SVEDOK NA KIM
Panika u NATO savezu zbog dolaska predsednika Rusije u Beograd
Rusi grade bazu u Srbiji i vracaju se na Kosmet
@ Dragoljub Gajevic
Izborom Anders Foh Rasmunsena za novog Generalnog sekretara NATO saveza
pao je kamen sa srca svim ucesnicima "rodendanskog" samita NATO, koji se u
Strazburu (Francuska) i Baden-Badenu (Nemacka) održao povodom 60 godina
postojanja severnoatlantske alijanse.
Osim Rasmunsena kandidati za šefa NATO-a bili su i norveški ministar
spoljnih poslova Jonas Gahr Stere i bivši britanski ministar odbrane Des Braun,
dok se poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski povukao iz trke.
Iako se ocekivalo da ce naslednik Japa De Hop Shefera biti imenovan lako
i brzo to se nije dogodilo zbog upornog protivljenja Turske. Glavna zamerka
turskog premijera Tajipa Erdogana bilo je ponašanje Rasmunsena oko sporne
karikature proroka Muhameda, koju su 2006. godine objavili danski mediji, što
je tada izazvalo burnu reakciju islamskog sveta.
Turska je saopštila da je na intervenciju predsednika SAD Baraka Obame
odustala od protivljenja izboru Rasmusena za novog generalnog sekretara NATO-a.
U komandi NATO snaga na KIM kažu da je Turska pristala na postavljenje
Rasmunsena nakon što je predsednik SAD Barak Obama obecao da ce jedan od
Rasmusenovih zamenika biti Turcin.
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je turskoj televiziji da je
Obama takode dao garancije da ce se turski oficiri naci u komandi NATO-a.
Erdogan je rekao da je sa Obamom razgovarao i o kurdskoj televiziji ROJ,
bliskoj separatistickoj gerilskoj Kurdistanskoj radnickoj partiji, koja emituje
program iz Danske.
Turski premijer je kazao da je od Rasmusena više puta zatražio da
zatvori tu stanicu, ali da je danski premijer to ignorisao.
Osim izbora novog generalnog sekretara NATO, na ovom samitu glavne teme
bile su i Avganistan, saradnja sa Rusijom, a bilo je reci i o situaciji na
Balkanu, narocito u Srbiji i na Kosovu. Šefovi NATO bi rado u svom okrilju
videli Srbiju bez Kosova i Metohije, prvo u NATO, onda u EU. Na tajnim
sastancima koji su u toku proslave 60 godina NATO u Strazburu, bilo je reci i o
saradnji sa Rusijom, posebno o naglom usponu njene vojne industrije. Pritom je
naglašeno da Rusi više meseci unazad testiraju svoju verziju aviona stelt
tehnologije.
Treba naglasiti da je Americki predsednik Barak Obama žestoko kritikovao
ponašanje evropskih lidera zbog odnosa prema NATO savezu, pritom je reko da
Evropa nesme dozvoliti da se napuste kljucna nacela saveza, a to je zajednicki
kišobran odbrane i, naravno, proširenje saveza.
Obama nije propustio da naglasi kao prioritet Avganistan. Kad je u
pitanju stanje na KIM, cinjenice govore da se uz Avganistan, južnoj srpskoj
pokrajini pridaje velika važnost, iz tih razloga novoizabrani Generalni
sekretar saveza Anders Foh Rasmusen je odmah posle posete Avganistanu došo na
KIM. On je u cetvrtak navece(13. avgusta) posetio Kosovo. Po završetku posete
Kosovu, na konferenciji za novinare Rasmunsen je saopštio detalje o najavljenom
postepenom smanjivanju snaga KFOR-a na Kosovu.
"Prvi korak je planiran za januar naredne godine. Cilj je da se broj od
14.000 vojnika, koliko ih je sada rasporedeno, smanji na 10.000, a nakon toga
je predviden drugi korak u kojem bi se kontingent smanjio na 5.700 vojnika.
Medutim, mnogo toga ce zavisiti o razvoju stanja na Kosovu i u regionu", rekao
je Rasmusen.
