ŠTA SVETSKA BANKA PREDLAŽE SRBIJI
sreda, 19 avgust 2009 00:20 Bilo bi poželjno smanjenje penzija ukoliko bi bilo politički izvodljivo, a dugoročno je potrebno da vlada započne suštinske reforme Ekonomska kriza će naterati Srbiju da smanji rashode. Kratkoročno, vladina najbolja opcija je da nastavi sa merama propisanim u sporazumu sa MMF. Bilo bi poželjno i smanjenje penzija, ukoliko bi bilo politički izvodljivo. Dugoročno, potrebno je da Vlada započne suštinske reforme - kaže se u izveštaju Svetske banke “Srbija: kako sa manje uraditi više”, koji su eksperti ove institucije, uz saradnju MMF, uradili na zahtev ministarke finansija Diane Dragutinović. Stručnjaci Svetske banke su detaljno obradili koje promene, gde i kako treba učiniti. PENZIJE Najvažnije reforme, prema analizi Svetske banke, treba uraditi u oblasti penzija. - Sadašnji penzijski sistem u Srbiji jeste i ostaće finansijski neodrživ - kaže se u izveštaju. - Delom zato što su penzije suviše visoke. Iznos penzije koju treba da dobije novi penzioner u Srbiji skoro je 60 odsto neto prosečna plata. U odnosu na zemlje OECD može se govoriti i o velikodušnosti penzijskog sistema u Srbiji. Pojedinci odlaze u penziju sa dosta manje godina plaćanja doprinosa nego što je uobičajenih 45 godina u zemljama OECD. Penzioneri u Srbiji tako primaju slične penzije sa manje godina rada i doprinosa, a primaju ih na duži period, jer ranije stiču pravo na odlazak u penziju u odnosu na kolege u OECD. - Pored toga, Srbija ima niži procenat radno aktivne populacije, dok u ukupnom broju stanovnika oni preko 65 godina učestvuju sa 14,4 odsto. Zato postoji manje radnika koji izdržavaju veći broj penzionera nego u mnogim drugim zemljama - kažu u Svetskoj banci. Kao smernice za reformu eksperti Svetske banke predlažu Srbiji dalje zadržavanje zamrznutih penzija, a nakon toga usklađivanje penzija samo sa stopom inflacije. - To bi smanjilo ukupne troškove za penzije sa 14 odsto BDP u 2010. godini na 12,6 odsto BDP u 2015. godini. Preporuka Svetske banke je i da se smanje penzije onima koji se prevremeno penzionišu, ali i da treba ograničiti broj godina za prevremeni odlazak u penziju. Ušteda bi se obezbedila i ukoliko bi se dodatno povećala starosna granica odlaska u penziju za žene. Dugoročno, Srbija mora da razmisli o tome da “penzijski sistem totalno preokrene”. - Opcije uključuju povratak na penzijski sistem sa definisanim davanjima, sličan onom koji je postojao u vreme bivše Jugoslavije - zaključuju eksperti Banke. ZDRAVSTVO Kao i mnoge zemlje u Evropi, i Srbija je suočena sa povećanjem potrošnje u zdravstvu zbog starenja stanovništva. To, prema mišljenju eksperata Banke, uvećava fiskalni pritisak koji već postoji kao posledica svetske krize. - Sporiji rast će biti praćen većom nezaposlenošću i siromaštvom, što će umanjiti prihod Fonda za zdravstveno osiguranje i uvećati broj ugroženih grupa koje se moraju dotirati iz budžeta - smatraju u Svetskoj banci. Prema procenama eksperata Svetske banke, Fond za zdravstveno osiguranje treba da zatvori klinike primarne zaštite koje se nedovoljno koriste, a da smanji broj zaposlenih i u klinikama primarne zaštite u bolnicama. - Treba da se napusti sadašnji model finansiranja i prebaci se na metod prema kojem se plaćanje vrši po pacijentu kod primarne zaštite i dijagnostički kod bolničke zaštite. Ovaj sistem finansiranja u Mađarskoj je smanjio potrošnju za akutnu negu za 14 odsto. Ako bi Srbija mogla da smanji ukupnu bolničku potrošnju u istoj meri, uštede bi bile 12 milijardi dinara - konstatuje se u analizi. Trenutno, broj osoblja u zdravstvu, prema njihovom mišljenju, nije u skladu sa onim u državama EU. Preteran je broj lekara po domovima zdravlja. U Evropi u celini je, u proseku, zaposlen jedan lekar primarne zaštite na 3.500 stanovnika. U Srbiji je taj odnos 1 lekar na 782 stanovnika. U srpskim domovima zdravlja radi i oko 20 odsto više nemedicinskog osoblja, 6,4 odsto administrativnog i 16,5 odsto tehničkog. OBRAZOVANJE Srbija troši oko pet odsto BDP na obrazovanje. To je, prema Svetskoj banci, nešto više od Bugarske i Rumunije. - Uprkos nivou potrošnje, rezultati obrazovnog sistema Srbije su razočaravajući - konstatuje Svetska banka. - Kao i u većini drugih zemalja, lavovski deo sredstava utrošenih na javno obrazovanje u Srbiji troši se na plate zaposlenih. Mogućnosti za značajne uštede postoje u smanjenju nastavnog osoblja, posebno u osnovnom obrazovanju. U odnosu na sadašnji nivo učenika, Srbija, prema Svetskoj banci, ima previše nastavnika. Usled toga, mnogi razredi su isuviše mali. Pri tom, zakoni ne predviđaju minimalnu, već samo maksimalnu veličinu odeljenja. - Ukoliko se odredi da je minimalan broj učenika u jednom odeljenju 30 učenika, kalkulacija bi pokazala da u Srbiji postoji čak 11.000 više odeljenja u osnovnim školama nego što je to potrebno, ili oko 37 odsto ukupnog broja odeljenja u ovom trenutku. Njihovo zatvaranje bi donelo uštedu od oko 14,7 milijardi dinara ili oko 37 odsto tekućeg budžeta za osnovno obrazovanje - kažu u analizi Svetske banke. DINKIĆ: BEZ PLATFORME ZA MMF Vlada Srbije neće usvajati platformu za pregovore sa Misijom MMF, koja u Beograd stiže 24. avgusta, niti je to bilo planirano, već će predložiti trajno reformisanje državne uprave i javnih službi, izjavio je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić. On je najavio i da će, umesto povećanja poreza, Vlada Srbije pred Misiju MMF izaći s predlogom da se trajno reformišu državna uprava i javne službe i tako sistemski smanji udeo javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu. - Na taj način uspostaviće se nova ravnoteža i to je racionalnije od povećanja PDV - izjavio je Dinkić “Emportalu”. Autor G. BULATOVIĆ Večernje novosti, 18.08.2009 www.novosti.rs
