SENZACIONALNO OTKRIĆE: TAČEROVA MOLILA GORBAČOVA DA NE RUŠI BERLINSKI ZID
nedelja, 13 septembar 2009 00:36 Izvor: The Times Dokumenti o pregovorima koji su prethodili padu Berlinskog zida pokazuju da je premijerka Velike britanije uveravala Gorbačova da njena zemlja ne želi ujedinjenje Nemačke Dva meseca pre pada Berlinskog zida Margaret Tačer (Margaret Thatcher) saopštila je Mihailu Gorbačovu da ni Velika Britanija ni zemlje Zapadne Evrope ne žele ujedinjenje Nemačke, stavivši do znanja sovjetskom lideru da bi on trebalo da svim snagama spreči da se to dogodi. Godine 1989. Tačerova i Gorbačov vodili su otvoren razgovor (o tome ranije ništa nije saopštavano) i ona je tada rekla da destabilizacija Istočne Evrope i raspad Varšavskog pakta takođe nisu u interesu Zapada.Ona je naglasila izvanredan uspeh koji beleži Istočna Evropa, ali je bila kategorična da Zapad neće insitirati na „dekomunizaciji“ pođednako kao što neće preduzimati bilo kakve korake koji mogu dovesti u opasnost bezbednost Sovjetskog Saveza. Čak i danas, dvadeset godina kasnije, reči Margaret Tačer mogu izazvati senzaciju. A dodatnu eksploziovnost daje im to što su one u raskoraku sa javnim stavovima koje se čuju na Zapadu, kao i sa zvaničnim saopštenjem NATO-pakta. Gorbačovu je Tačerova savetovala da na sve to ne obraća pažnju. „Nama nije potrebna ujedinjena Nemačka“, rekla je ona, „to će dovesti do prekrajanja poratnih granica, a mi to ne smemo da dozvolimo jer bi tako nešto miniralo stabilnost međunarodne situacije i našu bezbednost dovelo u opasnost“. Njena oštra pozicija izašla je na videlo zahvaljujući tome što je iz Moskve svojevremeno izvezeno brdo zvaničnih dokumenata Kremlja. Godine 1991, kada je Gorbačov otišao sa funkcije predsednika, kopije dokumenata iz državinih arhiva dospele su u njegov lični fond, koji se nalazio u Moskvi. Pre nekoliko godina mladi pisac Pavel Stroilov, koji je sređivalo dokumenta fonda, shvatio je njihov izuzetni značaj za istorijsku nauku. Stroilov je tada kopirao više od hiljadu zapisnika sa zasedanja Politbiroa, a potom, kada se preselio u London, poneo ih sa sobom i nastavio sa istraživanjima. Ta istraživanja mladog pisca rezultirala su uspehom baš u potrebno vreme. Naime, svi zapsinici sa zasedanja Politbiroa i pregovora sa šefovima stranih država proglašeni su potom državnom tajnom. U zapisnicima su registrovani reakcija Rusa na burne događaje 1989. godine i očajnički pokušaji Velike Britanije i Francuske da zaustave ujedinjenje Nemačke preko Sovjetskog Saveza, koga su nagovarale da se založi protiv tog ujedinjenja. Gorbačov je Honekera zvao usranko Iz zapisnika se takođe vidi, da je Kremlj bio prosto zapanjen pobunom u Istočnoj Evropi i bekstvom hiljada stanovnika Istočne Nemačke u Mađarsku i Čehoslovačku. Iz tih zapisnika jasno se vidi i koliko je snažno Gorbačov mrzeo stare komuniste. Na primer, lidera Istočne Nemačke Eriha Honekera nazivao je „usrankom“, ali je istovremeno naivno verovao da će stanovnici Istočne Evrope sa blagonaklonošću prihvatiti perestrojku iz ruku Rusa. Da bi se to dogodilo, prema tadašnjem mišljenju Gorbačova, trebalo je samo svrgnuti te stare vladare. Tačerova je bila svesna da bi objavljivanje njenog stava izazvalo burnu reakciju. Ona na kritiku nije bila naviknuta, naročito ne na kritiku koja bi došla od poljske „Solidarnosti“ i njenih saveznika na Zapadu. Šta bi onda vredelo njeno obraćanje Gorbačovu, komerje rekla kako je „duboko impresionirana“ smelošću i patriotizmom lidera komunističke Poljske generala Vojceha Jaruzelskog. Ona je sa odobravanjem naglašavala „spokojnu“ reakciju