(Ne)očekivani ishod pregovora sa MMF-om Vlada Srbije na „popravnom“
Našem timu dat rok od šest nedelja da se pripremi za novi test i da sa preciznijom platformom, od koje će zavisiti povlačenje druge i treće tranše stendbaj aranžmana od 1,2 milijarde evra, sedne za pregovarački sto * MMF prihvatio argument srpskih pregovarača da bi povećanje PDV-a, u trenutku kada privreda počinje da se oporavlja, bio pogrešan potez Autor: Mirjana Stevanović Kao što se i moglo očekivati misija Međunarodnog monetarnog fonda nije bila spremna da prihvati samo obećanja Vlade Srbije da će reformama u javnom sektoru postići tako neophodne uštede u budžetu i zatražila je čvršće garancije. „Spremni smo da podržimo najavljenu reformu javnog sektora ali bismo voleli da vidimo i konkretne planove i akcije“, izričit je bio Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju i najavio odlaganje zaključenja druge revizije aranžmana za 20. oktobar za kada je najavljena i treća revizija. To praktično znači da je našem pregovaračkom timu dat rok od mesec i po dana da se pripremi za novi test i da sa preciznijom platformom sedne za pregovarački sto. Jer, od njihove uverljivosti zavisiće povlačenje druge i treće tranše stendbaj aranžmana od ukupno 1,2 milijarde evra ali će takođe biti jasnije da li je Vlada zaista spremna da sprovede reforme. Ako je za utehu MMF je odobrio povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno na 132,5 milijardi dinara, a prihvatio je i argument da bi povećanje PDV-a, u trenutku kada privreda Srbije počinje da se oporavlja, bio pogrešan potez. Malo li je od tako strogog, doduše sada nešto fleksibilnijeg, revizora. U ovoj proveri najbolje je prošao guverner NBS Radovan Jelašić kome predstavnici MMF-a nisu isporučili ni jedan zahtev. Konstatovano je samo da je likvidnost bankarskog sektora povećana, baš kao i štednja, a guverneru je sugerisano da „relaksira“ monetarnu politiku, pa bi se u narednom periodu moglo očekivati dodatno snižavanje referentne kamatne stope. Procene I mada neki od sagovornika Danasa tvrde da nema ničeg dramatičnog u odlaganju zaključenja revizije i da je „ovo bio jedan veoma korektan susret“, ipak, nije prijatno čuti da ste vraćeni na popravni. - Odlaganje stendbaj aranžmana nije ništa dramatično. Predstavnici MMF-a koji, očigledno, menjaju svoju filozofiju delovanja i osim monetarne, pažnju sada usmeravaju i ka fiskalnoj sferi, očekuju da im u oktobarskoj rundi pregovora ponudimo i okvirni plan budžeta za narednu godinu. Osim toga, do narednog susreta kroz skupštinsku proceduru trebalo bi da prođu sva zakonska rešenja koja će pratiti reformu javnog sektora, što je veoma važno jer predstavnici MMF-a žele da vide kako će Srbija koja na duži rok ne može da održi ovako visoku javnu potrošnju, da reši taj problem. Pošto su koalicioni partneri u Vladi Srbije dali jasan signal da su spremni za taj poduhvat sada bi trebalo utvrditi model reforme javnog sektora. To, međutim, ne znači samo smanjenje broja državnih činovnika već i izmene u načinu finansiranja javne potrošnje. A sve to u cilju da naredne godine deficit padne ispod nivoa od 4,5 odsto BDP - komentariše za Danas Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i ekonomski savetnik premijera. Okvir za rashode Procenjuje se da fiskalni kapacitet države (prikupljanje poreza i doprinosa) koji se odnosi na javne prihode, teško da će moći da premaši 40 odsto BDP. To drugim rečima znači da se u taj okvir moraju uklopiti svi javni rashodi - upozorava Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Kao ilustraciju Bajec navodi primer prosvete i zdravstva gde bi se promenom načina finansiranja moglo uštediti po jedan odsto BDP u svakom od tih sistema. Na pitanje zašto je MMF, reklo bi se bez opiranja, odustao od predloga da se poveća PDV, naš sagovornik kaže da je procenjeno da bi taj potez bio poguban za privredu koja polako počinje da se oporavlja a nova poreska opterećenja ne bi bila prihvatljiva ni za građane, utoliko pre što se penzije i plate u javnom sektoru zamrzavaju a sve je više i onih koji ostaju bez posla. „Odustajanjem od povećanja PDV-a država je sebi zadala krupan, rekao bih herojski, zadatak i zato je neophodno da svi ponesu deo tereta. Jer, iskustvo govori da primena palijativnih mera daje efekte samo na kratak rok“, ističe Bajec. Nesporno je, dakle, da bi smanjenje budžetskog deficita i javne potrošnje trebalo da bude prioritet Vlade Srbije i to su obe strane u pregovorima identifikovale kao problem. Ali, osnovno je pitanje do kog nivoa bi reforma javnog sektora trebalo da ide a da to ne ugrozi privredni rast. Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava za Danas da su analitičari časopisa Kvartalni monitor utvrdili da bi uprkos zamrzavanju plata i penzija budžetski deficit naredne godine trebalo smanjiti za dodatnih 75 milijardi dinara (oko 750 miliona evra) kako bi se došlo do nekog prihvatljivog nivoa od 3,5 odsto BDP. Naš sagovornik izražava sumnju u vezi s namerom da se samo reformom javnog sektora može ostvariti očekivano smanjenje deficita i kao jednu od racionalnijih opcija navodi povećanje poreza, PDV-a pre svega. - U igri su još dve, doduše manje prihvatljive opcije. Jedna je povećanje deficita iznad nivoa od 4,5 odsto, ali u tom slučaju suočili bismo se sa naglim rastom javnog duga. Jer, čak i ako bismo uspeli da za tri do četiri godine deficit spustimo na nulu, lako bi se moglo dogoditi da učešće javnog duga u BDP premaši 50 odsto i tada bi samo plaćanje kamata moglo da dostigne tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako se zna da četiri odsto BDP izdvajamo za obrazovanje onda je jasno o kakvom je redu veličina reč. Druga opcija koja je, inače politički najbezbolnija ali ne najprihvatljivija, i koja je ove godine primenjena, jeste smanjenje investicija u infrastrukturu - komentariše Petrović. Zadaci Na udaru reformski zahvata, osim zdravstva i prosvete trebalo bi da se nađe i penzijski sistem. Sudeći prema najavama ministarke finansija biće pooštreni uslovi penzionisanja, pre svega prevremeni odlazak u penziju. I mada je svima jasno da je postojeći sistem finansiranja penzija neodrživ, biće to krupan zalogaj za potencijalne reformatore koji će se, između ostalog, suočiti i sa „čvrstom“ argumentacijom PUPS-a koji je u odbrani interesa penzionera spreman na sve, pa i na ucene svojih koalicionih partnera. Ekonomista Zoran Popov slaže se da je reforma glomaznog javnog sektora neophodna ali naglašava da bi iz tog procesa trebalo izuzeti penzijski sistem koji je već, kako tvrdi, reformisan. Pogubno rešenje Jedan od osnovnih razloga zašto budžetski deficit nije „eksplodirao“ nego se zaustavio na nivou od 4,5 odsto leži u drastičnom smanjenju javnih investicija. Ukoliko bi se i u naredne tri do četiri godine primenio isti model to bi bilo pogubno rešenje s obzirom na to da su investicije u infrastrukturu pokretač privredne aktivnosti i rasadnik novih radnih mesta. Osim toga, ta ulaganja su dopuna privatnim investicijama - otkriva za Danas rezultate istraživanja analitičara Kvartalnog monitora, Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Reforma javnog sektora svakako je u ovom trenutku efikasniji potez od povećanja PDV-a kojim se rešava jedan problem ali se otvaraju dva nova. Slična je situacija i sa oporezivanjem ličnih dohodaka koji bi, da je kurs dinara realan, bili izuzetno niski. Dobro je što je MMF prihvatio povećanje deficita na 4,5 odsto, možda je moglo da se traži i pet odsto kao i to što je realno očekivati oživljavanje proizvodnje. Na kratak rok, značajni efekti bi mogli da se ostvare i prebacivanjem rashoda u kapitalne investicije, pre svega u izgradnju puteva, mada su zanimljiva i ulaganja u stanigradnju i poljoprivredu jer samo tako se može podići privredna aktivnost - smatra Popov. Vladu Srbije dakle, čeka vruća jesen i to ne samo zbog sve češćih protesta nezadovoljnih radnika privatizovanih preduzeća već i zbog najavljene reforme javnog sektora koja će bez posla ostaviti, kako se nezvanično procenjuje oko 17.000 ljudi. Procenjuje se, takođe da bi u višku moglo da se nađe i oko 8.000 zaposlenih u državnoj admonistraciji. O prekobrojnima na lokalnom nivou da i ne govorimo. U nekim opštinama na 1.000 stanovnika dolazi po 20 činovnika a evropski prosek je šest zaposlenih. Prema računici guvernera Jelašića, ako bi se otpustilo 10.000 državnih činovnika godišnje bi se moglo uštedeti čak 10 milijardi dinara, s obzirom na to da izdvajanjaza zarade, doprinose i druge troškove iznose oko milion dinara po zaposlenom. Niko, međutim, još nije precizno izračunao koliko će državu koštati otpremnine namenjene onim koji ostaju bez posla. Vladu Srbije čeka još jedan težak zadatak - rebalans, drugi po redu u ovoj godini, budžeta kojim će se, najverovanije, ozvaničiti deficit od 4,5 odsto BDP, zatim inflacija od 10 odsto i pad BDP od četiri odsto. Kad je reč o minusu u državnoj kasi sve ukazuje na to da će i dalje biti pokrivan novim zaduživanjima. Od Svetske banke već je povučeno 300 miliona dolara, u septembru bi trebalo da stigne oko 500 miliona dolara pozajmice MMF-a, a do kraja godine trebalo bi da stigne i prvi „paket“ kreditne podrške Evropske unije težak 120 miliona evra. Planirano je i da se kod komercijalnih banaka država zaduži sa još oko 200 miliona evra (uz kamatu od 6,75 odsto). Pred državom je, dakle, šest nedelja da se bolje pripremi za ponovni susret sa misijom MMF-a. Neko bi rekao, kratak rok za tako krupne rezove. Ali ako ne želi da rizikuje povratak na početnu poziciju, naš pregovarački tim ne bi smeo da prokocka još jednu šansu. Nemački model Penzijski sistem je, za razliku od zdravstva i prosvete gde su neophodne reforme, već reformisan i ne verujem da tu ima još mnogo prostora za rezove. Preciznije rečeno, penzijski sistem Srbije usklađen je sa standardima Evropske unije i mi smo prihvatili nemački model - tvrdi ekonomista Zoran Popov. http://www.danas.rs/dodaci/biznis/vlada_srbije_na_popravnom.27.html?news_id=171183
