Mladen Ivanić: Bosna je krhka i nestabilna, ali međunarodna zajednica neće odustati od Dejtona, kaže za NT bivši premijer Republike Srpske, i tvrdi:
Dodik samo priča o osamostaljenju RS Marija Kordić Kada bivši agent CIA kaže da će se Bosna i Hercegovina u narednih godinu dana raspasti, a da će premijer Republike Srpske uskoro biti uhapšen, onda to nešto znači. Zato je mnoge u BiH prošle nedelje duboko uznemirila ovakva prognoza Stivena Majera, bivšeg direktora Integracijske grupe za Balkan u CIA, a danas stručnjaka za ex-Yu prostor. Majer, naime, tvrdi da Bosnu opet potresa kriza zato što joj Zapad nasilno nameće multietničku demokratiju, i predlaže raspisivanje referenduma na kojem bi sva tri naroda u BIH sama odlučila o svojoj budućnosti. To je samo individualno razmišljanje jednog čoveka koji očito zna dosta toga o Bosni i Hercegovini, ali pošto više nema funkciju to mu daje mogućnost da mimo zvaničnih iznosi svoje lične stavove, kaže na početku intervjua za NT bivši premijer Republike Srpske Mladen Ivanić. Iz SAD se sve češće čuju glasovi koji govore o pravu Srba na samoopredeljenje, o propasti ideje multietničke Bosne i Dejtonskog sporazuma. Otkuda to? - Dobar deo međunarodnih funkcionera koji su radili u BiH, ili su se bavili tim problemom, kad završe svoj posao postanu radikalni. Tada potpuno promene koncept i počnu da deluju sasvim suprotno od onoga za šta su se ranije zalagali. Objektivno govoreći, praktične upotrebe od takvih stavova u ovom trenutku nema. Američka politika u BiH uvek je bila politika očuvanja jedinstvene Bosne. Da li u perspektivi takve izjave ipak mogu bar malo da pomere američku politiku prema Bosni? - Nemam takav osećaj. Čini mi se da dobro poznajem američku politiku prema Bosni, i po mom dubokom uverenju, ona više nije njihov prioritet. Amerikanci se izvlače iz BiH i taj problem sve više prepuštaju Evropskoj uniji. Neke radikalne zaokrete u njihovoj politici ne treba očekivati bar još 10 ili 15 godina, jer Dejton je bio veliki međunarodni projekat. Koliko su tačne spekulacije o propasti Dejtona? - Lično mislim da je osnovni interes Srba u BiH očuvanje ekonomske snage, očuvanje vlastitih institucija - onoga što trenutno imamo. Nema razloga za ulazak u bilo kakve rizike u ovom momentu. Ne vidim nikakvu dramatičnu promenu međunarodne politike, i u tom kontekstu ne treba nam izazov. Protivnik sam avanturističkih poteza. Mislite da je referendum za osamostaljenje RS nepotrebna avantura? - Tako nešto u ovom trenutku nije realno. Otkud onda Miloradu Dodiku ideja o referendumu za otcepljenje RS, koju s vremena na vreme pušta u javnost? - Ne mislim da Dodik stvarno ima ideju o osamostaljenju RS. On samo o tome priča, to je za njega najbolji način za manipulaciju ljudima. Ni on u ovom trenutku nije spreman za tako nešto. Dogovorio se sa strancima da priča o referendumu a da na njemu ništa ne radi. Zašto? - To je mehanizam da Dodik dobije političku bitku, a da na tome pri tom ništa ne uradi. Otkud onda te priče o političkoj pozadini moguće optužnice protiv njega zbog navodnog slučaja korupcije? Mogla su se čuti tumačenja da mu se na taj način „preti“ zbog nezadovoljstva njegovom politikom? - Ne volim zloupotrebu kriminala u političkoj borbi. To ne volim čak ni da komentarišem. Taj deo Dodikovog aspekta bih ostavio njemu. Majer tvrdi da će Dodik uskoro biti uhapšen. Verujete li da je to moguće? - Nemam nikakve naznake, a nije ni korektno da se tom temom bavim ja, kao političar drugačijeg tipa. Mislite li da ga neko time ucenjuje da nešto uradi ili ne uradi? - Reći ću samo