Gorbačova na rezultate izbora u Poljskoj – komunisti su tada izgubili na prvim slobodnim iozborima u Istočnoj Evropi. SLično je reagovala i na druge promene koje su se desile u Istočnoj Evropi. „Moje poimanje vaše pozicije je ovakvo: vi odobravate razvoj svake zemlje sopstvenim putem pod uslovom da Varšavski ugovor ostane na snazi. Ja odlično shvatam tu poziciju“, rekla je Gorbačovu. Rusi su razmišljali da sami sruše Berlinski zid A onda je eksplodirala bomba. Tačerova je zamolila da se njene reči ne beleže. Gorbačov se složio, ali su te replike u zapisnik ipak dospele. Zapisničar je lakonskli zabeležio: „Dalji tok razgovora beleži se po sećanju“.Tačerova je govorila o dubokoj „zabrinutosti“ u vezi sa događajima u Istočnoj Nemačkoj i o tome da slede „velike promene“. I sve je to, ispostavilo se, Tačerovoj nametalo bojazan da se Nemačka može ujediniti. Podsetimo da je ujedinjenje Nemačke bilo označeno kao cilj Zapada pre više od jedne generacije. Tačer je uveravala Gorbačova da predsednik SAD Džordž Buš stariji takođe ne želi da preduzima bilo kakve korake koje bi Rusi mogli da protumače kao opasnost po sopstvenu bezbednost. Analogna garancija Gorbačovu je data i lično na sovjetsko-američkom samitu na Malti. Kremaljski zapisnici su sačuvali unikatni snimak na kome je zabeležena zbunjenost koja je pratila rušenje komunizma u Istočnoj Evropi. Rusi su znali da Istočna Nemačka ima životno važan značaj za njihove interese, ali nisu mogli vše da podržavaju njeno postojanje. Gorbačov apsolutno nije želeo da priređuje novu klanicu šaljući svoju vojsku. Ma koliko to izgledalo čudno, sami Rusi su razmatrali mogućnost da sruše Berlinsaki zid. To se vidi iz zapisnika zasedanja Politbioroa, održanog 3. novembra 1989. godine, šest dana pre pada Zida. Evo kako je izgledao dijalog na tom sastanku: Vladimir Krjučkov, šef KGB: „Sutra će pola miliona ljudi izaći na ulice Berlina i drugih gradova“. Gorbačov: „Ti miliš da će Krenc (koji je zamenio Honekera na funkciji partijskog lidera) ostati? Mi ne možemo objasniti narodu ako izgubimo Istočnu Nemačku. Mi je ne možemo održati bez Zapadne Nemačke“. Eduard Ševardnadze, ministar inostranih poslova: „Bolje je da sami mi srušimo zid“. Krjučkov: „Njima će biti teško ako mi srušimo taj zid“. Gorbačov: „Njih će (Istočnu Nemačku) kupiti u celosti... A kada se cene podignu do svetskih, životni standard će odmah pasti. Zapad ne želi ujedinjenje Nemačke, on želi da nas iskoristi da to spreči, da nas sukobi sa Zapadnom Nemačkom kako bi isključio mogućnost budućeg dogovora između SSSR i Nemačke“. Moskva odbija mešanje Jedino se Tačerova sekirala zbog događaja koji su se odvijali u Nemačkoj. Mesec dana posle pada Berlinskog zida, lični savetnik francuskog predsednika Miterana Žak Atali sastao se u Kijevu sa jednim od najstarijih Gorbačovljevih pomoćnika Vadimom Zagladinom. Kako je izjavio Atali, odbijanje Moskve da se umeša u tok događaja u Istočnojh Nemačkoj „nametnuo je posao Francuskoj“. Atali je upitao, da li se SSSR zbilja pomirio sa perspektivom ujedinjenja Nemačke i hoće li preduzimati nekakve korake kako bi to sprečio. To je izazvalo strah, koji samo što nije prerastao u paniku. Potom je, kao da govori iz usta Margaret Tačer, Atali izjavio: „Francuska ni na koji način ne želi ujedinjenje Nemačke iako shvata da je to u krajnjoj liniji neizbežno“. U aprilu 1990. godine, pet meseci posle pada Berlinskog zida, Atali je izjavio da je mogućnost ujedinjenja Nemačke predstavljala košmar za francuske političare. Kako sledi iz zapisnika, Atali je rekao Miteranu da će „otići da živi na Marsu“ ako se to dogodi. Slamanje