<http://www.banjska.org/lista1/temp/images/1/hedersr.gif>
15. септембар 2009. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска Уништавање српске културне баштине на Косову и Метохији се наставља Крајем августа ове, 2009. године монаси манастира Светих Архангела код Призрена незванично су сазнали да је негде почетком августа Косовска полицијска служба ухапсила шесторицу косовских Шиптара, и запленила им разне алате и оруђа којим су у рушевинама манастира Св. Петра Коришког, који се налази изнад села Кориша, десетак километара североисточно од Призрена, копали велики тунел у потрази за неким сакривеним благом. Будући да Епархија рашко-призренска и косовско метохијска ни од кога званично ниеј била ни обавештена о овом инциденту, њени представници почетком септембра 2009. обишли су ову светињу да се лично увере о чему се ради. Најпре да кажемо неколико речи о манастиру, некад чувеном због светости места на ком се подвизавао Св. Петар Коришки и његових моштију које су ту точиле благодат и исцељења. Овај манастир са испосницом у којој се подвизавао Св. Петар Коришки био је својевремено метох Хиландара и стециште бројних подвижника и поклоника. Испосница се помиње у време краља Милутина, који ју је и приложио манастиру Хиландару, али је вероватно да потиче још из дванаестог века. Око испоснице- пећине у којој су почивале мошти Св. Петра Коришког постепено се развила монашка заједница. Након турског освајања Призрена, у немогућности да мошти сачувају од турских зулумћара, монаси, вероватно 1572. године преносе их у манастир Црна Река у Ибарском Колашину. Манастир је пред налетима турског башибозука и локалних Шиптара запустео крајем 18. века и његова имања пренесена на оближњи манастир Св. Марка Коришког. Фреске у пећини Светог Петра из два су раздобља, из 13. и 14. века. Старији слој фресака представља хронолошки најстарији пример монументалног фрескописа у Срба и досада најстарији познати рад српских пустиножитеља и као такав има непроцењиву вредност. <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_01.jpg> Манастир Светог Петра Коришког Варварства над овом светињом нису се зауставила одласком Турака. Шездесетих година прошлог века урађени су детаљни конзерваторски радови на читавомкомплексу остатака цркве, монашке трпезарије и келија које су некада биле на неколико спратова. Они малобројни који су од 1999. године на овамо ишли да манастир посете и поклоне се благодатном месту где се подвизавао један од најстаријих познатих словенских и српских пустиножитеља, Св. Петар Коришки, били су сведоци да сваке године варварска рука причињава све више оштећења, поготово остацима фресака, непроцењиве вредности. Осим многобројних шиптарских имена и знакова урезаних у малтер фресака, ископаних очију и ликова светитеља, посвуда се виде и натписи УЧК. <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_02.jpg> Монументално фреско сликарство 13. века у пећини Св. Петра Коришког <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_03.jpg> Свеже изгребана оштећења на ликовима светитеља <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_04.jpg> Обавезан део шиптарског фолклора – натписи УЧК чак посвуда и по фрескама Ипак, навикнути већ да гледамо ова варварства по фрескама, којих је сваке године све више, ове године видесмо и нешто што још до сада није бивало. Већ са саме капије, на улазном степеништву запазисмо гомилу камења посвуда, од којих су неки били и праве громаде, тешке више стотина килограма. <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_05.jpg> Улазно степениште затрпано камењем И како смо се пењали степеницама видесмо да је неко, лево од степеница, на месту где је вероватно био доњи спрат монашких келија, ископао рупу у зиду. Пришавши ближе, уверили смо се да се иза рупе крије читав тунел, дугачак шест-седам метара, широк на местима и до три метра, а исто толико местимично и висок. Готово читав тунел подупрт је дрвеним трупцима или гвозденим шипкама од скеле. <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_06.jpg> Рупа ископана у зиду, са гомилама камења испред <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_07.jpg> Улаз у тунел <http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/korisa09_08.jpg> Тунел Испред капије нашли смо још неупотребљених дасака и делова скеле, који вероватно треба да послуже подупирању при даљем копању тунела. Све у свему, слика тужна и суморна, слика затирања и рушења велике српске светиње и места драгоценог не само по својој благодати и духовности, него и по непроцењивој историјској и културној вредности. Позивамо међународне чиниоце да спрече и даље уништавање и затирање и да заштите ову светињу од варварстава и вандализама. О професионалности, објективности и непристрасности КПС- довољно, пак, говори чињеница, да Епархију рашко-призренску нису обавестили ни о овим криминалним активностима које су тамо вршене, нити о хапшењу, ако га је, као што чујемо, било, виновника и починилаца. То засигурно показује да ће ''чувари'' светиња свој посао обавити професионално, ''до перфекције'', исто као и ''обновитељи''. О каквој се потрази за благом ради, није нам јасно. Оно што је јасно је да се напади и разарање српског културног наслеђа настављају, иако, како с поносом истичу међународни званичници на Косову и Метохији, мањим интензитетом, што је и разумљиво, јер има све мање и мање тога да се разара, а шиптарски екстремисти се надају да посао полако приводе крају. Оно што не униште, на крају ће да прогласе за неко ранохришћанско, византијско наслеђе, како су већ урадили шиптарски археолози при откопавању и конзервисању остатака једне од цркава у оближњем селу Кориша. Питање је, чиме им ми помажемо више, својим ћутањем и нечињењем или, пак, својим чињењем и предавањем наших светиња у руке њима, новим ''обновитељима''. Монаси манастира Светих Архангела ___________________________________________________________ Ви сте пријављени на мејлинг листу Епархије рашко-призренске, www.eparhija-prizren.com <http://www.banjska.org/lista1/users/link.php?LinkID=549&UserID=4261&Newsletter=498&List=3&LinkType=Send> .. <http://www.banjska.org/lista1/users/sendopen.php?MemberID=4261&SendID=719&Type=Send>
