Komentar nedelje
Ranko Pivljanin | 06.09.2009 Draža, ružičnjak i cvećke Jedini način da se tačno locira mesto gde je sahranjen Draža Mihailović jeste da se Čiča počne prevrtati u grobu nakon ove silne potrage za njegovim kostima. Koja se, manje-više, najintenzivnije odvija po novinama u vreme medijski tradicionalno „suve“ letnje sezone kad se piše i o kiseljenju krastavaca. Tako ovih dana Draža samo što nije. Jedni slavodobitno objavljuju da je grob lociran u ružičnjaku na Adi ciganliji (pre toga je bio aktuelan Lisičji potok), državna komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvu generala Mihailovića kaže da su to dezinformacije, pominje se važan dokumenat BIA, izveštaji VBA i VOA, najavljuju provere stranih arhiva i sondiranje terena, ključni svedok koji će biti saslušan pod zakletvom, a javio se i bivši udbaš koji je iskoristio priliku da kaže kako bi i on Dražu streljao, samo da su mu naredili... Sva ta papazjanija bi još i bila smešna, da za predmet nema mrtvog čoveka, generala jedne regularne vojske i, po svoj prilici, mučenika koji je ubijen kao ideološki neprijatelj, da bi naknadno decenijama dodatno bio stigmatizovan. I nije sporna namera da se nađu i dostojanstveno sahrane njegovi posmrtni ostaci, ali način na koji se to radi i kako se o tome piše i polemiše nema baš neke veze sa dostojanstvom. U pitanju je još jedan traljav posao u kome država sapliće samu sebe, jer njene su i arhive i silne obaveštajne agencije, a na čelu komisije za utvrđivanje činjenica je republički javni tužilac. Na kraju, u ime države su nastupali i Dražini egzekutori, samo što su oni svoj posao shvatali ozbiljnije, pa njihove mračne tajne ni dan-danas nije moguće otkriti. Da je general Mihailović imao sreće, pa da su ga živog jurili ovi što tragaju za njim mrtvim, verovatno bi mnogo duže poživeo u slobodnim srpskim planinama. http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3639
