MONDO istražuje:Da li je andjeo bio milosrdan Sreda, 12. decembar 2007. 16:44
Porast kancerogenih oboljenja u Srbiji i zemljama okruženja, kao i informacija koja je ponovo stigla iz Italije o velikom broju vojnika koji su oboleli od raka posle boravka u misijama na Kosovu i u Bosni ponovo je aktuelizovala pitanje uticaja municije sa osiromašenim uranijumom na zdravlje ljudi. U Srbiji je relativno nezapaženo prošla vest da je italijanski ministar odbrane Arturo Parisi pred anketnim odborom parlamenta u oktobru izjavio da je 255 italijanskih vojnika obolelo, a 37 umrlo posle boravka u zonama u kojima je korišćeno oružje sa osiromašenim uranijumom. Parlamentarnom istragom u Italiji, medjutim, nije pouzdano utvrdjeno da postoji veza izmedju osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja. Osiromašeni uranijum prvi put je upotrebljen u borbi 1991. godine, tokom prvog rata u Persijskom zalivu, a zatim i u sukobima na Balkanu i u Avganistanu. Taj metal veoma velike gustine koristi se u municiji namenjenoj probijanju oklopa. U trenutku eksplozije uranijum se rasipa po okolini u vidu prašine koja se taloži na pogodjenom objektu ili prodire u zemlju, a preko vode ili hrane može da se unese u organizam. Jedan od inicijatora istrage u Italiji i poslanik Zelenih u parlamentu Tana de Zuleta izjavila je da je još 1999. godine uočen "zabrinjavajući" porast broja malignih oboljenja kod italijanskih vojnika koji su služili na Kosovu, pre svega Hočkinsovog sindroma (raka limfnih čvorova), ali i drugih malignih oboljenja. "Problem je u tome što naši vojnici, kada su ušli na Kosovo, gde je, prema podacima NATO-a, bačeno 300 tona municije sa osiromašenim uranijumom, za razliku od američkih i britanskih vojnika, nisu dobili nikakva uputstva ni zaštitu", rekla je De Zuleta. Zaštitu nije dobilo ni stanovništvo Kosova i Bosne, a prema podacima zdravstvenih ustanova iz dela pokrajine sa srpskim stanovništvom, porast obolelih je evidentan. Kosovo: Živeti s rizikom Prema zvaničnim podacima NATO-a i UNEP-a (Programa za zaštitu šivotne sredine Ujedinjenih nacija) na području Kosova osiromašenim uranijumom gadjano je ukupno 80 lokacija. Lekar Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Srbljak za MONDO kaže da je odmah posle rata na Kosovu zabeležen drastični skok malignih oboljenja. Stanje je praćeno od pre rata, od 1997. godine, a poslednje istraživanje obuhvatilo je 2005. i 2006 godinu. Na početku istraživanog perioda posle bombardovanja došlo je do porasta raka pluća, što nije tipično za dejstvo osiromašenog uranijuma, ali je potom počeo nagli porast oboljenja krvi, za koja je utvrdjena direktna veza sa zračenjem. Uočen je porast leukemije kod dece i deformiteta kod novorodjenčadi. "Leukemija kod dece pre rata merila se jednim promilom, a posle rata zabeležen je drastičan skok - od leukemije je oboleo jedan procenat pregledane dece", kaže Srbljak. Dr Srbljak, koji saradjuje sa onkološkom bolnicom u Prištini, kaže da su mu kolege Albanci preneli da je i kod albanskog stanovništa zabeležen veliki porast obolelih i da je samo ove godine u tom gradu otkriveno 2.800 novih slučajeva. Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici pratio je porast oboljevanja od raka i došao do podataka da je na pedijatriji kancer otkriven kod 0,4 odsto pregledane dece u 1997. godini, a u 2005. bilo ih je 1,4 odsto. Na ginekologiji 1997. godine rak je otkriven kod 2,6 odsto pregledanih žena, a sad ih je 4,2. Na grudnom odeljenju ranije je to oboljenje otkrivano kod 2,6 odsto pregledanih, a u 2005. godini bilo ih je 19 odsto. Dr Srbljak kaže da su ti podaci još strašniji kada se uzme u obzir činjenica da je ranije rak u najvećem broju slučajeva otkrivan kod stanovništva izmedju šeste i sedme decenije života, a da se sada starosna granica spušta i da se najčešće pojavljuje posle 50. godine. Upozorenje je stiglo i od direktorke Doma zdravlja u Gračanici Rade Trajković koja je novinarima nedavno rekla da je broj pacijenata obolelih od