ovo: lideri u RS koji nisu spremni da im bude suđeno ili za ratne zločine ili za kriminal, bolje da se ne prihvataju ovog posla. Majer predviđa raspad Bosne za godinu dana, odnosno čim predstavnici međunarodne zajednice napuste BiH. Koliko je to realno? - Bosna i Hercegovina jeste nestabilna, krhka tvorevina u kojoj vlada apsolutno nepoverenje. Svi imaju potpuno različite želje - Bošnjaci da očuvaju jedinstvenu BiH, Hrvati da dobiju entitet, a Srbi da očuvaju RS. To su tri potpuno udaljena koncepta, i nije realno da s tim dobijete jedno skladno društvo. BiH će zato stalno biti izložena velikim izazovima, i u kom pravcu će ići, zavisiće od političke elite. Ako oni budu mogli da nađu neki kompromis, to bi moglo da funkcioniše. Ako ne, onda će međunarodna zajednica ili još dugo ostati, ili biti u poziciji da bude sudija. I kako bi onda međunarodna zajednica presudila? - Držaće se Dejtona, a pokušavaće, posebno pritiscima na srpsku stranu, da zajedničku državu učini jačom. Od toga neće biti ništa, politički faktori u RS to neće prihvatiti. Postoji li kod muslimana strah od raspada jedinstvene BiH, da će ostati sami? - Jedan deo tako razmišlja. Dominiraju oni koji bi voleli jedinstvenu BiH, ako je moguće, sa dominacijom Bošnjaka. Ali, jedan deo kaže: „Neka je ona naša, pa makar bila i mala“. Kako je u RS odjeknula poseta bosanskog reisa Mustafe Cerića Kosovu? - To je bilo strašno, i to je ta politika koja deli Bosnu. Tim potezom reis nije mogao dobiti ništa, to je bila samo njegova lična promocija. Egocentrizam koji je neverovatan, jer znao je da je svaki odlazak na Kosovo za Srbe problematičan, a posebno poziv da se Kosovo prizna. Ali, dobro je da znamo s kakvom se politikom suočavamo. Po meni, odgovor na to mora biti čvrst, da se zna da će srpska strana uvek prema tome imati otpor i mehanizme kojima ćemo sprovoditi svoje interese u BiH. Šta je zapravo BiH htela da postigne tim postupkom? I u Sandžaku muftija Muamer Zukorlić sve češće govori o tom „duhovnom jedinstvu sa Sarajevom“? - Očito da postoji pokušaj da se napravi neka panislamska transverzala. To je potpuno nakaradna logika „ako Srbi u Bosni imaju nešto svoje, onda i Bošnjaci u Sandžaku treba da imaju nešto svoje“. To još uvek nije tako jasno definisano, ali znajući reisa Cerića i to što on radi, narednih meseci ili godina videćemo taj koncept kako se polako širi. I Srbija na to mora imati jasan odgovor. Šta bi trebalo da bude taj odgovor Beograda? - Srbija bi morala da spreči bilo kakvu radikalizaciju islama na svojoj teritoriji i mislim da to za sada dosta uspešno radi. Slikanje i pompa Koliko su zaista poboljšani odnosi Srbije i RS od kako su na vlasti Boris Tadić i Milorad Dodik? - Nema u tom odnosu baš mnogo sadržaja, ja sam očekivao mnogo više. Ima mnogo više slikanja i pompe. Poslednja krupna stvar koja je urađena vezana je za osiguranje i nastanak Komercijalne banke u RS, i ne vidim ništa krupno posle toga. Videćemo kako će ići posao sa „puntom“ i traktorima. Kako je bilo u vreme kad ste Vi bili premijer? - Ja sam sarađivao sa gospodinom Đinđićem. Trudili smo se, u mnogo težim okolnostima, jer smo i on i ja bili pod velikim pritiskom međunarodnih institucija, da sarađujemo. Srbija tada nije imala ekonomsku snagu da bi mogla ozbiljno da investira, ali su napravljeni značajni pomaci. U vreme Vojislava Koštunice potpisan je sporazum o specijalnim paralelnim vezama koji je dobio međunarodnu podršku. Tada nije bilo toliko političkog prostora za bolju saradnju koliko ima danas. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/121/
