ZAŠTO NATO POVLAČI VOJNIKE S KOSOVA I METOHIJE Savremena geta za Srbe
Etnički motivisano nasilje, zastrašujuća kriminalizacija, narastajuće prisustvo islamističkih ekstremista neumoljivo opovrgavaju NATO zvaničnike i dokazuju da bezbednost u pokrajini ni izdaleka ne može da se posmatra kao značajno poboljšana BEOGRAD - Tokom prošlonedeljne posete Prištini generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen potvrdio je da će u narednim godinama biti smanjeno međunarodno vojno prisustvo na Kosmetu. U javnosti neočekivana odluka Brisela da obavi veliko povlačenje vojnika iz pokrajine, s obrazloženjem da je na Kosmetu značajno poboljšana bezbednost, u situaciji kada konačni status pokrajine ni izdaleka nije rešen, otvorila je pitanje pravih razloga za takav značajan korak. Faza odvraćanja Početkom juna 2009. godine na ministarskom zasedanju NATO raspravljano je o mogućem smanjivanju Kfora i prelasku te misije u „fazu odvraćanja“. Sredinom juna 2009. godine komandant južnog krila NATO admiral Mark Ficdžerald rekao je da se bezbednosna situacija na Kosmetu „znatno poboljšala“, zbog čega će se broj NATO vojnika u narednom periodu smanjiti na 2.500. Prema njegovim rečima, smanjenje broja vojnika Kfora odvijaće se u fazama. Opravdana sumnja u zvanično obrazloženje razloga za povlačenje NATO vojnika - poboljšana bezbednost, proizilazi iz rezultata desetogodišnjeg prisustva NATO snaga u sastavu KFOR na Kosmetu: oko 300.000 nasilno proteranih Srba, Crnogoraca, Roma, Goranaca i ostalih nealbanaca, više hiljada kidnapovanih, strahovito mučenih, silovanih, masakriranih civila. Razoreno je i spaljeno 17.000, a šiptarski separatisti i i kriminalci zauzeli su još 28.000 kuća i stanova nealbanaca. Porušeno je, ili ognjem uništeno i 155 pravoslavnih srpskih crkava i manastira i porazbijano 6.750 spomenika na pravoslavnim grobljima. To je prvi put u istoriji mirovnih misija Ujedinjenih nacija da se pred očima međunarodnih snaga, ali i uz njihovo povremeno saučestvovanje, sprovede etničko čišćenje užasavajućih razmera. Stvarnost demantuje NATO Uprkos dovoljno snažnom i odvraćajućem uticaju NATO snaga na Kosmetu, Srbi i dalje ne mogu slobodno i bezbedno da se kreću, da rade, leče se, uče, obrađuju svoja imanja, idu u crkve i na groblja, a kamoli da povrate imovinu, kuće i stanove koje su im Albanci oteli. Oko 140.000 obespravljenih Srba i Crnogoraca smeštenih u savremena geta na Kosmetu, postojanje albanskih terorističkih grupa poput ANA, etnički motivisano nasilje, zastrašujuća kriminalizacija kosovskog društva kojim praktično vladaju moćne organizovane kriminalne grupe koje predvode čelni ljudi kosovskih institucija vlasti, narastajuće prisustvo islamističkih ekstremista, mudžahedina i terorista, neumoljivo opovrgavaju NATO zvaničnike i dokazuju da bezbednost u pokrajini ni izdaleka ne može da se posmatra kao značajno poboljšana ili zadovoljavajuća, pa nikako ne može biti pravi razlog za smanjenje broja vojnika Alijanse. Rizik za stabilnost To pokazuju i izjave američkih zvaničnika koji protivreče stavovima NATO čelnika da je bezbednost u pokrajini suštinski bolja. U godišnjem izveštaju procena o bezbednosti za 2009. godinu, koji je u februaru Kongresu predstavilo 16 američkih obaveštajnih službi, navodi se da je Kosovo i dalje najveći rizik za stabilnost Evrope u ovoj godini. U delu izveštaja američkog Stejt departmenta o borbi protiv terorizma posvećenog Kosovu piše da su borbu protiv terorizma kočile „porozne granice“, koje su pojedinci koji se bave trgovinom ljudima, drogom i oružjem lako prelazili. U izveštaju stoji da „Albanska nacionalna armija, koju je Unmik proglasio za terorističku organizaciju 2003. godine nastavlja sa zastrašivanjem građana Kosova“. Dakle, zvanične američke institucije ocenjuju da bezbednost na Kosmetu nije zadovoljavajuća, da tamo deluju organizovane albanske kriminalne i terorističke grupe i da je situacija daleko od potrebnog poboljšanja bezbednosti. (NASTAVIĆE SE) http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-17-08-2009/savremena-geta-za-srbe