Posle susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, premijerom
Hašimom Tacijem i ministrom Bezbednosnih snaga Kosova Fehmijem Mujotom,
Rasmusen je rekao da ce Kosovo biti "prioritet u njegovom radu". Takode je
dodao da je smanjenje pripadnika Kfora rezultat poboljšanja stanja bezbednosti
na Kosovu, a NATO ce nastaviti da pomaže Bezbednosne snage Kosova.
Generalni sekretar NATO-a u Prištini se susreo i sa komandantom KFOR-a,
Djuzepeom Emiliom Gajem, koji ga je obavestio o bezbednosnoj situaciji na
Kosovu i aktivnostima medunarodnih mirovnih snaga.
Rasmusen je razgovarao i sa celnicima medunarodnih institucija koje
deluju na Kosovu i posetio pripadnike Multinacionalnih taktickih snaga sever u
Novom selu, u opštini Vucitrn.
Cime je južna srpska pokrajina tako zainteresovala Rasmusena da je odmah
posle postavljenja za Generalnog sekretara NATO saveza posetio KIM, tek se
analizira?
U štabu NATO-a na KIM kažu da je to "jedan od prioriteta novog
generalnog sekretara, pošto je Kosovo treci, uz Avganistan i Irak, po važnosti
prostor na kome svoje operacije izvodi NATO".
Po mišljenju natovaca bezbednosna situacija u pokrajini ne izaziva
zabrinutost, deo kontingenta od 14 hiljada vojnika mogao bi da se prebaci na
onaj teren koji je za njih prvi i glavni (Avganistan). Kako od svojih stalnih
izvora sa KIM Svedok saznaje planovi o povlacenju NATO snaga sa KIM su
napravljeni pre nego je Rasmunsen i postavljen na celo NATO-a.
Tako ce vec u janaru 2010. od oko 14 hiljada vojnika na KIM ostati 10
hiljada. Ovim tempom 2013., kada istice Rasmusenov mandat, Srbe i njihove
spomenika na Kosovu od Albanca ce cuvati iskljucivo sami Albanci.
Bez obzira na proteste Beograda i Srba sa KIM, smanjenje brojnosti
KFOR-a na KIM se nece odlagati.
Vecina vojnih analiticara koji rade na KIM smatra teško da je
prebacivanje NATO snaga sa KIM u Avganistan glavni razlog smanjenja broja NATO
vojnika na KIM . U opticaju su svakako i drugi razlozi. Još u martu ove godine
želju da napuste KIM su najavili Britanci i Španci
Zato su naveli razlicite razloge – London se pozvao na vec poznatu tezu
o boljoj bezbednosnoj situaciji na KIM , dok je Madrid više akcentirao
politicku stranu pitanja – mi to vaše Kosovo nit priznajemo, niti to planiramo,
pa što bi mu onda davali legitimitet svojim prisutstvom?
Reklo bi se ipak da se ovde ne radi ni o politici o kojoj govori Madrid,
a ni o bezbednosti o kojoj govori London. Neki ruski analiticari tvrde da je
stanje vojske u vodecim zemljama alijanse zabrinjavajuce. Bez obzira što se u
medijima stalno poteže pitanje "narastajuce vojne moci" NATO nema brojku koje
bi potkrepile tu moc. "Kopnene snage Francuske smanjuju se do razmera jedne
divizije.
Velika Britanija prekida proivodnju tenkova, a njene specijalne jedinice
u Avganistanu lete na iznajmnjenim helikopterima Mi-8.
Nemacka 5 puta smanjuje broj tenkova i jedinica borne tehnike, a vojnih
aviona - 7 puta.
Kriza je, pa i gradanima navedenih zemalja sve je teže objasniti ko ih
to ugrožava posle okoncanja hladnog rata, i nestanka Varšavskog pakta
U potrazi za kompromisom izmedu narudžbine Baraka Obame koji traži
vojsku za Avganistan i neželje ostalih da ratuju, novo rukovodstvo alijanse
našlo je solomonsko rešenje – da povuce kontingent sa Kosova. Što bi se reklo,
tamo je sve vec mirno, projekat se ima smatrati uspelim i završenim, snage sa
KIM idu u Avganistan i problem rešen.
