Albanija traži Karadžića!
Piše: Željka RADULOVIĆ Haški sud prestaje sa radom 1. novembra, međutim, vrata će širom ostati otvorena za Ratka Mladića, ratnog komandanta Vojske Republike Srpske i Gorana Hadžića, predsednika nakedašnje Republike Srpske Krajine. Da li će do tog dana okončati suđenje Radovanu Karadžiću, teško je reći, ali se na bivšeg predsednika Republike Srpske nameračila – Albanija. Hoće po svaku cenu da ga “ugoste” u nekom svom zatvoru, a već su pripremili ćeliju. Srbima je i do sada “odrezano” najviše kazne u Tribunalu, a i najčešći su robijaši u Evropi, koji su otišli iz pritvorske Haške jedinice. Pedeset Srba u Haškom tribunalu do sada su osuđeni na ukupno 904,5 godina zatvora, dok su svi ostali zajedno dobili 241 godinu. Od osnivanja Tribunala 1993. godine, njihovo Tužilaštvo je optužilo ukupno 161 osobu. Pred sudije su izvedena 93 Srbina, 31 Hrvat, 14 bosanskih muslimana, šest Albanaca i trojica Makedonaca. Četiri decenije date su Goranu Jelisiću, koji je bio čuvar u logoru Luka pored Brčkog i bivšem gradonačelniku Prijedora Milomiru Stakiću, koji je posle uložene žalbe na doživotnu kaznu dobio - 40 godina. General VRS Radislav Krstić prvo je osuđen na 46, ali mu je kazna u međuvremenu preinačena na 35 godina. Za ratne zločine osuđeni su i Vidoje Blagojević 15, Dragan Jokić na devet, Radoslav Brđanin na 30 godina, dok je Stanislav Galić dobio 20 godina. General Pavle Strugar izdržava kaznu od osam godina, Predrag Banović suočio se sa istom presudom, Ranko Češić je osuđen na 18, Miodrag Jokić sedam, Radomir Kovač sa 20 godina. Milorad Krnojelac služi kaznu od 15 godina, Dragoljub Kunarac osuđen je na 29, Dragan Nikolić na 23, dok će Momir Nikolić robijati 20 leta. Mlađo rRadić osuđen je na 20, Vladimir Šantić na 18, Duško Tadić dve godine više, Mitar Vasiljević osuđen je na deset, Zoran Vuković 12, Zoran Žigić 15 godina. Ali to je samo vrh ledenog brega, jer je spisak osuđenih Srba mnogo duži. Sudsko veće međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju sa Patrikom Robinsonom kao predsedavajućim sudijom osudilo je u julu ove godine Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a njegovog rođaka Sredoja Lukića na 30 godina zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima u Višegradu. Portparol Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji Bruno Vekarić ove presude je nazvao “pravnom pobedom Serža Bramerca i njegovog tima”, i dodao da su “žrtve dobile zadovoljenje pravde”. Sa druge strane čuli su se komentari “a koliko je dobio Orić i teroristi sa Kosmeta za nekoliko hiljada pobijenih na svome pragu, sve žene, deca i civili.” U istom mesecu kad je izrečena kazna Lukićima, Tribunal je pravosnažno oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića za zločine nad Srbima u toku 1992, i 93. godine. Oriću je suđeno po optužnici za smrt najmanje šet zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela. Srbi iz Srpske prokomentarisali su da je “sramotno da se oslobađaju ljudi koji su uprljali ruke krvlju nevinih civila u ratu, te da je to ponižavanje svih srpskih žrtava u Srebrenici”. U svakom slučaju, Srbi pune svetske zatvore. Milan Martić je krajem juna stigao na Estoniju na izdržavanje kazne duge 35 godina. Zatvorsku kaznu služiće “Bogu iza nogu”, još uvek u izolaciji u gradu Tartuu. Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, osuđena na 12 godina nalazi se u zatvoru u Švedskoj. Momčilo Krajišnik je nedavno prebačen iz pritvora Haškog tribunala u Veliku Britaniju na izdržavanje kazne od 20 godina. U pritvoru je bio od aprila 2001. godine kada su ga na Palama uhapsile međunarodne snage. U istoj zemlji kaznu služi još general Vojske RS Radislav Krstić, koji je osuđen na 35 godina zatvora. Ekskluzivnu vest da se Hag zatvara 1. novembra čuli smo od Bruna Vekarića, portparola Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji. Čak i u slučaju da do tada ne budu uhapšena poslednja dva optuženika Ratko Mladić i Goran Hadžić. - U Hagu će