Višak građana
LIČNI STAV Autor: Slobodan Lalović Kao što se moglo i pretpostaviti, od pomoći narodu koji je u nevolji nema ništa. Vladin paket tzv. socijalnih mera svodi se na pokušaj sprečavanja izražavanja nezadovoljstva na način kojim se uznemirava vlast. Ako se ne blokiraju saobraćajnice i ako se može nesmetano prolaziti ulicama Nemanjinom i Kneza Miloša koje se ukrštaju kod sedišta Vlade, može se protestovati od sad pa do sudnjeg dana. Tako se socijalne mere pretvaraju u policijske, a socijalna politika u politiku represije. Prikrivenu misao vlasti izražavaju pojedini zvaničnici tvrdnjama (ili procenama) da nema snage za organizovani bunt. U takvim okolnostima vršenje vlasti se svodi na veštinu samoodržavanja koja podrazumeva korišćenje svih raspoloživih sredstava. Nije sporno da je blokiranje saobraćajnica i nezakonito i štetno, ali je nesporno i da je i „nezakonitije“ i štetnije kad se ceo jedan narod gurne u siromaštvo i strah od života. Postavlja se pitanje koje je pravo „starije“. Prirodno pravo na život dostojan čoveka ili pozitivno pravo koje zabranjuje, na primer, blokiranje saobraćajnica. Ovu raspravu o tome koje od ova dva prava je nadmoćnije obično okončaju događaji koji se kasnije označavaju istorijskim. Kada porodični čovek srednjih godina mora da se „švercuje“ u javnom prevozu na putu do posla zato što ne može da plati voznu kartu, plašeći se svakog dana da će biti otkriven i kažnjen i ponižen, nastaju okolnosti koje izazivaju neregularnu situaciju. Ta neregularnost izazvana siromaštvom blokira saobraćajnice. Otud i nije moguće problem rešiti represijom. Ali kako da postoji socijalna politika, kad nikakve politike i nema. Kako da postoji deo, ako nema celine. Kako da se preduzmu socijalne mere, ako nema ekonomskih, ili se one svode na otpuštanje radnika. Kakva je uopšte mera otpuštanje. Najavljuje se masovno otpuštanje iz „administracije“, a bez najave je u toku otpuštanje u privredi. Gde će svi ti ljudi završiti? Šta će biti sa njima i njihovim porodicama? Svuda su nebrojeni viškovi, i tako iz godine u godinu. Stiče se utisak da su zapravo jedini problem građani koji su višak, i kad se njih „oslobodimo“ zemlja će procvetati. Ali, ako su svi ili većina višak, ko će onda uopšte raditi? Nije teško izračunati, ako se ovako nastavi, kada će stvarno svi biti višak, izuzev naravno vlasti koja će i dalje pregovarati sa MMF-om. A u mnogim mestima u Srbiji jedini koji su još primali plate bili su oni iz „administracije“, i to je kako-tako održavalo „život“. Nastavnici, lekari, policajci, radnici u upravi i još nekoliko „branši“ koji dobijaju plate iz budžeta bili su jedini potrošači. Sada će i oni „odumirati“ pa će i posledice privredne aktivnosti u obliku S.T.R. u tim naseljima nestati. Prvo su napuštena sela, a sada će se intenzivirati napuštanje manjih gradova, koje je inače u toku. Kada su radnici u privredi gubili posao, zaposleni u „administraciji“ su ćutali. Sada je na njih došao red, ali za njih više nema ko da pita. Kombinacija koju čine nesposobna vlast i odsustvo solidarnosti vodi na kraju opštem potopu. Nema ostrva na kom se može preteći. Zato više nije pitanje šta može vlast da učini za nas, već šta mi možemo da učinimo za sebe. Ako je odgovor „povezivanje staža“ i konfuzna priča o zdravstvenim knjižicama, onda tu nema o čemu da se razgovara. Ostaje zapravo preispitivanje sistema koji je doveo zemlju u ovo stanje. Očigledno je da odgovor leži u proizvodnji i izvozu, a ne u trange-frange igrama i uvozu. Ali to očigledno zadire u nečije interese. Drugim rečima, u toku je sukob interesa građana i interesa malobrojne, ali moćne grupe kojoj ovakav sistem odgovara. Od ishoda tog sukoba zavisi da li ćemo svi biti višak. Kada se, i ako se ovo prepozna kao osnovni uzrok propadanja privrede i rasta siromaštva, onda se mogu primeniti i odgovarajuće socijalne i ekonomske mere. Da bi većini bilo bolje, njima mora biti loše. Otud nije pitanje šta treba raditi (to je jasno) već ima li snage za to. Ako je sada bankarska kamata preko dvadeset odsto, jasno je da neka grupa ili neke grupe skidaju kajmak i glođu privredu do kostiju. Onda privreda posluje sa sve većim gubitkom, a sve više nas je višak. Tako se pravi spirala niz koju milioni silaze upadajući u sve veću bedu, a odgovor vlasti je da zabrani blokiranje saobraćajnica. Autor je bivši ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku http://www.danas.rs/dodaci/vikend/visak_gradjana_.26.html?news_id=171134