Može se reci da su ovi NATO planeri u pravu. Srbija i njena rasturena i
razbijena vojska više nisu opasnost ni za neko lovacko udruženje, a kamo li za
albanske teroriste.
Srpsko rukovodstvo je odavno saopštilo da nece u rat ni po koju cenu, pa
što se onda ne povuci, uz to sigurni su oni u NATO savezu da ce srpski problem
u pokrajini nestati cim se oni povuku.
Srbi sa KIM ce sami otici kad i poslednji vojnici KFOR-a odu sa KIM.
Rasmunsen izjavu o povlacenju jedinica NATO sa KIM daje u trenutku kad
na jugu centralne Srbije i administrativne linije sa KIM u potpunosti sazreva
separtisticki pokret u srcu Srbije (Takozvani pokret za nezavisnu Preševsku
dolinu).
Bez obzira što ovaj separatisticki pokret sazreva dugo, izgleda da su
Albanci sa juga centralne Srbije izabrali pravi trenutak za pokretanje novih
teroristickih akcija koje imaju za cilj stvaranje još jedne teritorijalne
jedinice koju naseljavaju Albanci.
Zahtevi albanskih politickih voda podržani dolarima i evrima svojih
sunarodnika, stecenim od trgovine drogom i ostalim nedozvoljenim kriminalnim
radnjama, ka celnicima NATO saveza su jasno izraženi: formirajte nam poseban
region na jugu Srbije i sprovedite demilitarizaciju i možemo da pocnemo da
formiramo trecu albansku državu na Balkanu. Ako Albanci u Makedoniji malo
ubrzaju proces, bice i cetvrta, histericno traže albanske politicke i
teroristicke vode.
Postavlja se pitanje: cime ce na sve to odgovoriti Srbija?
Možda još vecom demokratizacijom Srbije za koju se ubiše od zalaganja
srpske demokrate kao i gomila nevladinih organizacija za koje se slobodno može
reci da su zarad americkih dolara spremni i rodenu decu da prodaju, a kamo li
Srbiju. Za njih nacionalni interesi Srbije ne postoje, to je otrcana fraza.
Za razliku od njih obicni Srbi su shvatili da demokratija kao najvece
dostignuce u oblasti ljudskih prava, sve cešce dolazi uz pomoc eksplozivnih
naprava NATO saveza, te da je rec o velikoj prevari naroda. Otuda i velika
odbojnost Srba prema ulasku Srbije u NATO.
Mora se reci da je srpska demokratska vlast izabrala svoj put borbe
protiv separatizma, to ce se u buduce ciniti decentralizacijom i
regionalizacijom Srbije. Rec je o vidu borbe protiv separatizma koji je do sada
u svetu nepoznat. Možda ce ipak ta borba imati uspeha, jer ce se sprovesti po
direktnom nalogu Evropske unije, koju apsolutno ne zabrinjava postojanje dve
cisto albanske države u Evropi ( Albanija i KIM)svojim cutanjem motivišu
Albance da nastave da stvaraju i trecu i cetvrtu albansku državicu.
To što EU ne zabrinjava proces stvaranja novih albanskih zemalja koje ce
za neku godinu, ili mesec ciniti Veliku Albaniju razumljivo je, jer je ona
aktivno ucestvovala u razbijanju SFRJ i danas Srbije, ali nije jasno zbog cega
na dalje razbijanje Srbije pristaje srpska demokratska vlast? Jer Statut
Vojvodine, bošnjacki zahtevi i deklaracije, Albanci na jugu, su ništa drugo do
namera da se razbije i uništi Srbija kao država.
Svak živ u Srbiji vidi da je pod Srbiju podmetnuta mina sa odloženim
dejstvom. Pitanje Statuta Vojvodine se rešava unutar jedne stranke, sa
Albancima pokušavaju tiho da se dogovore bez obzira što ovi upornim napadima na
policiju žele nastavak sukoba, sa Turcima se dogovara buducnost Sandžaka. Kad
se bolje analiziraju odnosi SAD i Srbije i EU i Srbije, može se ipak zakljuciti
da demokratska srpska vlast igra na kartu ulaska Srbije u NATO. U jednom
trenutku srpski dušebrižnici ce reci da samo ulazak Srbije u NATO može
zaustaviti njeno cepanje iz tih razloga se Srbija kao država dovodi pred
svršeni cin.
