Tajni spiskovi razgone povratnike
Piše:J. D. Ljutić Gorana Vučkovića (36), koji je sa porodicom došao u posetu roditeljima u Gornjem Selu kod Prizrena, uhapsili su pripadnici Kosovske policijske službe - zbog remećenja javnog reda i mira! Samo dan kasnije, Vučković je zadržan u pritvoru zbog sumnje da je počinio ratne zločine tokom rata na Kosovu! Po kazivanju Goranovog brata, Dušana Vučkovića, hapšenju je prethodila svađa s komšijama u Gornjem selu, koje su incident prijavile policiji... “U našu porodičnu kuću upalo je nekoliko desetina pripadnika Kosovske policije koji su uhapsili mog brata, rekavši da ga vode na informativni razgovor, kao i da će, za sat vremena, biti vraćen kući” - tvrdi Dušan. Umesto svega toga, Vučković je zadržan u pritvoru u Prizrenu, da bi mu - posle 48 sati policijskog pritvora - po odluci istražnog sudije, bilo "razrezano" još mesec dana, pa je prebačen u prištinski zatvor. Na teret mu se stavlja da je počinio ratni zločin, odnosno da je bagerom srušio zgradu Prizrenske lige! Iako Dušan Vučković tvrdi da tokom rata na KiM njegov brat “nije nosio uniformu”, a Goranova supruga Ivana - sa kojom već nekoliko godina živi u Beogradu kao raseljeno lice - da na Kosmet dolazi već pet godina i nije imao nikakve probleme, portparol Kosovske policje, Arber Beka, precizira da se on nalazi na listi osumnjičenih za ratne zločine... Ovo hapšenje unelo je novi nemir među tamošnje nealbance, pa državni sekretar Ministarstva za KiM, Oliver Ivanović, kaže: - Zar je moguće da se Srbi tako lako hapse, a da nije moguće uhapsiti ni jednog zločinca koji je učestvovao u ubijanju i proterivanju Srba sa Kosova. Kako je moguće da dokazi za navodno počinjene ratne zločine nekog Srbina budu nađeni, a kad je u pitanju neki Albanac to nikad nije ostvarljivo! S druge strane, Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, demantuje Ivanovićevu tvrdnju da će vlasti Srbije zvanično zatražiti objašnjenje i uvid u argumente: - Odgovornost za ratne zločine nikad ne zastereva, ali mi još nismo zvanično obavešteni o hapšenju Gorana Vučkovića. Za sada, čini se da je u pitanju zabuna ili nekakva besmislica, baš kao i najava da će Tužilaštvo tražiti njegovo izručenje Srbiji. Sve dok ne dobijemo zvanične informacije, ne možemo i nećemo postupati u ovom predmetu - kaže Vekarić, ne želeći da komentariše sumnje kako hapšenje na osnovu tajne optužnice, odnosno spiskova, mnogo podseća na gotovo identične situacije kada je u pitanju Hrvatska. Savo Štrbac, predsednik nevladine organizacije “Veritas”, koja se bavi problemima izbeglištva, međutim, uveren je da su Šiptari od Hrvata “preslikali novi model etničkog čišćenja”. - Iako su se Stjepan Mesić i Boris Tadić dogovorili da više neće biti hapšenja Srba na osnovu tajnih optužnica ili spiskova, i sada, 14 godina posle završetka rata, Hrvati i dalje hapse Srbe koji odlaze bilo da podignu dokumenta, bilo nekim drugim poslom, bilo radi trajnijeg povratka na ognjišta. Iako su obećali da će srpskim organima ustupiti neke predmete vezane za ratne zločine, još šalju poruku da Srbi nemaju šta da traže u Hrvatskoj - procenjuje Štrbac i podseća na niz primera hapšenja naših sunarodnika čim kroče u "lijepu njihovu". Kao po pravilu, velika većina njih pre toga je, čak i godinama, putovala u Hrvatsku, a onda su najednom aktivirane neke misteriozne optužbe i oni su završavali pred sudovima. Dakle, Srbima je bolje da ostanu tamo gde jesu i da više ništa ne traže, jer im, u protivnom, u Hrvatskoj, niko neće garantovati bezbednost i slobodu. - Albanci nisu mnogo morali da mozgaju kako da se reše Srba. Najpre su to radili ubijanjem i proterivanjem, a sada su od Hrvata preuzeli recept, pa su počeli da hapse za navodno počinjene ratne zločine. Tvrdim da Šiptari, kao i Hrvati, žele da nas drže što dalje od sebe, pa Srbima poručujem: "Ne vraćajte se" - žestoko zaključuje Savo Štrbac GORAŽDEVAC Godišnjica za nevericu Samo nekoliko dana posle hapšenja i pritvaranja Gorana Vučkovića, u Goraždevcu je obeležena šesta godišnjica od svirepog ubistva dvanaestogodišnjeg Pantelije Dakića i njegovog sedam godina starijeg druga, Ivana Jovovića. Obojica su, podsetimo, stradali od hitaca iz vatrenog oružja, ispaljenih iz potaje, dok su se sa još nekolicinom dece iz sela kupali u reci Bistrici. Od tada, jedino što je Unmik utvrdio jeste da je rafalno ispaljeno čak 90 hitaca iz pravca šitarskog sela Zahač, te da su - pored dvojice smrtno stradalih - teško ranjeni petnaestogodišnji Bogdan Bukmirić četiri leta mlađi Marko Bogićević. Sa lakšim ozledama prošli su Dragana Srbljak od 13 i Đorđe Ugrenović od 20 godina. http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=92&articleId=395
