagon ispod dela gde su putnici
ima svoj motor. U isto vreme trebalo je izračunati i temperaturu u vagonu
gde su smešteni putnici. Jedan deo posla radili smo u "Simensu" a drugi deo
u Institutu za mehaniku fluida Tehničkog fakulteta u Erlangenu. Radilo se
vrlo intenzivno oko pola godine - kaže za "Vesti" Branimir Karić, budući
doktor nauka iz Erlangena.
Odbrana doktorata
Branimir Karić je rođeni u Trsteniku pre 28 godina gde je završio osnovnu i
srednju školu, a u Beogradu Mašinski fakultet, gde je bio student generacije
sa prosekom ocena 9,9. U Erlangen na Institut za mehaniku fluida pozvao ga
je čuveni profesor dr Franc Durst koji je u međuvremenu penzionisan a
Branimir priprema doktorat kod profesora dr Antonia Delgada. Tema doktorskog
rada je aerodinamička i aeroakustička optimizacija turbo mašina a odbrana će
biti 24. septembra. On je već dobio ugovor za posao na Institutu gde je šef
grupe za aeroakustiku pri aerodinamici i radi s mladim doktorantima.
ČASLAV Ilić dodaje da nemački inženjeri nisu imali iskustvo u primeni vozova
u takvim klimatskim uslovima i podneblju kakvo je rusko sa različitim i
ekstremno niskim temperaturama. Karić naglašava da su nemački i ruski
inženjeri dobili rešenja na sve zadatke koje su postavili timu u kojem su
bili naši stručnjaci. Za dvojicu mladih inženjera to je samo jedan u nizu
projekata, a u međuvremenu su se razdvojili jer je ČASLAV Ilić otišao u
Braunšvajg a Branimir Karić je ostao u Erlangenu gde su zajedno bili oko dve
godine.
"Velaro RUS" je voz po mnogo čemu specifičan. Osim što se kreće brže od 300
kilometara na čas, voz nema lokomotivu nego svaki vagon na delu osovine ima
motor za pogon što mu omogućava veće ubrzanje.
Kako je kompletna pogonska i mašinska konstrukcija smeštena ispod vagona,
povećan je za 20 odsto prostor u vagonu za putnike koji će se voziti uz
smanjenu buku i mnogo komfornije.
Tokom decembra novi voz "Velaro RUS" počeće redovno da saobraća na pruzi
između Moskve i Sankt Peterburga a onda sledi još 30 linija brzog voza kroz
ruska prostranstva.
Dvojica naših mladih stručnjaka rado govore o zavičaju, stalnim kontaktima i
vezama, ali za sada svoju budućnost vide u sredinama gde uskoro treba da
postanu doktori nauka. Žele da svoje znanje rado stave u službu uspešnije
naučne, pa i privredne saradnje Srbije i Nemačke.
<http://www.vesti.de> www.vesti.de