Stvara se utisak da je posle inspekcijske posete Bajdena Balkanu manje –
više sve završeno, i da se naknadno može otvoriti projekat "raspada ostatka
Srbije". Jer se posle uklanjanja režima Slobodana Miloševica sami Srbi nešto
previše i ne bune – više su angažovani na svojim dnevnopolitickim sukobima.
Da poseta Generalnog sekretara NATO saveza Prištini nije bila obicna i
kurtoazna vec sa odredenim ciljem govori podatak da je prilikom susreta Tacija
i Sejdiua sa Rasmunsenom bilo reci o mogucem povratku Rusa na KIM. To je,
naravno, iznenadilo albanske politicke lidere.
Prema informacijama koje ima NATO na KIM, na predstojecem susretu, u
oktobru, Medvedeva sa srpskim rukovodstvom ruski predsednik ce od rukovodstva
Srbije zatražiti cvršce vojno povezivanje Rusije sa Srbijom, a nije iskljuceno
da Medvedev od Srba zatraži i izgradnju ruske baze na teritoriji Srbije.
Prilikom posete Beogradu Medvedev ce zatražiti susret i sa crnogorskim
rukovodstvom.
U NATO savezu su zabrinuti porukama koje stižu iz Moskve posebno se to
odnosi na donošenje zakona o mogucim vojnim intervencijama Rusije van njenih
granica. U tom svetlu se sa velikim interesovanjem ocekuje susret srpskog
rukovodstva sa Medvedevim.
Reklo bi se da je na sceni otimacina svetskih sila oko Srbije i njenih
prirodnih resursa.
Avganistan
Kako u komandi Americkih snaga na KIM za Svedok kaže jedan neimenovani
visoki americki oficir: Najmanje 19 zemalja clanica NATO se priprema da pošalje
dodatne snage u opremi i ljudstvu u Avganistan.
SAD su vec pocele rasporedivanje dodatnih 21.000 vojnika u Avganistanu,
gde se vec nalazi 38.000 vojnika iz te zemlje, od ukupno 70.000 pripadnika
medunarodnih snaga.
Nekoliko zvanicnika koji su ucestvovali na samitu NATO u Strazburu, a
pratilo je Rasmunsena na KIM, reklo je da su evropske zemlje ponudile da
pošalju pojacanje od 3.500 vojnika, a da SAD traži 5000, kaže ovaj oficir.
Na samitu u Strazburu Velika Britanija, Francuska, Nemacka, Italija,
Poljska i Španija pristale su da daju znacajan doprinos, ali ogranicen na
period održavanja izbora u Avganistanu, predvidenih za avgust.
Litvanija je obecala da ce poslati specijalne snage na jug Avganistana,
uporište talibana, gde su medunarodne snage pretrpele znatne gubitke.
Dogovoreno i slanje najmanje šest helikoptera, tri aviona za transport,
medicinskih ekipa i poljskih bolnica.
Obecano je ulaganje više do 450 miliona evra.
Velika Britanija je saopštila da ce u tu svrhu izdvojiti 200 miliona
evra, Španija nešto manje od 130 miliona do 2012. godine, 50 miliona Nemacka i
40 miliona Norveška.
Sredstva ce biti usmerena na održavanje izbora, razvoj, formiranje
Avganistanske nacionalne vojske koja bi do 2012. trebalo da broji 80.000 do
134.000 pripadnika, kao i za promovisanje pravne države.
Ruski stelt
Ruska vojna industrija razvila je i uskoro ce poceti proizvodnju
takozvanih nevidljivih vojnih aviona koji su zasnovani na radikalno drugacijoj
tehnologiji od americkih vojnih letelica koje su danas u upotrebi.
Ruska verzija nevidljivih stelt letelica koristi tehnologiju koja se
zasniva na plazmi, a koja dovodi do toga da letelica nestane sa radara, piše
dnevnik „Novaja izvestija“.
Dnevnik citira Anatolija Korotejeva, šefa u Istraživackom centru „Klediš“
koji tvrdi da se ova tehnologija sa primenom generatora plazme može koristiti
za bilo koje vozilo, od automobila do borbenog aviona.
