Професор др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета
За Београд на листи 500 најбољих универзитета Универзитет у Београду данас прославља 201 годину постојања. О плановима и проблемима најстаријег српског универзитета, за наш лист прича нови-стари ректор професор др Бранко Ковачевић Универзитет у Београду данас слави 201. рођендан. Ректор, професор др Бранко Ковачевић, који ће на почетку нове школске године и у другом мандату седети у Капетан Мишином здању, за наш лист каже да би испуњење рођенданске жеље било да се највећи и најстарији универзитет у Срба у наредном периоду нађе на листи 500 најбољих светских високошколских установа. – Мислим да БУ није ни направио добру презентацију да би се нашао на тој чувеној Шангајској листи, многи у свету и не знају шта је то Београдски универзитет. Колеге из Љубљане које су се нашле око 500. места обећале су да ће нам помоћи са административно-техничким послом јер су то већ прошли. Они су имали пројекат „Љубљана међу првих 500” и успели, а сада раде на пројекту „Љубљана међу првих 100”. И они су мишљења да по квалитету БУ мора да уђе на ту листу, а то ће уједно бити добра реклама и за и Србију… Тако ћемо да докажемо да и масовне школе могу да буду елитне, а не само мале, које су уз то и јако скупе. Није јефтино ни студирање у Србији… Данас је све у Србији скупо, ми смо сиромашна земља, а криза је још погоршала ситуацију. И ситуација са школаринама је потпуно конфузна, неки су снизили цену студија, други повећали, да ли ту имате неку контролу? Имамо преко Сената, ту су сви декани и директори института… Договорили смо да се цена студија не повећава, имамо и светле примере као Правни који је смањио школарину за 10.000 динара. Али материјална ситуација је тешка, факултети морају да плаћају основне трошкове, а буџет је такав да нажалост сав новац оде у плате, а да остане само три-четири одсто за друге потребе… Да ли се примењује уредба о ребалансу буџета по којој су факултети дужни да дају 40 одсто сопствених прихода? После преговора са владом, стигли смо до цифре од 12,5 одсто одређене категорије сопственог прихода, али мислим да ће Универзитет бити потпуно изузет. Вероватно се проценило да је реч о малим средствима која је, иначе, требало да се одузимају само до децембра месеца и да би то била непопуларна мера која ствара лошу атмосферу и од које би било више штете него користи. А да ли ће бити пара за мастере? Стално смо у контакту са министром Обрадовићем, да пробамо да прођемо кроз владу, да држава покаже и на делу да размишља о младима… Факултети ће показати своју солидарност, ми ћемо ослободити најбоље студенте школарине, то су се декани већ договорили, даћемо им и плате, омогућити да се укључе у наставу, вежбе... Али ту и држава мора да помогне, да за почетак да нешто пара и да сваке године повећава износ. Докле се стигло са акредитацијом? До сада је било седам државних и шест приватних универзитета, а сад ми кажу да ће бити 11 приватних, не знам ни како се зову, видећемо до краја ко је све прошао… Од 31 факултета на Београдском универзитету, 28 је прошло, три су у петом кругу, добили су упозорења. Филолошки факултет нема паре да плати акредитацију, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је променио групацију и прешао из медицинских у друштвене науке, а трећи је математика и ту је у питању форма. Кажете да ће Србија имати 18 универзитета, а годинама слушамо приче о потреби за рационализацијом, зар то није превише? Србија има мало студената, свега 260.000. Нама су потребне школе. Није важно да ли су приватне или државне, битно је да буду добре и поштују домаће и међународне стандарде. Био бих најсрећнији да су сви наши универзитети перфектни и да цео свет навали да студира у Србији, јер то је бизнис а не „ја теби продам диплому”. И зато је важно да се ова акредитација уради до краја и спроведе како ваља. Да ли су сви факултети реформисани? Делимично. У неким стварима каснимо, у некима идемо брже, а неке нисмо ни пипнули. Ко је за то крив? Људи су инертни, многи не воле промене, имају негативни став, много је неразумевања. „Болоња” је суштински позитиван процес, иде у корист и наставника и студената, нуди краће школовање, да се што пре дође до посла, да диплома да знање које ће да верификује тржиште. Али управо многи тврде да „Болоња” девалвира дипломе? То је неразумевање суштине процеса и школовања по степенима. Јер, не завршава се образовање са првим степеном, зато постоји мастер ниво. Дакле, једне ћемо да школујемо за занат, да одмах почну да раде, а они који желе да се баве науком ићи ће на докторске студије. Докле се стигло са националним оквиром квалификација? На том послу се ради већ јако дуго и да смо имали НОК, наша оцена на министарском састанку у Лондону била би сигурно виша од 3,86, а ми не бисмо од 46 земаља били на 20. месту. Зато је неопходно да се ураде измене закона о високом образовању, тај посао је у току и мора бити завршен што пре. Ми имамо добар закон, он прати оно што се дешава у Европи, али оно што нам је потребно јесте да створимо механизме да се закон спроводи. Ко не поштује, ићи ће просветна инспекција, па нека гаси, било да је у питању приватни или државни факултет. ----------------------------------------------------------- Око 350.000 дипломираних На Београдском универзитету данас је запослено 7.384 лица. Индекс има 89.827 студената. Диплому је до сада стекло 346.741 академац, звање магистра 22.704, а титулу доктора наука 13.214 постдипломаца. Сандра Гуцијан [објављено: 14/09/2009] <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Za-Beograd-na-listi-500-najboljih-univerziteta.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Za-Beograd-na-listi-500-najboljih-univerziteta.sr.html> posalji prijatelju пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=103706> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=103706> коментаре (1) http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Za-Beograd-na-listi-500-najboljih-univerziteta.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