malignih bolesti u toj enklavi na Kosovu povećan za 29 odsto. "Eksperiment Hadžići" Trend porasta obolelih prati i Bosnu i Hercegovinu u kojoj se, prema podacima Medjunarodne agencije za ispitivanje kancera, godišnje registruje oko 12.000 novoobolelih od te bolesti. Tokom bombardovanja srpskih položaja u okolini Sarajeva 1994. i 1995. godine NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, a većina bombi ispaljena je u okolini Hadžića, gde se nalazio Vojnotehnički zavod bosanskih Srba. Eksperti UN su 2003. godine otkrili dve lokacije sa visokim nivoom radijacije koja potiče od osiromašenog uranijuma. Taj tim je otkrio da je osiromašeni uranijum kontaminirao i lokalne izvore vode. Parlamentarna istražna komisija u konačnom izveštaju koji je objavljen krajem 2005. godine potvrdila je da na području BiH postoji 21 lokacija koja je za vreme NATO udara 1995. godine bombardovana municijom sa osiromašenim uranijumom. Od registrovanih lokacija, kako je utvrdila ova komisija, kontaminiranost uranijumom evidentirana je na području opštine Hadžići gdje je bombardovanje bilo najintenzivnije, te oko kasarne i vojnog skladišta u blizini Han Pijeska. U poslednjem izveštaju Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH, kao posebno aktuelan problem navodi se upotreba municije s osiromašenim uranijumom u BiH i na Kosovu, kao i njen uticaj na zdravlje domicilnog stanovništva i vojnika koji su pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga. Mediji u BiH preneli su da je do danas oko 30 odsto od 30.000 preratnih stanovnika Hadžića umrlo od raznih kancera, tumora i srčanih bolesti. Samo u Bratuncu od 4.500 stanovnika koji su izbegli iz Hadžića, umrlo je njih 1.000, uglavnom od bolesti za koje se veruje da su povezane s osiromašenim uranijumom. U Bratuncu i u Kliničko-bolničkom centru u Kasindolu iz godine u godinu beleži se ogroman porast malignih oboljenja, kao i broj umrlih. Gotovo svi ti pacijenti su sa područja grada Srpskog Sarajeva. Podaci do kojih je novinar iz Istočnog Sarajeva Zoran Žuža došao u kasindolskoj bolnici, istražujući priču o uranijumu, nepobitan su dokaz o postojanju onoga što je pre dve godine, posle oboljevanja italijanskih vojnika, nazvano "balkanskim sindromom". Prema tim podacima, od 1995. do 2001. godine u ovoj bolnici registrovano je 1.226 pacijenata sa malignim tumorima, od kojih je umrlo 370 lica. Od 1996. do 2000. godine u kasindolskoj bolnici zabeleženo je 18 smrtnih slučajeva čiji je uzrok bila akutna leukemija. Medju umrlima su i jedan dečak od četiri godine i devojčica od 15 godina. Paradoks tvrdnji da opasnost za zdravlje stanovništva u BiH od osiromašenog uranijuma ne postoji uvećan je i podatkom da je za kontrolu namirnica iz ove zemlje Italija izdvojila sumu od preko milion evra, što na svojstven način govori da problem osiromašenog uranijuma i nije baš bezazlen. Novinar Zoran Žuža ispričao je za MONDO da je jedan italijanski novinar imao problema da nadje sagovornika koji bi mu potvrdio da smrt nekoliko desetina italijanskih vojnika koji su službovali BiH ima i te kakve veze sa činjenicom da su bili stacionirani na prostoru izloženom dejstvu radioaktivne municije "Kada je video da gubi previše vremena, novinar je napravio jednostavan i, nažalost, efektan test: otišao je u ruševine Remontnog zavoda u Hadžićima, pokupio nekoliko 'penetratora', kako se stručno nazivaju radioaktivni predmeti, odnosno ostaci radioaktivne municije, i dovezao ih u prtljažniku svog automobila u NATO-komandu u Sarajevu. Kada je vojnicima i oficirima pokazao šta bi želeo da im 'pokloni', oni su se razbežali. Uzbuna u komandi trajala je više časova, sve dok na lice mesta nisu stigli nemački vojnici obučeni u zaštitna odela, pokupili ostatke radioaktivne municije u posebne metalne kontejnere i odvezli u nepoznatom pravcu", istakao je Žuža. Nacionalni koordinator za borbu protiv malignih oboljenja Republike Srpske Saša Jungić kaže za MONDO da je u BiH prisutan rast broja obolelih od raka, ali navodi da je prave uzroke nemoguće otkriti bez detaljnih istraživanja. "Prave uzroke oboljevanja nemoguće je otkriti bez detaljnih analiza, koje kod nas nisu uradjene. Kod nas je rast broja novoobolelih od malignih oboljenja veći nego u zemljama EU, mada se to i uklapa u samo okruženje BiH", kaže Jungić. "Da li je to posledica uranijuma, opet mogu pokazati samo istraživanja koja nisu uradjena. Ako nešto niste ispitali, o tome onda ne treba ni govoriti", poručuje Jungić. Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenad Borojević kaže za MONDO da jedan od uzročnika raka jeste jonizujuće zračenje. "Osiromašeni uranijum je jedan od radioaktivnih elemenata koji emituje jonizujuće zrake. Činjenica je da su nam veštački eksperimenti, koji su se akcidentalno desili, tipa Hirošime ili Černobilja, gde je velika populacija bila iznenada podvrgnuta zračenju, pokazali da se nakon odredjenog broja godina može očekivati pojava porasta malignih oboljenja kao direktna posledica zračenja - pre svega leukemije, limfoma i raka štitaste žlezde", ističe direktor instituta. Kako se Srbija očistila... Prema zvaničnim podacima kojima raspolaže država Srbija, municije sa osiromašenim uranijumom na njenoj teritoriji van Kosmeta bilo je jedino u rubnim područjima oko administrativne linije sa južnom pokrajinom. Šef odseka za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije Slaviša Simić za MONDO kaže da je NATO municijom sa osiromašenim uranijumom gadjao četiri lokacije na jugu Srbije, a da je prvobitno priznao da je do upotrebe tog oružja došlo na tri. Lokalitet Pljačkovica kod Vranja otkrili su srpski vojni organi. Pored tog mesta, gadjani su još Borovac kod Medvedje, Bratoselce kod Bujanovca i Reljan kod Preševa. Sanacija je počela 2002. godine, prvo je očišćeno Bratoselce, da bi juna ove godine bila završena poslednja lokacija - Reljan. Simić naglašava da je jedino u Srbiji izvršena sanacija terena na lokacijama koje je NATO gadjao osiromašenim uranijumom, a da u Bosni i na Kosovu to uopšte nije uradjeno. "Po našim saznanjima, UNMIK ništa nije preuzeo po tom pitanju, a sanacija nije uradjena ni u Bosni. Mi smo jedina zemlja koja je pristupila dekontaminaciji", kaže Simić. Radioaktivni materijal i zemlja koja je bila kontaminirana uklonjeni su i uskladišteni u Institutu u Vinči, a čišćenje terena izvršili su taj institut i Vojska Srbije. Za sada, osim na ove četiri lokacije nije registrovana upotreba municije od osiromašenog uranijuma u Srbiji. Vojska je vršila merenja na terenima na kojima je postojala sumnja, ali prisustvo uranijuma nije utvrdjeno. Severnije od Pljačkovice u SO Vranje nije potvrdjena ni jedna kontaminirana lokacija, naglašava Simić. On ističe da su te lokacije još ogradjene pošto je, posle otklanjanja radioaktivnih materijala, nad njima uspostavljen monitoring da bi se utvrdilo da li je došlo do zagadjenja životne sredine. Radjena su istraživanja vode, zemljišta, biljaka, poljoprivrednih proizvoda, a sve analize koje radi referentni Institut dr Dragomir Karajović pokazala su da u uzorcima nema urana. Projekti su finansirani isključivo iz budžeta Srbije i ukupni troškovi iznose 115.483.959 dinara. Nijedna medjunarodna organizacija nije platila ni dinara za čićčenje tih lokacija. U Srbiji bez Kosova, prema rečima dr Nenada Borojevića, beleži se godišnji porast od tri do pet odsto novoobolelih od raka i taj broj sada iznosi 30.000 novoobolelih godišnje. Na pitanje da li se medju uzroke porasta obolelih u Srbiji mogu uvrstiti posledice bombardovanja, Borojević navodi da se na osnovu podataka kojima država raspolaže, preko nacionalnog registra za rak, "ne beleži dramatičan porast", ali i da je za otkrivanje uzročno-posledične dejstva uranijuma na zdravlje ljudi nekada potrebno da prodje više godina. Sledeće nedelje čitajte na portalu MONDO o uslovima u kojima se leče oboleli od raka u Srbiji. (MONDO/Danijela Pašić, Ivana Šimundža) http://www.mtsmondo.com/lifestyle/cars/story.php?vest=79974&mes=12&god=2007&dan=12
