Subvencionisani krediti dižu cene kvadrata
<http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,4695661,00.html> Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Predstavnici građevinske industrije zadovoljni predlogom Vlade Iako je nedavno poručila da za to više nema novca, Vlada Srbije ponovo najavljuje program subvencionisanih stambenih kredita. Da li je to pomoć građanima da dođu do stanova ili partijskim prijateljima da ih prodaju? Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović za Dojče vele kaže da je ova vlada navikla javnost na svakojaka nerealna obećanja, i da obećanja ne koštaju mnogo. U svakom slučaju, ističe on, i pored problema sa budžetom, sasvim je moguće da u vladi pronađu novac za te kredite ukoliko se oni proglase za prioritet. Građani bi međutim trebalo da znaju da su upravo ovi krediti poremetili tržište nekretnina u Srbiji, kaže Stevanović. „Jer, imajući u vidu dok nije bilo subvencionisanih kredita kolika je bila cena kvadrata, vidimo da su ti subvencionisani krediti pogurali cenu kvadrata značajno naviše, nisu to ni Crnogorci ni bilo šta drugo što se priča po Srbiji. Došlo je do toga da vi ako imate nižu kamatnu stopu, kad se sve to sabere, vi suštinski imate veću ratu jer su upravo te subvencije digle cene do neba.“ Bildunterschrift: <http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,4695661_ind_1,00.html> Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Vlada Srbije trebalo bi sutra (17.9.) da usvoji program subvencionisanih stambenih kredita koji će početi da se primenjuje od oktobra ove godine Ipak, pozitivna vest Finansiranje subvencionisanih kredita će se obavljati novcem koji smo pozajmili, i to nije baš najbolji način da se on potroši, smatra saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović. On ipak ocenjuje da su najave o vraćanju stambenih kredita uz pomoć države pozitivna vest. „Da budemo malo optimisti pa da ne gledamo sve sa neke rđave strane, i da kažemo da je to samo marketinška kampanja. Eto, za ipak jedan sloj ljudi, koji ispunjavaju uslove, to je mogućnost da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita, ali takođe i do mogućnosti da dođe do izvesnog oživljavanja stanogradnje u ovoj zemlji.“ Mnogo neprodatih stanova Na tržištu je definitivno dosta neprodatih stanova. Zanimljiv je recimo primer stambenog kompleksa „Belvil“, koji je korišćen za potrebe Univerzijade. Očekivala se veoma brza prodaja, ali je tamo ostao neprodato oko 400 stanova. Aleksandar Stevanović zato primećuje da građevinski investitori imaju razloga da ovo pitanje nametnu vladi kao prioritet. „Mnoge firme nisu u stanju da prodaju svoje nekretnine, koje su gradili tokom prošle godine, a gotovo listom vlasnici tih firmi su osobe koje su neverovatno bliske političkim partijama. Tako da mislim da će njihov interes pogurati možda i da se cela ta priča odradi. Ono što baš govori u prilog toj tezi je činjenica da se novi subvencionisani krediti ne mogu upotrebiti za starogradnju.“ Kako su krediti namenjeni mladima do 45 godina, izvesno je da oni mogu obezbediti naklonost tog dela biračkog tela, i mnogi ih stoga vide kao deo predizborne kampanje. Ekonomisti upravo i kritikuju tu vrstu rešenja, jer se po njihovim ocenama novcem svih poreskih obveznika finansira kupovina stanova samo jednoj kategoriji građana. Autor: Ivica Petrović, Beograd Odgovorni urednik: Ivan Đerković http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4695661,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss
