Fred Abrahams Vlada Albanije ne želi da istražuje trgovinu organima da ne bi uprljala OVK ili okrnjila ugled Kosova, kaže viši istraživač Hjuman Rajts Voča zadužen za krizne situacije:
KFOR je izabrao da ne zna za Žutu kuću Marija Kordić Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti nije se mnogo lepo proveo u zvaničnoj poseti Tirani, pre desetak dana. Albanski zvaničnici saopštili su mu da se u Albaniji ne može voditi istraga o navodnim zločinima i trgovini organima Srba na osnovu optužbi bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala. - Pravo da vodi istragu na teritoriji Albanije ima samo albansko tužilaštvo - poručio je Martiju albanski ministar pravde Enkeljed Alibeaj. Ovakvo ponašanje Albanije ne treba da čudi, kaže u intervjuu za NT Fred Abrahams, viši istraživač za krizne situacije organizacije Hjuman Rajts Voč: - Poslali smo 4. aprila 2008. Saliju Beriši i Hašimu Tačiju pisma u vezi sa „slučajem Žuta kuća“. Do danas nismo dobili nikakav odgovor ni iz Tirane ni iz Prištine. Kako objašnjavate to što albanski i kosovski zvaničnici čine sve što je u njihovoj moći da ne istraže ovaj slučaj? - Razlozi u Albaniji i na Kosovu verovatno nisu isti. U Albaniji je pre u pitanju nacionalna solidarnost i politika nego želja da se zaštiti pojedinac. Tamošnja vlada ne želi da istražuje slučajeve koji bi uprljali OVK ili okrnjili ugled Kosova, ali joj nije mnogo stalo da zaštiti kriminalce. Setite se, ovo je vlada Demokratske stranke, a zločini su se dogodili 1999, za vreme vladavine socijalista. Što se tiče Kosova, u pitanju je njihova nacionalistička politika, naravno, ali moguće i zaštita pojedinaca. Nisam video nijedan dokaz koji bi povezivao Hašima Tačija sa ovim zločinima, ali neki vojnici OVK su očigledno bili umešani u ove otmice i druge zločine nakon juna 1999. Da li su delovali po naredbama s vrha, ostaje nejasno. Mislite li da će Dik Marti podneti Savetu Evorpe objektivan izveštaj? - Imam poverenje da će Dik Marti napisati objektivan i ozbiljan izveštaj. On ima reputaciju nezavisnog istražitelja, koji je podneo veoma kritički izveštaj o mučenjima koje je sprovodila CIA i o ozloglašenim zatvorskim ustanovama u vreme Bušove administracije. Mogu se čuti tumačenja da bi, ukoliko istraga zaista pokaže da je u Albaniji bilo trgovine organima, to „ugušilo kosovski san o prijemu u međunarodne institucije“, i da se zato veliki politički igrači protive istraživanju ovog slučaja. Mislite li da slučaj ima političke implikacije? - Pre svega, ovde je manje bitna optužba o trgovini organima, a više to da je oko 400 ljudi, uglavnom Srba, nestalo posle juna 1999. Ima jakih dokaza da su mnogi od njih prebačeni u Albaniju, a ima i posrednih dokaza da su nekima od njih izvađeni organi. Novinari, političari i tužioci su se zakačili za najsenzacionalističkiji element, uprkos nepotpunim dokazima. Ključna je, po meni, sudbina tih 400 ljudi. - Prema tome, vlada Kosova i njihovi politički prijatelji u međunarodnoj zajednici misle da bi istraga naškodila šansama za međunarodno priznanje. Po meni, zapravo je obrnuto. Ako Kosovo želi da se priključi Evropi kao nezavisna država, mora da pokaže predanost vladavini zakona. Ukoliko ove optužbe nisu tačne, onda vlasti treba da sprovedu propisnu istragu i pokažu da kritičari nisu u pravu, ili još bolje, da sarađuju s međunarodnom istragom, na primer s Dikom Martijem. Da li ste tokom vaše istrage nailazili na opstrukcije političkih krugova na Kosovu i u Albaniji? - Nije bilo opstrukcija, ali Hjuman Rajts Voč nije istraživao direktno, ispitujući svedoke ili preživele. Dobijali smo informacije od upućenih u ovaj slučaj, kao i iz dokumenata UNMIK i Tribunala u Hagu. Šta je najstrašnije što ste čuli u svim tim svedočenjima? - Najstrašnije je što mnoge porodice ne znaju šta se desilo njihovim najmilijima. To se odnosi i na Srbe, i na Albance, i na Rome, koji su takođe nestali. Jeste li posetili nekad Žutu kuću? - Nikad nisam bio tamo. Mislite li da je moguće da ovakva akcija, otmice, krađa organa, bude organizovana bez podrške nekih centara moći? - Što se tiče Albanije, ne verujem da je bilo organizovane podrške albanskih vlasti ili bezbednosnih službi. Severna Albanija je u to vreme bila u potpunom bezvlašću. Mnoge kriminalne grupe su tu slobodno „operisale“. Cela Albanija bila je ogrezla u korupciju, pa je zvaničnike bilo lako kupiti. Možda su bili umešani lokalni elementi policije ili državne bezbednosti (ŠIK), ali tako da su bili organizovani i da su imali zvaničnu naredbu iz Tirane. Slično je i s Kosovom. Nakon rata to je bilo haotično društvo s velikom rupom u sistemu bezbednosti. Verujem da su neki elementi OVK želeli osvetu nad Srbima nakon što su iskusili devastaciju albanskog stanovništva tokom rata, od strane srpske policije i vojske, sa stotinama nestalih i mrtvih. Otete su slali u Albaniju, pretpostavljam da bi sakrili dokaze. Ako se optužbe za trgovinu organima pokažu tačnim, verovatno je bio u pitanju poduhvat nekih kriminalaca motivisan zaradom, a ne organizovani plan. Da li biste odbacili mogućnost da su visoki zvaničnici Kosova, odnosno i Albanaca i misije NATO, bili svesni šta se događa? - Nisam video dokaze da su visoki lokalni ili međunarodni zvaničnici znali za veliki transfer zarobljenika i pritvorenika u Albaniju, ali ne mogu da odbacim tu mogućnost. Generalno, međunarodna zajednica je na Kosovu izabrala da ne zna za mnoge zločine i zlodela. Čuli smo za otmice i pre Karle Kako ste uopšte došli do toga da istražujete slučaj Žute kuće? - Prvo smo saznali za kuću u Burelu iz knjige Karle del Ponte. Čuli smo pre toga neke glasine o mogućem prebacivanju zatvorenika s Kosova u Albaniju, ali ništa konkretno. Posle knjige Del Ponteove, videli smo informacije na kojima je ona bazirala svoje tvrdnje. Konkretno, Tribunal je dobio informacije od sedmoro Albanaca koji su se borili na Kosovu u okviru OVK. Dali su kredibilne detalje o svom učešću ili prisustvu prebacivanju otetih Srba i ostalih zatvorenika sa Kosova u Albaniju, nakon rata. Tela nekih od otetih, rekli su, sahranjena su blizu Žute kuće i na obliženjem groblju. Videli smo, takođe, i forenzički izveštaj tima Tribunala koji je posetio tu kuću i razgovarao sa dvoje prisutnih za vreme tih dešavanja. Oni su potvrdili priču iz Karline knjige. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/111/