se 1. novembra održati veliki sastanak – kaže nam Vekarić. – Predsedavaće Serž Bramerc i Tribunal će tada da raspodeli predmete regionalnim tužilaštvima. Srbija će biti učesnica te konferencije. Očekujemo da će nam proslediti veliki broj predmeta. Tada Tribunal prestaje sa radom, ali će za Mladića i Hadžića biti otvoreno specijalno veće. Neće se, ipak, na njihovo hapšenje čekati toliko. Njima u Srbiji ne može da se sudi, jer međunarodna javnost i institucije ne mogu da prihvate takvu mogućnost. Ratko Mladić drži Srbiju kao taoca i to ne opterećuje samo nas danas, nego i buduće generacije. Ceo naš kapacitet usmeren je na hapšenje Mladića i Hadžića. To su ljudi koji stoje s druge strane svih civilizacijskih vrednosti koje zastupa i Evropa i naša zemlja. Ne mogu da kažem dokle smo stigli u potrazi sa Mladićem. Svaka informacija može da bude kontraproduktivna. Kada ga budemo uhapsili onda ćemo to da objavimo. Sagovornik “Revije 92” kaže da je dvadeset zemalja, među kojima su Italija, Norveška, Švedska, Austrija, Francuska, Španija, Velika Britanija... potpisale sporazum sa Tribunalom o preuzimanju njihovih osuđenika. I Albanija je potpisnica. Izrazili su želju da sačekaju kraj procesa i dočekaju Radovana Karadžića, ratnog predsednika Republike Srpske. Ponudili su svoje zatvorske kapacitete i spremni su da potpišu ugovor o preuzimanju najpoznatijeg haškog optuženika. - Kandidovali su se, to je prosto gest njihove dobre volje. Oni se uklapaju u zatvorski sistem jedne zemlje, tako da je to interesantan predlog. Naravno, nekako posredno, ukoliko bivša Jugoslavija ne može da bude adekvatna za izdržavanje kazne Karadžića, po nama ni Albanija nije dovoljno adekvatna, jer ipak postoje određene pristrasnosti u odnosu na pojedine osuđenike. Odbijanje Australije da izruči Kapetana Dragana Hrvatskoj i njegovo puštanje na slobodu posle skoro četiri godine pritvora ne može ni u kom slučaju da pomogne osuđenom Milanu Martiću. Istina je da su zajedno ratovali, ali te kategorije ne mogu da se uporede, kategoričan je Vekarić. - Jedan je optužen u Hagu, drugi nije. Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova je rekao da je Dragan Vasiljković australijski državljanin i komunikacija sa Hrvatskom je njihova stvar, njihovo unutrašnje pitanje. Jeste on državljanin Srbije, ali mi bi mogli samo da mu odmognemo u zaštiti njegovih interesa, obzirom na izjave koje su davane u sudnicama, a koje se tiču njegovog lika i dela. Zato i nemamo želju da se mešamo u taj slučaj – zaključuje Vekarić. TUŽILAŠTVO ZA 34 ČOVEKA 475 GODINA Od 1.januara 2004. godine kada je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije počelo sa radom, procesuirane su 362 osobe, optuženo je njih 87. Izrečeno je 12 prvostepenih i pravosnažnih presuda prema kojima je za 34 osoba odrezano 475 godina zatvora. Dalje, uključujući presude u predmetima 39 osoba osuđeno je na 570 godina robije. Najviše se Srba, jer su najdostupniji. - Radimo na predmetu takozvane Orahovačke grupe koju je predvodio Sinan Morina a koji je oslobođen u prvom stepenu, gde je 35 ljudi osumnjičeno za teške zločine nad Srbima. Anton Lekaj je osuđen na 13 godina zatvora. Raspisano je više od 160 poternica preko Interpola za pripadnicima OVK. Međutim, mnoge zemlje su priznale Kosovo, pa upućuju optužene u Prištinu da im se tamo sudi. Bio je nedavno slučaj uhapšenog u Beču. Mi ga procesuiramo, ali isto i Međunarodni sud na Kosovu i Metohiji. NOVINARI NEMA HAJKE NA “SEDMU SILU” Ko su novinari, kojima će, prema nekim najavama, biti suđeno za - “pozivanje na ratni zločin”? - Krivične prijave je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije. Na tome intenzivno radimo od juna. Kada dođe do sledeće procesne faze mi ćemo obavestiti javnost. Ne pravimo mi spisak novinara za odstrel, nego sabiramo događaje, prikupljamo materijale koji bi mogli da upute na nečiju odgovornost. Ta dela svrstavamo u “pozivanje na ratni zločin”. Nema mnogo takvih predmeta u sudskoj praksi, teško su