Honekera Najteži za Gorbačova bili su susreti sa liderima „stare garde“ Varšavskog ugovora. Svi oni su se krajnje sumnjičavo odnosili prema pokušajima reformisanja komunističkog sistema. Najžešći otpor pružao je upravo Istočni Brelin. Honeker je stario, bolovao, ali je bio nesalomiv. Rukovodstvo Istočne Nemačke pribojavalo se, da će on izgubiti kontrolu nad situacijom i želelo je da ga se oslobodi. Zamenik Honekera Egon Krenc smatrao je da je potrebna dozvola Kremlja i predložio je Gorbačovu da izvrši prevrat. Gorbačov se i lično uverio u to kakav se haos odvija u istočnom Berlinu kada je doputovao u ovaj grad na 40-godišnjicu osnivanja DR Nemačke. U zabelešci od 9. oktobra u dnevniku Anatolija Černjajeva, kremaljskog funkcionera odgovornog za veze sa komunističkim partijama zemalja saveznika, govori se o burnim događajima: „Kada su MS (Mihail Sergejevič Gorbačov) i Honeker išli zajedno, hiljade ljudi izvikivalo je: 'Gorbi! Gorbi!' Niko nije obraćao pažnju na Eriha... Prisustvovalo je oko dvadeset lidera (Živkov, Čaušeku, Ortega iz Nikaragve itd.), ali niko ih nije slušao. Svi su se koncentrisali na pojavljivanje Gorbačova u Berlinu. Već 10. oktobra istočnonenačka partija SJPN održaće plenum...Ona može svrgnuti Eriha. U protivnom će uskoro uslediti juriš na zid“. Černjajev naglašava da je „čitava Evropa“ u ludilu povodom dolaska Gorbačova u Berlin. „I svi nam šapuću na uvo: 'Dobro je što je SSSR delikatno izrazio svoj stav protiv ujerdinjenja Nemačke'“ Političari, koji su se u Evropi sastajali sa pomoćnicima Gorbačova „nedvosmisleno su isticali da niko ne želi ujedinjenje Nemačke“. Zar nije zaprepašćujuće što je Miteran u Francuskoj razmišljao čak o tome da se ono zaustavi tako što će stupiti u vojni savez sa Rusijom, „zamaskiran projektom zajedničke borbe armijskim snagama protiv katastrofalnih nesreća“. Černjajev je istakao i mržnju koju je Gorbačov osećao prema Honekeru: „Mihail Sergejevič Gorbačov ga je nazvao usrankom. On je kazao: „On je mogao saopštiti narodu da je imao četiri operacije, da ima 78 godina i da nema snage da više bude na funkciji, i zamoliti da ga oslobode, jer je izvršio svoju dužnost. Tada bi on, verovatno, ostao u isatoriji kao poštovana figura“. Da je Honeker otišao dve-tri godine ranije, on bi zaslužio mesto u istoriji, kazao je Gorbačov. Umesto toga Honekera je „narod prokleo“. Posle pada Berelinskog zida slabi stav Gorbačova prema ujedinjenju Nemačke još više se rasplinjavao. Na susretu sa Bušem Gorbačov je insistirao da bi sve trebalo da teče u okvirima isključivo opšteg evropskog smirivanja. Gorbačov je optuživao Zapad za politiku „nametanja“ zapadnih vrednosti Istočnoj Evropi. On se takođe žestoko okomio na nemačkog kancelara Helmuta Kola, koji je previše žurio prilikom razmatranja uslova ujedinjenja. Već sutradan je Gorbačov u Moskvi optužio Kola da postavlja ultimatume, propagirajući ujedinjenje iz populističkih razloga, čime je kršio sporazume koji su ranije postignuti sa Moskvom. A 1990. godine Margaret Tačer je još uvek pokušavala da uspori tok događaja. „Verujem da je pre ujedinjenja potreban dugotrajni prelazni period“, rekla je ona u razgovoru sa Gorbačovom. „Cela Evropa gleda na to ne bez straha, odlično shvatajući ko je počeo dva svetska rata“. Za zaključivanje konačnog sporazuma trebalo je još godinu dana napornih diskusija, uz učešće obe Nemačke i četiri države pobednice u Drugom svetskom ratu“. Prevod Rajko DOSKOVIĆ Izvor The Times www.timesonline.co.uk http://standard.rs/vesti/36-politika/3029-senzacionalno-otkrie-taerova-molila-gorbaova-da-ne-rui-berlinski-zid.html