„Ova tehnologija je najefikasnija kada se koristi na velikim visinama i
zbog toga je najbolje da se koristi u vazduhoplovnoj industriji“, tvrdi
Korotejev.
On tvrdi da se ova tehnologija zasniva na potpuno drugacijem fizickom
pristupu i da se u potpunosti razlikuje od one koja se koristi u proizvodnji
postojecih stelt aviona u SAD, lovaca bombardera tipa F-117 i bombardera B-2.
Radarski zraci ove avione zaobilaze, dok ih ruska tehnologija u vidu prenosnih
generatora plazme u potpunosti razbija. Ovi generatori su mali i lagani,
emituju snažne elektronske talase koji jonizuju vazduh oko letelice i tako
efikasno stvaraju oblak plazme oko njega.
Evropa nije (više)
poslušno jagnje
Najprecizniju ocenu odnosa EU i SAD u ovom trenutku, dao je urednik i
izdavac americkog casopisa “Odbrana i spoljni poslovi - strateška politika
SAD”, Gregori Kopli, covek koji ucestvuje u kreiranju americke spoljnje
politike. On se posle samita u strazburu osvrnuo na spoljnopoliticke prioritete
Sjedinjenih Država i odnose Vašingtona sa Evropskom unijom. Po njemu Evropa
više nije poslušno jagnje. NATO sve teže diše.
Kopli ocenjuje da je Obama u Strazburu razdrmao dremljive Evropljane,
koji su na kraju ipak Obami obecali traženu pomoc za Avganistan, reklo bi se
više u novcu, a manje u ljudstvu i tehnici.
- Rastuce spoljnopoliticke razlike se odražavaju u odnosima SAD i
Evropske unije prema Rusiji, pa i Bliskom istoku, kaže Kopli.- Evropska unija
je u apsolutnoj zavisnosti od ruskog gasa. Drugim recima, Rusija gradi svoj
evropski uticaj preko energetskog sektora izgradnjom dva važna gasovoda,
"Nabuko" i "Južni tok", koji prolaze kroz Tursku, i bice kljucni energetski
snabdevac Evrope. Evropi je potrebna Rusija, koju Evropljani ne vide kao vojnu
opasnost, i stoga se opiru opkoljavanju Rusije od strane NATO-a. Kao rezultat
takvih oprecnih stavova, moglo bi da dodje do podela medu clanicama NATO-a, što
bi SAD trebalo da izbegnu. Rusija takode ima novi uticaj i važno mesto u
politici Turske. Ono što Vašington ne uocava u potpunosti je da je Turska
napustila svoju poziciju velikog saveznika SAD i Velike Britanije i više se
priklonila Rusiji. Ankara ce stoga biti sklonija podršci ruskim ekonomskim i
spoljnopolitickim ambicijama, mada se interesi te dve zemlje razilaze na
Balkanu.”
Rusija i Amerika
O složenoj situaciji u svetu i šta ona znaci za dalje odnose zemalja
Zapadnog Balkana sa SAD i Rusijom, Kopli je rekao:
- Državni sekretar Hilari Klinton je inicirala proces promene odnosa SAD
prema Rusiji na prijateljskoj bazi. Realnost je da SAD, imajuci daleko vece
probleme na Bliskom istoku, u Iranu, Avganistanu, Pakistanu i drugde, nemaju ni
interes ni politicku volju u pogledu Balkana. Vašington ce ostati prisutan u
tom regionu, ali uglavnom preko Evropske unije ili uz nju. Putem izgradnje
gasovoda kroz, recimo, Srbiju i Bugarsku, regionalni uticaj Rusije ce biti
povecan i te zemlje nece imati drugog izbora, do da se još više okrenu ka
Moskvi. Sada se postavlja pitanje šta bi SAD mogle da ponude balkanskim
zemljama, kao neku vrstu kompenzacije ruskim nastojanjima. To ce možda biti
izraženo i u ublažavanju americkog pritiska na Srbiju, i nastojanja da se
Beograd još više pridobije na planu vojne, pa i politicke saradnje.”
http://www.svedok.rs/index.asp?show=68202