dokaziva, ali i sa njima moramo da se suočimo. Tretiramo samo poslanike “sedme sile” iz naše zemlje. Prijatno me iznenadila inicijativa nekih nevladinih organizacija u regionu koje su uputile poruku svojim državnim organima da bi trebalo da se ugledaju na srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, pa da i oni krenu istim putem – kaže Vekarić. USLOVI DRŽAVLJANSTVO I PREDAJA Srbija je lane izdvojila oko 200.000 evra za pomoć haškim optuženicima i njihovim porodicama. Direktor Nacionalne kancelarije za saradnju sa haškim tribunalom, Dušan Ignjatović izjavio je da je uslov za dobijanje materijalne pomoći dobrovoljna predaja okrivljenog i državljanstvo Srbije. Haškim optuženicima se daje po 200 evra mesečno za troškove, dok je za sve članove njihovih užih porodica obezbeđeno 128 avionskih karata godišnje do Amsterdama. Daju im se po tri avionske karte do Holandije na svaka dva meseca i isplaćuju putni troškovi od 250 evra po putovanju. Broj okrivljenih kojima se davala redovna pomoć u prošloj godini je varirao od 21 do 25. ZATVORI SRBIJA NUDI GARANCIJE Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić zatražio je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da se osuđenicima pred Tribunalom omogući izdržavanje kazne u zemljama čiji su državljani. Naglasio je da će Srbija da pruži sve garancije da će njeni državljani osuđeni pred Tribunalom u našoj zemlji izdržavati kazne po svim predviđenim standardima. Savet bezbednosti UN razmatraće šestomesečni izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji s Hagom zemalja bivšre SFRJ, uključujući Srbiju. UMRLI NISU IZDRŽALI Tokom trajanja sudskog postupka u pritvoru su umrli Slavko Dokmanović (počinio samoubistvo 29.juna 1998,. godine), Milan Kovačević (umro 1. avgusta iste godine), Slobodan Milošević je umro 11. marta 2006. godine, dok je Momir Talić preminuo dok je bio na privremenoj slobodi. Osuđeni Milan Babić ubio se u haškom zatvoru, a Miroslav Deronjić umro je od raka pluća u zavoru u Švedskoj, gde je bio na izdržavanju kazne. ŠEŠELJ KUPUJU VREME ZA ZABORAV Šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja Zoran Krasić izjavio je da Haški tribunal nastoji da postupak protiv lidera radikala “padne u zaborav”. Naveo je da je tokom 21 kalendarskog meseca od 2007. godine kada je počelo suđenje Šešelju u Tribunalu, imao samo 131 sudski radni dan. Time nastoje da kupe vreme jer, kako je istakao, ne znaju šta da rade sa nevinim čovekom koji je već šest i po godina u pritvorskoj jedinici Tribunala. Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti i povreda ratnog prava i običaja rata od 1991. do 1993. godine. HARADINAJ SUROVO POČISTIO SVEDOKE Stravičan primer dvostrukih aršina Tribunala je i Ramuš Haradinaj, koji je optužen za teške ratne zločine, ali je zbog nedostatka dokaza oslobođen odgovornosti. Dokazi su zapravo zbrisani sa lica zemlje. U postupku protiv Haradinaja, Ljahi Brahimija i Idriza Baljaja Tužilaštvo u Hagu izvelo je 812 svedoka. Njih 34 je dalo iskaz pod zaštitnim merama. Ubistva svedoka u ovom predmetu počela su na Kosmetu još 1999. godine. Ubijeni su Iljir Seljimaj, a sa njim je likvidirana i Ferida Seljimaj, supruga njegovog brata. Smatra se da je ubistvo naručio Haradinaj kako bi sprečio Seljimaja da svedoči protiov njega. Ubijeni su, zatim, Smailj Hajdaraj, Bekim Mustafa i Avni Eljezaj, a sa Tahirom Zemajem likvidirani su njegov sin Enis i brat Hasan. Iz zasede, vatrenim oružjem usmrćeni su svedoci Sabahete Toljaj i Isuf Hakljaj, pripadnici KPS policije. Ubijeni su potom Sadik Musaj, Ismet Musaj, Sinan i Dženadin Musaj. Iz vatrenog oružja usmerćena su i dva zaštićena svedoka Sadik Murići i Veselj Murići. U izrežiranoj saobraćajnoj nesreći ubijen je i Kujtim Beriša. Dug je spisak potencijalnih svedoka koji su ili ubijeni ili su stradali u čudnim okolnostima. Postavlja se pitanje ko je odgovoran i zašto nisu zaštićeni i van sudnice? http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=96&articleId=410
